Skip to main content

Posts

Showing posts from 2014

Čestitka - Gratulácia

Sneško bez nosa osta...

Sneško Belić teške suze roni, nariče i zapomaže, plače i urliče što bez nosa, jadan, ostade. - A da znate kako je bio dugačak i lep, moj nos od šargarepe napravljen. Njime sam mraz mirisao i pahulje hvatao, a onda dođe ona lopuža čupava i zubima mi ga iz lica iščupa. Pobeže nesreća u kućicu svoju, da od mog nosa napravi gozbu. - Keru jedan nevaljali,- prekori ga moj graditelj mali. Sa usana mi uzme ugalj crni i od njega mi nos napravi, da mogu mraz ledeni mirisati. 


Pesma je objavljena u 4. broju e-časopisa za umetnost i kulturu Zvezdani kolodvor.
Autor Dana Hill Fotografija pixgood.com








Priča o lutalicama

Žuti pas ulicama trči  sa svojom braćom seoske mačke juri, kante prevrće, u prolaznike reži, nada se da će njegov gazda  već jednom da se vrati. Imao je on doma svog a onda nekim čudom se našao u polju tom, bez hrane u činiji svakog dana, bez svoje kućice da se odmori glava, al’ njegova nesreća ne beše dugog veka našao je braću bez doma  sa kojоm okolo luta.
Jedna dobra devojčica ponekad ga hrani sažali se nad njim i ostatke svoje užine mu baci, a on, kao kavaljer pravi, prati je kući,  i čuva od dečurlije bezobrazne, koja se podsmehom hrani. Možda jeste krezuba, možda čak i ružna, al’ je zato veoma dobra duša.  Dovela ga jednom kući, - Od sada će ovo biti tvoj dom, al’ je dobila batine od oca svog. - Šta će ti šugava džukela, kad imaš mačke, reče besan i istera ga napolje.
Namrštena žena, pomalo krivog nosa, mnogo voli da trača, i dosta priča,  i pita, i veoma voli okolo da skita. Od komšinice do drugarice, kafu za kafom u sebe sliva, o seoskim dogodovštinama okolo pripoveda. Ko je šta jeo, kuvao,  kupio,  i sreo,…

Tražim Čoveka

Kao Diogen fenjer palim 

među ljudima Čoveka tražim.
Ne učenog, koji zna ko je Ćoćo San,
već, onako, običnog što ume reći dobar dan.
Što se tuđoj sreći raduje, 
a u svojoj nesreći sam tuguje.
Što su mu draži osmesi tuđi
od onog šta je na komšijskoj trpezi.
Čoveka tražim među ljudima
koji se ne hvali dobrim delima.
Nije moguće da takvog Čoveka nema,
možda se samo sakrio među neljudima.

Autor D.Hill Fotografija junelantern.tumblr.com

Lipa i jasen

Stara lipa tužno stoji kraj putića na livadi, uvela od tuge sva, što izgubi svog prijatelja jasena. Zajedno su od klice nikli, u ponosno drveće stasali,  od vetrova se štitili, ni gromovi ih nisu uništili. Pod njima se ljubav rađala  i to ne samo jedna.  Oboje su ponosno nosili, oznake dečjih ljubavi. Bili su čak i tvrđava u odbrani od zlih aždaja, istrpili slomljene grane sve, avaj, svedoci su teške nesreće. Ni slutio jasen nije,  da će snosit' posledice, da će biti kriv, zato što dete ne pazi. Na vrh krošnje se dečak popne  u begu od starije braće, i nisu samo jednom  bili skrovište deteta tog, kad se skrivao i od kaiša očevog. Okrivljen je i osuđen,  Jasen, njen prijatelj, za krošnju visoku i lomljivu što slomi vrat tom detetu. „Oko za oko, zub za zub,“  rek'o neko ispod njenih grana, i tako je jasenu otišla glava. Sada ona sama stoji, na putu ka livadi. Nije čak ni procvetala, od tuge se osušila. Nek poseku sada i nju i nalože vatru veliku, da se u dim pretvori i drugu jasenu pridruži.


Autor Dana Hill Fotografi…

Put ljubavi

I pođoh ja put ljubavi, misleći, da ću je usput sresti, prepoznati,  i na prvi pogled zavoleti. Zaputih se levo, al’ ipak skrenuh desno, da ne krivudam beznađem besno,  dovoljno je što mi je na putu tesno, al’ ljubavi nema. Zađoh još jednom desno,  i nađoh nešto,  što na ljubav liči,  podseća, i lepim se čini, privlačnim al’ unapred znam, da to nije ono što tražim.  Nije to ljubav, ona prava,  koja vas bez daha ostavlja, srce zaustavlja i svom ritmu prilagođava. To je samo potreba, koja postane navika ne hraniš je i ona se raspada. I produžim dalje, putem kaldrme, tražeći ljubav za mene. Beznadna i uplašena skrenuh dva puta desno i nađoh mesto odakle krenuh  put putešestvja ljubavnog. Nađoh moju ljubav kako stoji i čeka. Čeka, da joj se vratim i napokon je prepoznam. Znam da je on moja ljubav prava, sada, kad ga iz drugog ugla gledam. Skrivala se ljubav iza mojih leđa, čuvala me i pazila, al’ nije hrabrosti imala, da mi rame dodirne i kaže, ne traži me, tu sam iza tebe,  uvek sam tu bio, i uvek ću tu za tebe biti, moja lj…

Lavandina polja

Kad bih polja imala lavandu bih sadila, u svaki sumrak njima prošetala. Na miomirisu ljubičastih oblaka zaspala i beskrajna polja snova usnila. Želje na njima zasejala, srećom ih kosila  a radošću delila. Eh, kad bih samo polja imala.

