Stara vangla




Eh, kad se samo setim, 
onih srećnih dana 
kad sam mojoj gazdarici 
od koristi bila. 
Subotom bi se iznad mene 
oblak brašna nadvio 
i uskoro bi se u meni 
mirisno testo širilo. 
Svaki put, 
kad bi me njene ruke dohvatile 
znala sam da je vreme 
za kiflice, mekike ili krofnice 
Da, bili su to lepi dani 
i trajali su sve dok 
najmlađoj ćerki 
iz ruku nisam ispala 
i tako rupu na dnu zaradila. 
Gazdarica me posle 
u mračnu ostavu metnula 
a sebi je novu, 
plastičnu, vanglu kupila. 
U njoj je kiflice 
i krofnice mesila 
a u meni zelje držala. 
Kako je rupa 
na mom dnu rasla 
tako sam se otpadu 
sve više bližila. 
I sada, dok na hrpi 
starog gvožđa sedim 
sa setom se prisećam 
davnih trenutaka mirisnih 
kad sam cela i korisna bila, 
ali ko još mari za osećanja 
neke tamo stare vangle, 
u kojoj su mešene 
najbolje kiflice, 
kad više ni tih ruku nema 
a uskoro neće biti ni vangle 
a sećanja kojih nema ko da se priseća 
kao da nikad nisu ni postojala. 


Autor Dana Hill
Fotografija: pixabay.com

Nevolja kuca tri puta - 2