Skip to main content

Posts

Showing posts from August, 2015

Pogrešna ruža

Klub umetnika Zvezdani kolodvor je u 3. broju časopisa  za umetnost i kulturu objavio moju kratku priču Pogrešna ruža. Priča se nalazi na 109. strani.

Pogrešna ruža
Poznavao sam te oštre, ritmične, udarce potpetica kojima odzvanja dvorište svakog radnog dana u četiri i treskanje kapije, zato što je ne može zatvoriti, jer su joj obe ruke zauzete kesama iz prodavnice. Znam i da će u roku od samo par minuta posle toga dvorištem zamirisati ručak i da će uskoro snajka da vikne, „Milane, ‘oćeš ručati s nama?“   Od kad je mama umrla, snajka se brine o meni kao da sam još jedno njeno dete. Trudim se da joj olakšam najviše što mogu, ali ne prođe dan da, ako ništa drugo, ne pošalje devojčice sa kiflica ili nekim kolačima složenim na tanjiru. Oduvek me je podsećala na moju majku, da li zbog okretnosti i spretnosti, uprkos neznatnom višku kilograma ili zbog zdravog i vedrog duha, uprkos činjenici da joj je muž a moj stariji brat prvoklasni idiot koji ne ume da ceni ono što ima. Ulovio ju je još u dru…

On je pravi VIP-i

Njega svi "vole", njemu svako tapše.
Kad njegova krila dolazak najave
sva svetla pozornice se u trenu pale.
Zbog njegovih poljubaca kreme se prave
zbog njega izmisliše razne aparate i sprejeve,
ponekad mu škode, ali brzo se on navikne.
Njemu čak i eskadrile u susret lete.
On je pravi VIP-i, za njega znaju svi,
o njegovim noćnim pohodima 
svako ujutro zbori
a i on nas voli,
voli, do zadnje kapi naše krvi,
da to je on
Zvezda svake letnje noći 
Culicidae ili te Komarac obični.

Autor: Dana Hill
Fotografija abolishpestcontrol.com

Nije svaki blog - blog i nije svaki bloger - bloger

Ima nas raznih blogera i "blogera", a ima i raznih blogova. Recimo, ovaj moj je, nešto kao, stvaralački dnevnik i objave na njemu zavise od moje muze, od inspiracije kako nadođe i koja dođe.  Ima dana kad stihovi pršte iz mene, tada čak i sa okolinom razgovaram u stihovima a ima dana, onih za mene loših i tužnih, kad ne mogu sastaviti dve rime. Ima dana kad se ideje za priče smenjuju kao na proizvodnoj traci i u jednom dahu napišem nekoliko priča, (čuvam ih za konkurse, a objavim ih na blogu tek posle), a opet, postoje dani kad gledam u prazan papir i nemam šta na njega baciti. Zato i objave na ovom blogu zavise ne toliko od mene, koliko od inspiracije, zato što pisanje na silu tako i izgleda.  Pričati samo da bi se pričalo i da bi se čuo svoj glas, to jednostavno nije moj stil. Ako nemaš šta pametno reći bolje ćuti (nije da je ono što pišem previše pametno). Tako i ovaj moj blog, kad nemam inspiraciju on ćuti.
Dana Hill

Prvo poglavlje

Postoje neke nevidljive sile, koje imaju moć nad našim životom, nad nama samima. Okrenu naopačke i naš život, i naša osećanja, ali otvore nova vrata, ukažu na nove mogućnosti a iz nas izvuku ono što nismo ni znali da nosimo u sebi. Neko to naziva sudbinom, neko spletom okolnosti, neko Božjim prstom.
Imam svega sedamnaest godina i ta nevidljiva sila se već nekoliko puta poigrala sa mnom.
Prvi put se to desilo kad mi je, pre nepunih sedam godina, tata poginuo u saobraćajnoj nesreći. Kao danas se sećam trenutka kad se mama, usred telefonskog razgovora, stropoštala na pločice u kuhinji.
Bila je nedelja, kasno posle podne. Pre podne je javio da kreće na put i očekivale smo ga tokom noći, umesto njega, stigao je poziv sa porodičnog imanja i dok sam se pobrinula za mamu i povratila joj svest, veza se prekinula a mama je jedva protisla reči, „tata je umro“.
Poginuo je nedaleko Lunca, mesta gde je odrastao i koje je napustio kako bi bio sa mojom mamom, sa mnom i dvanaest godina se nije vraćao t…

Nije teško

Autor Dana Hill
Fotografija (papir) spidergypsy.deviantart.com

Odlomak iz 20 poglavlja

...
Kratak odlomak iz 20 poglavlja romana Četiri elemneta


Priča o gardi   „Bratstvo. Pričaj mi o Bratstvu, objasni mi. Molim te... Ako se sećaš.“
„Ako se sećam?“ Uzdahnuo je i glasom teškim kao sama zemlja rekao, „Lili, ja ništa ne zaboravljam, samo se nekih stvari nerado prisećam a ovo je upravo nešto, što sam mislio da će zauvek ostati u zaboravu.“ Sela sam na palo stablo a on se zagledao u daljinu, u neka davna vremena i otpočeo svoje pripovedanje. „Bratstvo je osnovao Horas, najmlađi brat Majke Matis, Druge Majke po redu. Bila su to druga vremena, ali kao i sada, tako i tada, ljudi su bili previše teritorijalni. Nikad neće shvatiti da je cela Zemlja njihova. Imaju potrebu za podelom Zemlje, umesto da je zajednički koriste i poštuju, ali takvi su, vole da se dele po svim mogućim kriterijumima. Na crne i bele, na one koji pričaju ovim ili onim jezikom a onda su tu još i religije i samo se cepkaju i cepkaju, na grupice a grupice na još manje grupice, neshvatajući da su zapravo svi isti,…