Skip to main content

Posts

Showing posts from July, 2015

Zaljubljeni div

Bio jednom jedan div,  zaljubljeni mamin sin. Zavoli on jednu plavušu,  jednu crnku i jednu Branku. Na ovoj mu se svidi ovo,  na onoj mu je lepo ono  a ova mršavica,  kuva kao njegova rođena mamica. Veliki problem u tome nije video , „zašto ne bih mogao biti sa sve tri. Ipak sam ja div,  veliki mamin sin.“ Svakoj je dva dana u nedelji posvetio  a sedmi za sebe ostavio. I sve bi dobro bilo da dane u glavi  izmeš’o nije, pa umesto da crnku zove,  on do Branke ode i priznade njima dvema  da je u igri još jedna. Naljutiše se devojke  i rekoše da odabere.

I troumi se jadan div,  sitna duša mamina, ne zna koja od njih  da mu postane žena. Dal’ da ženi lepoticu  il’ da bira dobricu,  na kraju odluči,  ipak je on div  koji mnogo hranu voli,  da će oženiti najbolju kuvaricu.  Znao je koja kuva najbolje, al’ ipak od njih zatraži  da mu spreme svoja najbolja jela. Zajednički ručak su organizovale i divu hranu spremile posele ga uvrh čela  i počele sa serviranjem jela. Prva ga posluži plavuša i na…

Vrednica

Priča je uvrštena u moju prvu zbirku priča "Carstvo reči" a kako nabaviti knjigu naći ćete na sledećem linku.

Jednog jutra pred sam kraj juna, samo par nedelja posle svatova, požali se posluga i pomoć zatraži od svog princa. „Vidite, ovako, dobri moj gospodaru,“ počne stara kuvarica nesigurno,  „nemam ja ništa protiv što vaša uvažena žena, naša nova princeza, mnogo voli da kuva. I nije da ne zna da kuva, ali dok ja ujutro ustanem ona već uveliko peče pogače. Doručak i meni i osoblju spremi a pečenje za ručak u rernu stavi. Zaduži me da ga podlivam i ako stignem priloge spremam.“ „Da, da i krave pomuze, i nahrani, i napoji, šta onda ja da radim?“ javi se mlekarica i odmah posle nje i sobarica, „sve sobe sredi, samo sa krpom po palati trči i sve se žali kako ima mnogo posla, k'o da mi to ne znamo, al' ne mora ona metlom da vitla, ona je sad princeza.“ „Da, da, princeza,“ javi se stara pralja, „a ne kuvarica, i sobarica, i mlekarica, i pralja, i zato vas molimo, dragi …

Probuđena Trnoružica

Priča je uvrštena u moju prvu zbirku priča "Carstvo reči" a kako nabaviti knjigu naći ćete na sledećem linku.


Probudi se Trnoružica usred stogodišnjeg sna i pogleda oko sebe, sva zbunjena. Sve zaleglo u paučinu i prašinu a smrtna tišina uplaši uspavanu lepoticu. Ceo zamak dubokim snom spava samo je ona, čini se, posve budna. „Zašto? Kako to sad može biti, kad je trebao princ da je probudi poljupcem prve ljubavi? Princ?! Poljubac?!“ viknu princeza i strah u svoje kosti utera. „Šta ako princ dođe i u ovakvom haosu me nađe? Šta ako odustane od svoje potrage već kod prve paučine? Šta će da misli, kakva sam, kad ga dočekujem u ovim ofucanim ritama?“ Nije čekala više ni trena, zasukala je rukave i na posao se bacila. Prvo je svoju odaju sredila, sve dok se nije caklila. Onda hodnik, pa stepenište i ulaz, ali najviše problema joj zadade bašta.  „Ovo nije moguće, kako će čovek ovuda da prođe?“ gunđala je, ali raskrčila jedan prolaz do glavnog ulaza a posle se setila, „šta ako tuda …

Prozor

Prozoru,  eh Ti nesrećni stvoru, što si mi  pogled na Svet  ukrao, zgazio, uništio. Ne vidim više sunčana jutra, ne doziva me lepota dana. Ti si kriv što ne želim  Danu da se pridružim. Pokazao si mi dane bez Sunca  i noći bez Zvezda. Pokvario si moj pogled na Svet  i pokazao moć uništenja i krah.  Ne otvaram te više,  i ne gledam napolje, ne sviđa mi se više ono što pokazuješ.

Autor Dana Hill Fotografija: ruineshumaines.tumblr.com

Zagrlila me Tuga...

Zagrlila me Tuga, tako, pre neki dan, i rekla, dosta je Dano, ovo je poslednji dan. Poslednji dan u kom ćeš da plačeš, poslednji dan u kom me osećaš, poslednji dan u kom se na mene oslanjaš. Spakovala sam kofere i odlazim. Izvini, ali teško je gledati i mučiti se s Tobom. Previše si tužna zajedno sa mnom. Ne vidim drugi izlaz, iz ovog začaranog kruga, i zato Te ostavljam sada i molim da budeš hrabra. Bol će bez mene oslabiti  a rane će vreme podnošljivim načiniti. Zato, Dano, odlazim i nosim Očaj sa sobom a Ti pokušaj, barem pokušaj, da razgovaraš sa Srećom.
I tako, napusti me Tuga, al' dođe druga teško ih se rešiti kad ih toliko ima a Sreća je samo jedna, skoro neuhvatljiva, ali kažu, dostižna samo moram biti dovoljno uporna.


Autor Dana Hill Fotografija: bangingilinsky.tumblr.com



Večnost

Stojim, gledam,  u zemlju crnu, to je samo vrh brega mom očaju.
Stojim, gledam suze ne ronim, to je samo dom  Tvom telu.
Stojim, gledam u prazninu, i osećam Te u mom srcu, tu počiva Tvoj duh i tu ću da Te nosim  u večnost.


Autor Dana Hill
Fotografija: shutterstock.com

Bol

Tek kad prestane da boli reči izlaz nađu, do tada se iza zida tuge  od ljudi skrivaju.
Tek kad prestane da boli  srce okov skine, i pusti u sebe  neke druge emocije.
Tek kad prestane da boli  misli vrata otvore, i dozvole sećanju  da ih na sreću podsete.
Ali dok boli, dok tuga kosti lomi, jedino se u tišini spas nalazi. 
Autor Dana Hill
Fotografija: 123rf.com