Odlomak iz 31 poglavlja

Simboli - odlomak iz 31 poglavlja Četiri elementa - Majčini darovi

Ćutala je i igrala se prstenom, vrteći ga oko prsta. Morao sam da je pitam, „s tim čudom i spavaš?” Podigao sam njenu levu ruku i osmotrio kamenčinu od koje se nije odvajala. Na fizičkom je jednom prilikom napravila veliku frku kad je profo zatražio da ga skine a kad sam je oborio, prosto je histerisala što joj je spao s prsta. Jebote, tada sam se usr’o kao nikad pre u životu a sve zbog Vere. I sad kad zatvorim oči, vidim je kako leti, pada na pod i ostaje nepokretno da leži.

„Da,” odgovorila je tiho. 

Pogled su mi privukle njene tetovaže. Šmekao sam ih krišom, kao i svi. Nikad ne bih rekao da je jedna od onih što se tetoviraju, ali Mala je zagonetka sama po sebi. Iskoristio sam trenutak i koliko je to mesečeva svetlost dozvolila pogledao ih, nazirući šare. Nisu uobičajene za devojke, sve neki trokuti i spirale. Bumbar tvrdi da su to simboli četiri elementa, ali nismo sigurni.

„Ajde, kaži mi zašto si išarala ove tanane ručice? Ne izgledaš mi kao neko ko bi stavio tetovažu... mislim... jebote, pa znaš šta mislim.” Ćutala je, pa sam pokušao ponovo. „Mora da je đavolski bolelo.” 

„Zapravo, ništa nisam ni osetila,” rekla je nonšalantno, kao da se samo probudila s njima. 

„A i tetovaže ti nisu kao što cure stavljaju, srculenca, leptirići i ti fazoni.” Hteo sam je naterati na razgovor, a ona se slatko nasmejala. Nalaktio sam se i uporno čekao odgovor. Napokon se okrenula ka meni, kašljucnula i počela. „Vidiš, ove tetovaže imaju veze sa verom moje porodice... koja se prilično razlikuje od drugih religija,” rekla je tiho, ali iskreno. 

„Nisam ti ja neki veliki vernik. Nastavi slobodno.”

„Ok, vidiš oni... odnedavno i ja,” brzo se ispravila. „Verujemo da je sve živo na planeti poteklo od Gee - Majke Zemlje. Da nas je ona rodila. Naravno, Bog je stvorio Zemlju i darovao je svojoj ćerki, Gei. Ona je sa svojim mužem sišla na Zemlju i napunila je životom. Međutim, ovde je rodila i vlastitu decu, ljude.” Prestala je sa pričom a taman me zainteresovala. „Znaš, ovo je pomalo čudno pričati nekome... zapravo, ovo još nikome nisam rekla.”

„Zanimljivo je, nastavi.” Mislim da se uplašila da ću joj se podsmevati pred društvom, ali ona je tako iskrena a ja joj toliko dugujem, da nikad ne bih izdao njeno poverenje. Nikad.

„Gea je bez dozvole svog oca rodila Božju decu ovde na Zemlji, što ga je naljutilo.”

„Zašto?”

„Mnogo bogova na jednom mestu mogu dovesti do uništenja svega oko sebe i samih sebe. Shvativši šta je učinila, njena tuga joj je rascepila dušu i njene deliće je usadila u četiri dara.” Izrecitovala mi je neke stihove pominjući vodu, vatru, vazduh i zemlju, pokazujući ponaosob na pojedine simbole na svojim rukama a onda ućutala. Bumbar je bio u pravu a bio sam i ja, sekta.

„Znači, to su četiri elementa, tako?”

„Da.”

„Ok, kapiram. I... šta bi dalje?” pitao sam za nastavak priče a ona se nasmejala i na kratko zaćutala a onda pomalo tužno nastavila.

„Rascepila je svoju dušu i na taj način izgubila besmrtnost obavezujući se stalnom ciklusu života. Umrla je a da nikad zapravo nije umrla.”

