Skip to main content

Posts

Showing posts from 2014

Čestitka - Gratulácia

Sneško bez nosa osta...

Sneško Belić teške suze roni, nariče i zapomaže, plače i urliče što bez nosa, jadan, ostade.
- A da znate kako je bio dugačak i lep, moj nos od šargarepe napravljen. Njime sam mraz mirisao i pahulje hvatao, a onda dođe ona lopuža čupava i zubima mi ga iz lica iščupa. Pobeže nesreća u kućicu svoju, da od mog nosa napravi gozbu.
- Keru jedan nevaljali,- prekori ga moj graditelj mali. Sa usana mi uzme ugalj crni i od njega mi nos napravi, da mogu mraz ledeni mirisati.
Pesma je objavljena u 4. broju e-časopisa za umetnost i kulturu Zvezdani kolodvor
Autor Dana Hill
Fotografija pixgood.com


Priča o lutalicama

Žuti pas ulicama trči sa svojom braćom seoske mačke juri, kante prevrće, u prolaznike reži, nada se da će njegov gazda 
već jednom da se vrati. Imao je on  doma svog a onda nekim čudom se našao u polju tom, bez hrane u činiji svakog dana, bez svoje kućice da se odmori glava, al’ njegova nesreća ne beše dugog veka našao je braću bez doma sa kojоm okolo luta.
Jedna dobra devojčica ponekad ga hrani sažali se nad njim i ostatke svoje užine mu baci, a on, kao kavaljer pravi, prati je kući, i čuva od dečurlije bezobrazne, koja se podsmehom hrani. Možda jeste krezuba, možda čak i ružna, al’ je zato veoma dobra duša. Dovela ga jednom kući, - Od sada će ovo biti tvoj dom, al’  je dobila batine od oca svog. - Šta će ti šugava džukela, kad imaš mačke, reče besan i istera ga napolje.
Namrštena žena, pomalo krivog nosa, mnogo voli da trača, i dosta priča, i pita, i veoma voli okolo da skita. Od komšinice do drugarice, kafu za kafom u sebe sliva, o seoskim dogodovštinama okolo pripoveda. Ko je šta jeo, ko šta kuvao, 
ko je…

Tražim Čoveka

Kao Diogen fenjer palim među ljudima Čoveka tražim. Ne učenog, koji zna ko je Ćoćo San, već, onako, običnog što ume reći dobar dan. Što se tuđoj sreći raduje, a u svojoj nesreći sam tuguje. Što su mu draži osmesi tuđi od onoga šta je na komšijskoj trpezi. Čoveka tražim među ljudima koji se ne hvali dobrim delima. Nije moguće da takvog Čoveka nema, možda se samo sakrio među neljudima.


Autor D.Hill
Fotografija junelantern.tumblr.com

Lipa i jasen

Stara lipa tužno stoji kraj putića na livadi, uvela od tuge sva, što izgubi svog prijatelja jasena. Zajedno su od klice nikli, u ponosno drveće stasali, od vetrova se štitili, ni gromovi ih nisu uništili. Pod njima se ljubav rađala i to ne samo jedna. Oboje su ponosno nosili, oznake dečjih ljubavi. Bili su čak i tvrđava u odbrani od zlih aždaja, istrpili slomljene grane sve, avaj, svedoci su teške nesreće. Ni slutio jasen nije, 
da će snosit' posledice, da će biti kriv,
zato što dete ne pazi. Na vrh krošnje se dečak popne u begu od starije braće, i nisu samo jednom bili skrovište deteta tog, kad se skrivao i od kaiša očevog. Okrivljen je i osuđen, 
jasen, njen prijatelj,
za krošnju visoku i lomljivu što slomi vrat tom detetu. „Oko za oko, zub za zub,“ rek'o neko ispod njenih grana, i tako je jasenu otišla glava. Sada ona sama stoji, na putu ka livadi. Nije čak ni procvetala, od tuge se osušila. Nek poseku sada i nju i nalože vatruveliku, da se u dim pretvori i drugu jasenu pridruži.



Autor Dana Hill
Fotografija …

Put ljubavi

I pođoh ja put ljubavi, misleći, da ću je usput sresti, prepoznati,  i na prvi pogled zavoleti. Zaputih se levo, al’ ipak skrenuh desno, da ne krivudam beznađem besno,  dovoljno je što mi je na putu tesno, al’ ljubavi nema. Zađoh još jednom desno,  i nađoh nešto,  što na ljubav liči,  podseća, i lepim se čini, privlačnim al’ unapred znam, da to nije ono što tražim.  Nije to ljubav, ona prava,  koja vas bez daha ostavlja, srce zaustavlja i svom ritmu prilagođava. To je samo potreba, koja postane navika ne hraniš je i ona se raspada. I produžim dalje, putem kaldrme, tražeći ljubav za mene. Beznadna i uplašena skrenuh dva puta desno i nađoh mesto odakle krenuh  put putešestvja ljubavnog. Nađoh moju ljubav kako stoji i čeka. Čeka, da joj se vratim i napokon je prepoznam. Znam da je on moja ljubav prava, sada, kad ga iz drugog ugla gledam. Skrivala se ljubav iza mojih leđa, čuvala me i pazila, al’ nije hrabrosti imala, da mi rame dodirne i kaže, ne traži me, tu sam iza tebe,  uvek sam tu bio, i uvek ću tu za tebe biti, moja lj…

Lavandina polja

Kad bih polja imala lavandu bih sadila, u svaki sumrak njima prošetala. Na miomirisu ljubičastih oblaka zaspala i beskrajna polja snova usnila. Želje na njima zasejala, srećom ih kosila a radošću delila. Eh, kad bih samo polja imala.