Autor D.Hill Fotografija plus.google.com

Samo san...

Priča je uvrštena u moju prvu zbirku priča "Carstvo reči" a kako nabaviti knjigu naći ćete na sledećem linku.


U početku sam mislila da je san bio samo to, san. Strašan san, noćna mora, koja me je odmah ujutro naterala da pozovem mamu i pitam kako je.  Još uvek, kad zatvorim oči, vidim sebe kako stojim u spavaćoj sobi mojih roditelja. Tu u ćošku, odmah iza vrata, je stolica sa dečjim stvarima a nekad je tu bio moj krevet, dok roditelji nisu završili sa uređenjem potkrovlja. Pored kreveta, tamo gde sada stoji starinska bakina komoda, nekad je bio drveni krevetac, prvo moj, posle sestrin, sada je nećakin. Na krevetu spava moja mama, uvek je bila mršava, ali njen iznenadni gubitak kilograma me je zabrinuo. Rekao je tata da je mama smršala, ali tek pre nekoliko dana, kad sam odvela blizance kod njih, uverila sam se da se prepolovila. Pored nje su moja dva nemirna trogodišnjaka koja sada spokojno, rumenih obraščića, spavaju. Miki, ponekad na prazno povuče cuclu koju je odbacio pre go…

Izgubljena sećanja

Priča objavljena u zborniku kratkih priča
Dok je tuš uklanjao pospanost sa mene, prepustila sam se svojim mislima i pratila svoj jutarnji ritual. Krenula sam odgurnuti zavesu na tuš kadi i umesto zavese našla staklena vrata. Zbunjeno sam se osvrnula u nepoznatom kupatilu u koje sam zakoračila a onda mi je pogled pao na odraz nepoznate osobe u ogledalu i doneo još jedan šok. Lice stranca koje me je zbunjeno i uplašeno posmatralo je pomalo podsećalo na lice moje majke. Uspela sam naći ono malo zdravog razuma u sebi, ogrnula se bade mantilom i otvorila vrata u praznu dnevnu sobu i zbunjeno prišla prozoru.  Zagledala sam se u nepoznat grad. „Gde sam?“ Pitala sam nemoćno.  Primetivši ulazna vrata pošla sam ka njima iz želje pobeći i dok sam žurnim korakom prolazila hodnikom, pogled mi je odlutao u sobu u kojoj je neko spavao. Ukopala sam se u mestu razmišljajući, produžiti dalje i izaći u nepoznati grad ili odgovore potražiti ovde. Prišla sam krevetu i ugledala usnulo mlado, na neki način,…

Legenda

Legenda iz romana Četiri elementa.

Jednom davno bejaše jedna vodena kugla, živa unutra, ali mrtva spolja. Bilo je nečeg čudnovatog u njoj zbog čega je Stvoritelju bila posebno draga. Nazvao ju je Gea – Zemlja, po svojoj najmlađoj ćerki i darovao joj čudesnu kuglu kao dar združenju s izabranikom njenog srca.  Kada je Gea prvi put zakoračila Zemljom, mesto na kojem su njene noge dotakle tlo postalo je zelena ravnica. Mekana, mirišljava, trava širila se pod njenim stopalima, dok je koračala svojim novim domom a tamo gde bi rukama dotakla zemlju nicale su guste, smaragdne, šume. Stene, sakupljene na samom dnu kugle, je njen izabranik R’hikar pogurao i ravnomerno rasporedio po celoj kugli a ona ih je prošarala vodom i napravila reke i jezera.  Kao dva umetnika, pomerali su stene, i oslikavali ih šumama, rekama, livadama sve dok nisu bili zadovoljni kako Zemlja izgleda, ali sve je bilo prazno, bili su tu samo njih dvoje i tako stvoriše prve stanovnike Zemlje, velike gorostase ravne skoro sebi. …

Uskršnji Zec

Uskršnji je Zeka pravi snob,  donosi čokolade po liku svom, umesto obojenih jaja pravi ona grozna čokoladna. Šeprtlja je on prava  i ponekad ne zna gde mu je glava, pa nam kuću rasturi  i ko zna šta poturi. Umesto bicikla  u gnezdu se nađe fascikla a umesto vatrogasnog kamiona,  dobijem još jednog aviona. Ali najviše voli odeću da nosi, a ponekad i obuću,  pogotovo levu papuču,  desnu usput izgubi, te pomoću traga od bombona  dođem do ulaza i tamo se nađe, neizostavnih, par čarapa  i naravno desna papuča. Mangup je on pravi  koji jednom godišnje svrati, mislim da ću mu reći  da me dogodine preskoči, nek nekom drugom fascikle nosi i papuče gubi al' kakav bi nam Uskrs bio  kad nas Uskršnji Zeka ne bi posetio i bezvezne poklone donosio.

