Stara vangla

Eh, kad se samo setim, 

onih srećnih dana 

kad sam mojoj gazdarici 

od koristi bila. 

Subotom bi se iznad mene 

oblak brašna nadvio 

i uskoro bi se u meni 

mirisno testo širilo. 

Svaki put, 

kad bi me njene ruke dohvatile 

znala sam da je vreme 

za kiflice, mekike ili krofnice 

Da, bili su to lepi dani 

i trajali su sve dok 

najmlađoj ćerki 

iz ruku nisam ispala 

i tako rupu na dnu zaradila. 

Gazdarica me posle 

u mračnu ostavu metnula 

a sebi je novu, 

plastičnu, vanglu kupila. 

U njoj je kiflice 

i krofnice mesila 

a u meni zelje držala. 

Kako je rupa 

na mom dnu rasla 

tako sam se otpadu 

sve više bližila. 

I sada, dok na hrpi 

starog gvožđa sedim 

sa setom se prisećam 

davnih trenutaka mirisnih 

kad sam cela i korisna bila, 

ali ko još mari za osećanja 

neke tamo stare vangle, 

u kojoj su mešene 

najbolje kiflice, 

kad više ni tih ruku nema 

a uskoro neće biti ni vangle 

a sećanja kojih nema ko da se priseća 

kao da nikad nisu ni postojala. 

Autor Dana Hill

Fotografija: pixabay.com