„Svako u vašoj veri ima te tetovaže?” prekinuo sam tišinu koja je nastala.

„Ne, samo odabrani.”

„Ti si odabrana?” To me nije iznenadilo, na neki način deluje posebno.

„Tako nekako.” Razmislila je a zatim pitala, „hoćeš da vidiš nešto?” Upalila je svoju lampu i sela. „Ovo još nikome nisam pokazala.” 

Zagledao sam se u ovu čudnu, sitnu devojku, zatvorenu pred drugima, ukočenu i jako tužnu. Ophodio sam se prema njoj kao kompletan idiot, a ona se sada otvorila i poverila mi svoju priču a da ne znam čime sam to zaslužio.

Skinula je prsten. Spustio sam pogled sa njenog lica na njene podlaktice taman da vidim kako svaka tetovaža polako menja boju. Jedna se zacrvenela, druga poplavela, treća zacrnela a četvrta izbledela.

„Jebote. Mala.” Gledao sam začuđeno u ono što se dešavalo preda mnom, kao da su tetovaže tetovirane nekom posebnom tintom koja je vezana za tu kamenčinu na njenom prstu. Brzo je nataknula prsten i normalna plava boja im se vratila.

Sedeo sam i začuđeno gledao u prazno, čak i kad je isključila svetlo i ušuškala se natrag u krevet. 

„To neka specijalna boja?” napokon sam pitao. „Zato nosiš prsten?” Ovo još nisam niti video, niti čuo za nešto slično.

„Da, to je jedan od razloga. Drugi je, što je to porodično nasledstvo. Nosila ga je moja sestra koju nikad nisam stigla bolje upoznati. Moj tata nije bio u kontaktu sa njom, a pre nje ga je nosila moja baka.” 

Imali smo nešto zajedničko, ni ona nema oca kao ni ja, samo što ona nema ni mater. Nikad o tome nisam razmišljao, nikad nisam pokušao da je razumem. Koji sam ja površni kreten, naravno da je tužna i jadna.

„I tvoj stari je umro, jel’ da?”

„Kad sam imala jedanaest godina.”

„Ja sam imao tri kad je moj poginuo.”

„Žao mi je,” rekla je iznenađeno i saosećajno. „Nisam znala.”

„Nakon njegove smrti smo došli ovamo... mama je rodom iz Maglića, tako da smo tu i ostali. Nije joj bilo lako a ja joj nisam olakšao. Imam manji problem sa temperamentom. Brzo planem.” Podelila je sa mnom svoju priču, zašto ne bih i ja, barem, delić moje. 

„Primetila sam,” rekla je kroz tih smeh. 

„Ali obećao sam joj da ću se smiriti i da ću školu završiti.”

„Trebao bi.” Zaćutali smo. Mislio sam da joj se možda spava, ali razmišljao sam o njenim tetovažama. Hteo sam čuti više o njima i pitao je da li spava. Brzo je odgovorila, „ne”.

„Pričaj mi još.”

„Šta?”

„O Majci Zemlji.”

„Želiš da te uspavam pričom?” Zezala me je. Kad bi se opustila delovala je normalno i nekako jako prijatno.

„Zanimljivo je,” priznao sam, iako ne znam šta bih joj rekao ako me pokuša uvući u sektu.

„Priznaj da su te tetovaže zainteresovale.”

„Jebote, da znaš da jesu. Kako su ti to napravili?” 

„Nemam pojma. Nisam bila pri svesti kad su radili.” To je objašnjavalo njen odgovor da je nije bolelo.

Autor Dana Hill
Fotografija pixgood.com

Uvodnu legendu u roman možete pročitati ovde: Legenda
Celo prvo poglavlje romana Četiri elementa pročitajte ovde: Prvo poglavlje
Celo drugo poglavlje romana možete pročitati ovde: Drugo poglavlje