Autor D.Hill Fotografija 7-themes.com

Pesma bratu

Plavokoso momče na formuli juri, stazom oko kuće kobajagi trku vozi, uvek negde juri, uvek negde žuri,  sa dečacima iz ulice za loptom trči. Odraslo je momče u momka stasita  i sada krade ključeve od kola očeva. Dasa se pravi i u krug oko ulice ih vozi a od majčina saznanja netremice strepi. Sazre plavokoso momče u muškarca ponosna, sada ima jasan cilj prema kojem se voza još uvek juri, i još uvek žuri,  ali sada svojim kolima u životnoj trci vozi  i ženu svoju u porodilište vodi. Dal’ će dobit sina il’ će to bit ćerka s nestrpljenjem on sada čeka,  a strpljivost je snaga koja se svakodnevno gradi i trebaće ti brate za ono što sledi, jer plavokoso momče, il’ devojče brigu ali i sreću će ti doneti,  i sada ćeš ti od vožnji dečjih strepeti. Cena dečje radosti jeste visoka al’ je svaki roditelj rado plaća, jer šta je malo brige zarad dečjeg osmeha.
Autor D.Hill






Veštičja vozačka dozvola

Sedela sam u čekaonici čekajući vozačku dozvolu. Ako vi normalci mislite da imate problem sa birokratijom, da su vaše "šalteruše" nadrndane, da vam uvek nedostaje taj jedan papir da bi dobili neki pišljivi dokument, onda nikad niste vadili veštičju vozačku dozvolu.  Za razliku od vas, mi veštice pored svih vaših „normalskih“ uverenja moramo pribaviti još: - uverenje Veštičje letačke komisije,  - potvrdu Veštičjeg suda o nekorišćenju nedozvoljenih vradžbina,  - licence od tri kontrole leta.
Normalska kontrola leta, zadužena samo za nas veštice, ima jedan jedini biro i normalno je da su spori, zbunjeni, puni predrasuda, uplašeni i detaljni. Veštičja kontrola leta je relativno brza, i moram ih pohvaliti, ali iz Zmajeve kontrole leta jedva izvukoh živu glavu. Troglavi službenik iako pokušava uslužiti odjednom tri stranke, nažalost, ima samo dve ruke a kad se glave posvađaju među sobom nastane opšti haos. Definitivno nije lako troglavima. Pogrešno shvaćena bića, strašnog izgleda i m…

Ljuta pesma

Skloni se svete s moje ceste, danas živce nemam za tvoje besmislice, isprazne razgovore i lažne jadikovke koje istresaš na nezainteresovane slušaoce. Jadnicima pogled po okolini luta,  traže spas al' nemaju kuda. Umukni svete i posla se lati,  na delu se pokaži, jer od praznih reči nemaš koristi.
Autor: D.Hill

Metla

Tužna metla u ćošku stoji,  teškog posla se ona boji, naučila nikad nije,  čisto pod da pomete. Zna samo igre konjića,  letenja i preskakanja a sad je više niko neće,  zato što ne zna da skupi smeće. Zaboravljena i ružna  u ćošku sedi tužna, miševi joj kosti lome  a pauci u njoj dom prave. Kome treba metla nesposobna,  što je u igrama dična,  al' u radu nije vična.  Jednog dana,  dal' je bila kiša,  il' je bilo sunce, kako da zna,  kod nje uvek samo mrak bude, neko je za dršku uhvati  i na smrt je preplaši. Povuče je tamo,  povuče je nazad, u krug zavrti  i počne novoj igri da je uči. Kao da pleše, kao da klizi,  nema kraja metlinoj sreći. „Eh tako,“ - reče glas glasno,  „pod je sada čist k'o staklo.“ „Čist? Čist?“ - radosno će metla, al' tužna više nije,  zato što je pod pomela.
Autor: Dana Hill




Fotografija betterhousekeeper.com








Idu dani...

Dok nam Ponedeljak okreće leđa, Utorak već osmeh sprema. Osmeh mu je kratkog veka,  jer mu iza leđa virne Sreda vesela i radosna, nesvesna,  da joj Četvrtak zasedu sprema. Avaj, sreće loše,  kratkog veka njegova pobeda beše, jer pet dana očekivani i svima najmiliji Petak na scenu izađe i u vikend nas uvede.  A onda dođe ona,  Subota nam naša draga, kraljica svih dana. Zakorači među nas doterana i mirisna,  šest dana nam šeće mislima, svojim dražima nas zaslepi  što Nedelja iskoristi  i sreću našu poremeti. Zloćka nam vikend zaključa  i novu radnu nedelju otključa,  pa kroz vrata uplašeno virne  i par puta na nas žmirne prijatelj nam dobro znan onaj pospan vragolan, što svaki početak označava  vredan naš Ponedeljak.
Autor:D.Hill

Muza