Skip to main content

Odlomak iz 34 poglavlja



Simboli - odlomak iz 34 poglavlja Četiri elementa - Majčini darovi


Ćutala je i igrala se prstenom, vrteći ga oko prsta, nisam odoleo i morao sam je pitati, „s tim čudom i spavaš?“ Podigao sam njenu levu ruku i osmotrio kamenčinu od koje se ne odvaja...
„Da,“ odgovorila je tiho.
Pogled su mi privukle njene tetovaže. Šmekao sam ih krišom, kao i svi. Nikad ne bih rekao da je jedna od onih što se tetoviraju, ali Mala je zagonetka sama po sebi. Iskoristio sam trenutak i koliko je to mesečeva svetlost dozvolila, pogledao ih bolje, nazirući šare. Nisu uobičajene za devojke, sve neki trokuti i spirale. Bumbar tvrdi da su to simboli četiri elementa, ali nismo sigurni.
„Ajde mi kaži zašto si išarala ove tanane ručice? Ne izgledaš mi kao neko ko bi stavio tetovažu... mislim... jebote, pa znaš šta mislim,“ koktao sam pitanje. Ćutala je, pa sam pokušao ponovo. „Mora da je đavolski bolelo.“
„Zapravo, ništa nisam ni osetila,“ rekla je nonšalantno, kao da se samo probudila s njima.
„A i tetovaže ti nisu kao što cure stavljaju, srculenca, leptirići i ti fazoni.“ Hteo sam je naterati na razgovor, a ona se slatko nasmejala. Nalaktio sam se i uporno čekao odgovor. Napokon se okrenula ka meni i sama nalaktila, kašljucnula i počela. „Vidiš, ove tetovaže imaju vezu sa verom moje porodice. Nadam se da nemaš neke predrasude. Ako imaš, biće bolje da ti ne pričam,“ rekla je tiho, ali iskreno.
„Nisam ti ja neki veliki vernik. Nastavi slobodno.“
„Ok, vidiš oni, odnedavno i ja,“ brzo se ispravila, „nemam razloga ne verovati. Verujemo da je sve živo na planeti poteklo od Majke zemlje, da nas je ona rodila. Naravno, Bog je stvorio Zemlju i darovao je svojoj ćerki, Gei. Ona je sa svojim izabranikom sišla na Zemlju i napunila je životom. Međutim, ovde je rodila i vlastitu decu, ljude.“ Prestala je sa pričom a taman me zainteresovala. „Znaš, ovo mi je pomalo čudno pričati nekome. Zapravo, ovo još nikome nisam rekla.“
„Zanimljivo je, nastavi.“ Mislim da se uplašila da ću joj se podsmevati pred društvom, ali ona je tako iskrena a ja joj toliko dugujem, da nikad ne bih izdao njeno poverenje. Nikad.
„Gea je bez dozvole svog oca rodila Božju decu ovde na Zemlji, što ga je naljutilo.“
„Zašto?“
„Mnogo bogova na jednom mestu mogu dovesti do uništenja svega oko sebe i samih sebe. Shvativši šta je učinila, njena tuga joj je rascepila dušu i njene deliće je usadila u četiri dara.“ Izrecitovala mi je neke stihove pominjući vodu, vatru, vazduh i zemlju, pokazujući ponaosob na pojedine simbole na svojim rukama a onda ućutala. Bumbar je bio u pravu a bio sam i ja, sekta.
„Znači to su četiri elementa, tako?“
„Da.“
„Ok, kapiram. I... šta bi dalje?“ pitao sam za nastavak priče a ona se nasmejala i na kratko zaćutala a onda pomalo tužno nastavila.
„Rascepila je svoju dušu i na taj način izgubila besmrtnost obavezujući se stalnom ciklusu života. Umrla je a da nikad zapravo nije umrla.“
„Svako u vašoj veri ima te tetovaže?“ prekinuo sam tišinu koja je nastala.
„Ne, samo odabrani.“
„Ti si odabrana?“ To me nije iznenadilo, na neki način deluje posebno.
„Tako nekako.“ Razmislila je a zatim pitala, „hoćeš da vidiš nešto?“ Upalila je svoju lampu i sela. „Ovo još nikome nisam pokazala, nemam pojma zašto sam tebe odabrala.“
Zagledao sam se u ovu čudnu, sitnu, devojku, zatvorenu pred drugima, ukočenu i jako tužnu, prema kojoj sam se ophodio kao kompletan idiot, kao i prema svima, a ona mi se sada otvorila i poverila a ja ne znam čime sam to zaslužio.
Skinula je prsten i ja spustih pogled sa njenog lica na njene podlaktice. Svaka tetovaža je polako počela menjati boju. Jedna se zacrvenela, druga poplavela, treća zacrnela a četvrta izbledela.
„Jebote. Mala.“ Gledao sam začuđeno u ono što se dešavalo preda mnom, kao da su tetovaže tetovirane nekom posebnom tintom koja je vezana za tu kamenčinu na njenom prstu. Brzo je navukla prsten i normalna plava boja im se vratila.
Sedeo sam i začuđeno gledao u prazno, čak i kad je isključila svetlo i ušuškala se natrag u krevet.
„To neka specijalna boja?“ napokon sam pitao. „Zato nosiš prsten?“ Ovo još nisam niti video, niti čuo za nešto slično.
„Da, to je jedan od razloga. Drugi je taj, što je to porodično nasledstvo. Nosila ga je moja sestra koju nikad nisam stigla bolje upoznati. Moj tata nije bio u kontaktu sa njom, a pre nje, ga je nosila moja baka.“
Imali smo nešto zajedničko, ni ona nema oca kao ni ja, samo što ona nema ni mater. Nikad o tome nisam razmišljao, nikad nisam pokušao da je razumem. Koji sam ja površni kreten, naravno da je tužna i jadna.
„I tvoj stari je umro, jel’ da?“
„Kad sam imala jedanaest godina.“
„Ja sam imao tri kad je moj poginuo.“
„Žao mi je,“ rekla je iznenađeno i saosećajno. „Nisam znala.“
„Nakon njegove smrti smo došli ovamo, imamo rodbinu u Magliću i tu smo i ostali. Nije joj bilo lako a ja joj nisam olakšao. Imam manji problem sa temperamentom.“ Podelila je sa mnom svoju priču, zašto ne bih i ja, barem, deo moje.
„Primetila sam.“
„Ali obećao sam joj da ću se smiriti i da ću školu završiti.“
„Trebao bi.“ Zaćutali smo. Mislio sam da joj se možda spava, ali razmišljao sam o njenim tetovažama. Hteo sam čuti više o njima i pitao je da li spava. Brzo je odgovorila, „ne.“
„Pričaj mi još.“
„Šta?“
„O Majci zemlji.“
„Želiš da te uspavam pričom?“ Zezala me. Kad bi se opustila delovala je normalno i nekako jako prijatno.
„Zanimljivo je,“ priznao sam, iako ne znam šta bih joj rekao ako me pokuša uvući u sektu.
„Priznaj da su te tetovaže zainteresovale.“
„Jebote, da znaš da jesu. Kako su ti to napravili?“
„Nemam pojma. Nisam bila pri svesti kad su radili.“ To objašnjava njen nonšalantan odgovor da je nije bolelo.

