Skip to main content

Helena Himel - Gost bloga

Zadovoljstvo mi je da vam predstavim svog prvog gosta, pravo iz Kutije Ljubavi - Helena Himel i njena

Moderna pepeljuga…

I da li joj je mesto u Srbiji….


*
Ona je obična, sasvim obična devojka, samo preko dana kao što već svi znate. 

Njen Wi – Fi je uključen samo od ponoći, jer nema novca za neograničeni internet.

Teško da bi je princ i pronašao, jer u Srbiji ne postoji staklena cipelica.

Oni koji bi je mogli napraviti, više nemaju posao. Obućari.

Bundeva se neće pretvoriti u kočiju, jer nemamo bundeve. Nemamo vremena za njih.

Subvencije dajemo samo princezama. Nažalost, ne i pepeljugama.


No, možemo bundeve kupiti…

Ali, pepeljuga studira i  radi u poslastičarnici.

Njena plata ovisi o broju parčeta torte koje iseče dnevno.

Tako da od deset sati koje provede na poslu, 
verujem da je jedino o čemu razmišlja bundeva i čarobni štapić.

Jedna od varijanti je da bi princ mogao dolaziti svakog dana oko 12h,
na parče Cheesecake -a i lumunadu.

 No, da bi princ prepoznao pepeljugu, parče torte moralo bi biti savršeno, 
složićete se .

Tako da je pepeljuga odlučila, da više i ne odlazi kući,  da ne spava.

Već po CEO dan pravi torte, kako bi zadivila princa.

Konačno je bila zadovoljna ukusom i pozvala je princa preko facebooka na otvaranje,

  NOVE ULTRA, MEGA poslastičarnice. Jer je gazda tražio ( da se tako zove ). 

On je diplomirao na jednom od prestižnih privatnih fakulteta.

Ma, poznajete ga sigurno. 

*
I tako pepeljuga je upoznala princa i shvatila da je najbolji ortak njenog gazde…

Bila je prosto očarana…

 *
Sledeći korak :
Zaposlila se u pekari, izgleda da joj posao poslastičara baš i nije išao od ruke :)
********************************************************************************************
„Svaka podudarnost sa istinitim događajem je slučajna“  


Autor Helena Himel

Post originalno objavljen u Kutiji Ljubavi



Popular posts from this blog

Saputnik

Priča je objavljena u mojoj prvoj zbirci "Carstvo reči" koja je dostupna na sledećim mestima: link

Prvo poglavlje

Postoje neke nevidljive sile, koje imaju moć nad našim životima, nad nama samima. Okrenu naopačke i naš život, i naša osećanja, ali otvore nova vrata, ukažu na nove mogućnosti a iz nas izvuku ono što nismo ni znali da nosimo u sebi. Neko to naziva sudbinom, neko spletom okolnosti, neko Božjim prstom.  Imam svega sedamnaest godina i ta nevidljiva sila se već nekoliko puta poigrala sa mnom.  Prvi put se to desilo kad mi je, pre nepunih sedam godina, poginuo tata u saobraćajnoj nesreći. Kao danas se sećam trenutka kad se mama stropoštala na pločice u kuhinji usred telefonskog razgovora.  Bila je nedelja, kasno posle podne i tatu smo očekivale tokom noći, umesto njega, stigao je poziv sa porodičnog imanja i dok sam se pobrinula za mamu i povratila joj svest, veza se prekinula a mama je jedva protisnula reči, „tata je umro“. Poginuo je nedaleko Lunca, mesta gde je odrastao i koje je napustio kako bi bio sa mamom, sa mnom i dvanaest godina se nije vraćao tamo, ali sada ga više neće napustiti. S…

Sreća na vratima

Priča je uvrštena u moju prvu zbirku priča "Carstvo reči" a kako nabaviti knjigu naći ćete na sledećem linku.

Uporno kucanje dovuče me do vrata, otvorim ih, kad tamo, nasmejana neznanka. Nešto mi poznato na njoj, al' ne znam šta.  „Dobar dan,“ pozdravi me Ona. „Dobar dan,“ odgovorim ja. „Mogu li da uđem?“ zatraži ljubazno. „Izvinite, a ko ste vi?“ upitam zbunjeno. „Zar me ne prepoznajete?“ nasmeje se radosno. „Često me dozivate, mislila sam da me poznajete. Ja sam Sreća i evo me tu sam.“ Sklonim se i pustim je unutra, ko još ostavlja Sreću da čeka pred vratima. „Imam nekoliko uslova,“ počne ona poslovno, „i da bih ostala moraćete da ih ispunite.“ „Kao prvo i najvažnije, moraćete, znatno više da se smejete. Svet ne voli namrgođene ljude,“ počne Ona svoje nabrajanje. „Kao drugo, nema više prigovora na vreme. Bila kiša ili sneg, vrućina ili mraz, morate prihvatiti da će njih biti i bez vas. Nema razloga da se proklinje magla, to je najobičnija prirodna pojava. Zatim, nema v…