Autor D.Hill
Fotografija plus.google.com

Samo san...

U početku sam mislila da je san bio samo to, san. Strašan san, noćna mora, koja me je odmah ujutro naterala da pozovem mamu i pitam kako je. 
Još uvek, kad zatvorim oči, vidim sebe kako stojim u spavaćoj sobi mojih roditelja. Tu u ćošku, odmah iza vrata, je stolica sa dečjim stvarima a nekad je tu bio moj krevet, dok roditelji nisu završili sa uređenjem potkrovlja. Pored kreveta, tamo gde sada stoji starinska bakina komoda, nekad je bio drveni krevetac, prvo moj, posle sestrin, sada je nećakin. Na krevetu spava moja mama, uvek je bila mršava, ali njen iznenadni gubitak kilograma me je zabrinuo. Rekao je tata da je mama smršala, ali tek pre nekoliko dana, kad sam odvela blizance kod njih, uverila sam se da se prepolovila. Pored nje su moja dva nemirna trogodišnjaka koja sada spokojno, rumenih obraščića, spavaju. Miki, ponekad na prazno povuče cuclu koju je odbacio pre godinu dana. On je sada velik' momak. Kikijeva noga je prebačena preko bakine i slasno mljacne. Očarana prizorom spoko…

Izgubljena sećanja

Priča objavljena u zborniku kratkih priča
Dok je tuš uklanjao pospanost sa mene, prepustila sam se svojim mislima i pratila svoj jutarnji ritual. Krenula sam odgurnuti zavesu na tuš kadi i umesto zavese našla staklena vrata. Zbunjeno sam se osvrnula u nepoznatom kupatilu u koje sam zakoračila a onda mi je pogled pao na odraz nepoznate osobe u ogledalu i doneo još jedan šok.Lice stranca koje me je zbunjeno i uplašeno posmatralo je pomalo podsećalo na lice moje majke. Uspela sam naći ono malo zdravog razuma u sebi, ogrnula se bade mantilom i otvorila vrata u praznu dnevnu sobu i zbunjeno prišla prozoru. Zagledala sam se u nepoznat grad. „Gde sam?“ Pitala sam nemoćno. Primetivši ulazna vrata pošla sam ka njima iz želje pobeći i dok sam žurnim korakom prolazila hodnikom, pogled mi je odlutao u sobu u kojoj je neko spavao. Ukopala sam se u mestu razmišljajući, produžiti dalje i izaći u nepoznati grad ili odgovore potražiti ovde. Prišla sam krevetu i ugledala usnulo mlado, na neki način, poz…

Legenda

Jednom davno bejaše jedna vodena kugla, živa unutra, ali mrtva spolja. Bilo je nečeg čudnovatog u njoj zbog čega je Stvoritelju bila posebno draga. Nazvao ju je Gea – Zemlja, po svojoj najmlađoj ćerki i darovao joj čudesnu kuglu kao dar združenju s izabranikom njenog srca.
Kada je Gea prvi put zakoračila Zemljom, mesto na kojem su njene noge dotakle tlo postalo je zelena ravnica. Mekana, mirišljava, trava širila se pod njenim stopalima, dok je koračala svojim novim domom a tamo gde bi rukama dotakla zemlju nicale su guste, smaragdne, šume.
Stene, sakupljene na samom dnu kugle, je njen izabranik R’hikar pogurao i ravnomerno rasporedio po celoj kugli a ona ih je prošarala vodom i napravila reke i jezera.
Kao dva umetnika, pomerali su stene, i oslikavali ih šumama, rekama, livadama sve dok nisu bili zadovoljni kako Zemlja izgleda, ali sve je bilo prazno, bili su tu samo njih dvoje i tako stvoriše prve stanovnike Zemlje, velike gorostase ravne skoro sebi. Bili su preveliki da bi njih puno …

Uskršnji Zec

Uskršnji je Zeka pravi snob,  donosi čokolade po liku svom, umesto obojenih jaja
praviona grozna čokoladna. Šeprtlja je on prava 
i ponekad ne zna gde mu je glava, pa nam kuću rasturi 
i ko zna šta poturi. Umesto bicikla 
u gnezdu se nađe fascikla a umesto vatrogasnog kamiona, 
dobijem još jednog aviona. Ali najviše voli odeću da nosi, a ponekad i obuću, 
pogotovo levu papuču, 
desnu usput izgubi, te pomoću traga od bombona 
dođem do ulaza i tamo se nađe, neizostavnih, par čarapa
i naravno desna papuča. Mangup je on pravi 
koji jednom godišnje svrati, mislim da ću mu reći 
da me dogodine preskoči, nek nekom drugom fascikle nosi i papuče gubi al' kakav bi nam Uskrs bio 
kad nas Uskršnji Zeka ne bi posetio