Autor Dana Hill
Fotografija pixgood.com

Popular posts from this blog

Odlomak iz 7 poglavlja

Odlomak iz 7 poglavlja romana Četiri elementa - Majčini darovi.

Sedeh sa mojom sestrom u njen poslednji dan. I na taj jedan jedini dan, sam dobila ono o čemu sam maštala kao dete, dobila sam sestru i prijateljicu a kao otkupninu za sve propuštene dane, mi je ostavila ovo malo čudo od deteta, koje se penje na tobogan i svaki put mi mahne pre nego što sedne i spusti se dole, uz osmeh kao da joj je prvi put. „Brini se o Demi,“ prisetih se sestrinih reči, sa bolom u grudima, ništa slabijim od onog koji osetih kad ih je izrekla. „Budi joj majka kad ja to ne budem mogla.“  „U početku ćemo biti sestre, koje mi nismo imale priliku biti,“ prošaptala sam, jer su mi glas ukrale suze.  „Bila sam tako glupa i ljubomorna,“ rekla je tiho, „tog leta, kad ste došli, moj tata je držao za ruku tebe. Tebe, a ne mene. A ti si me gledala sa tolikim obožavanjem... Želela sam da te boli isto kao i mene, da njega boli. Da barem u tom bolu budemo ravnopravni.“  Rasplakale smo se a potom tešile jedna drugu.  „Dosta,“…

3.830

U skučenoj prodavnici „Market+“ artikli su bili naslagani gusto na policama od poda do plafona a dodatni prostor su zauzimale gajbice sa svežim voćem i povrćem. Prostora je bilo toliko da su u prodavnicu mogle ući samo dve odrasle osobe, treća ne bi imala mesta.
Momak sa izbledelim crvenim kačketom na glavi držao je u ruci pastu za zube i ponovo krišom pogledao ka kasi. 
Trudnica je još uvek razgovarala sa debelom kasirkom o terminu, kolicima i ženskim budalaštinama…  Vratio je crvenu kutijicu od paste na mesto i po ko zna koji put opipao plastičnu dršku u džepu i namestio kačket na glavi.  Trudnica je uhvatila kvaku, pozdravila se i napokon je ostao sam sa prodavačicom i pre nego što mu se žena obratila, navukao je šal na nos, izvukao pištolj iz džepa i zakreštao...  „NOVAC! SAD! ODMAH! SVE!“ - Nije zvučao kao kod kuće dok je vežbao pred ogledalom, ali debela se uplašila i otvorila je kasu.  „U KESU. SVE U KESU!“ naredio je. Sada je zvučao malo bolje.  Sve je to u praksi, pomislio je. Že…