Skip to main content

Helena Himel - Gost bloga

Zadovoljstvo mi je da vam predstavim svog prvog gosta, pravo iz Kutije Ljubavi - Helena Himel i njena

Moderna pepeljuga…

I da li joj je mesto u Srbiji….

*

Ona je obična, sasvim obična devojka, samo preko dana kao što već svi znate. 
Njen Wi – Fi je uključen samo od ponoći, jer nema novca za neograničeni internet.
Teško da bi je princ i pronašao, jer u Srbiji ne postoji staklena cipelica.
Oni koji bi je mogli napraviti, više nemaju posao. Obućari.
Bundeva se neće pretvoriti u kočiju, jer nemamo bundeve. Nemamo vremena za njih.
Subvencije dajemo samo princezama. Nažalost, ne i pepeljugama.


No, možemo bundeve kupiti…
Ali, pepeljuga studira i radi u poslastičarnici.
Njena plata ovisi o broju parčeta torte koje iseče dnevno.
Tako da od deset sati koje provede na poslu,
verujem da je jedino o čemu razmišlja bundeva i čarobni štapić.
Jedna od varijanti je da bi princ mogao dolaziti svakog dana oko 12h,
na parče Cheesecake -a i lumunadu.
No, da bi princ prepoznao pepeljugu, parče torte moralo bi biti savršeno,
složićete se .
Tako da je pepeljuga odlučila, da više i ne odlazi kući, da ne spava.
Već po CEO dan pravi torte, kako bi zadivila princa.
Konačno je bila zadovoljna ukusom i pozvala je princa preko facebooka na otvaranje,
NOVE ULTRA, MEGA poslastičarnice. Jer je gazda tražio ( da se tako zove ).
On je diplomirao na jednom od prestižnih privatnih fakulteta.
Ma, poznajete ga sigurno.

*
I tako pepeljuga je upoznala princa i shvatila da je najbolji ortak njenog gazde…
Bila je prosto očarana…

*

Sledeći korak :
Zaposlila se u pekari, izgleda da joj posao poslastičara baš i nije išao od ruke :)

**************************************************

„Svaka podudarnost sa istinitim događajem je slučajna“

Autor Helena Himel
Post originalno objavljen u Kutiji Ljubavi
https://kutijaljubavi.wordpress.com/2015/01/14/moderna-pepeljuga-helena-himel/

Comments

  1. Na žalost, bajke više ne stanuju ovde. Odselile su u neke lepše, boljim ljudima naseljene, krajeve...

    ReplyDelete
  2. Svako svoju bajku piše... samo što se u našim bajkama život nastavlja i kad dođemo do "srećnog kraja", nekad ga čak ni ne primetimo da se desio.

    ReplyDelete
  3. Ako dospem, napisaću i poslaću ti jednu priču. Inspirisanu ovom tvojom replikom. Bilo bi mi drago da je objaviš kod tebe, jer je ovaj tvoj zeleni žbun nalik onom mom, hrastu. :-) Idem odmah da je počnem, da mi ne pobegne! :-)

    ReplyDelete
  4. Biće mi zadovoljstvo da je objavim, šta više Snežana, nadala sam se da ću imati to zadovoljstvo da budeš gost na blogu :)

    ReplyDelete

Post a Comment

Popular posts from this blog

Otvorite oči... budni ste

Priča "Otvorite oči, budni ste" je ušla u uži izbor književnog konkursa Kluba "Reč i glas" i objavljena je u zbirci "Paralelni svetovi" IK "Metafizika". Takođe ovu priču sam uvrstila u svoju prvu zbirku priča pod nazivom "Carstvo reči" koju možete da nabavite na sledeći način: link




Jutro je počelo uobičajeno, gužvom u kući, napominjanjem dece da ustanu, da se umiju, da se obuku. I već tada je počela glavobolja. Blago pulsiranje u slepoočnicama koje se pojačavalo iz minuta u minut. Kad sam sela u kola počelo je zujanjem u ušima. U početku je to bio tih, ravnomeran, ton koji sam ignorisala, ali već na prvoj raskrsnici zvuk je dosegnuo intenzitet sirene. Kao kroz maglu se sećam da sam decu odvezla u školu a dalje znam samo za probadajući bol u glavi, zvuk sirene i jako svetlo koje ulazi ispod kapaka ma koliko ih jako stiskala. „Otvorite oči… budni ste,“ rekao je nežan ženski glas i nakon trena zbunjenosti poslušala sam je i kao kroz maglu…

Odlomak iz 6 poglavlja

Odlomak iz 6 poglavlja romana Četiri elementa - Majčini darovi.



Sedela sam sa sestrom u njen zadnji dan života. I na taj jedan, jedini, dan sam dobila ono o čemu sam maštala kao dete, dobila sam sestru i prijateljicu. „Brini se o Demi,” šapnula mi je i nežno stisnula ruku. „Budi joj majka kad ja to ne budem mogla.” Bol u mojim grudima se od ovih reči samo pojačao. Ugnezdio se tamo onog trena kad sam je ugledala na bolničkom krevetu i kao da nije nameravao da me napusti.  „U početku ćemo biti sestre, koje mi nismo imale priliku biti,” prošaptala sam.  „Bila sam tako glupa i ljubomorna,” rekla je tiho. „Kad ste došli, moj tata je držao za ruku tebe. Tebe, a ne mene. Tvoj pogled je bio pun obožavanja i… želela sam da te boli isto kao i mene, da njega boli. Da barem u toj boli budemo ravnopravni. Glupo, zar ne.” Na te reči smo se rasplakale a zatim tešile jedna drugu. „Dosta,” rekle smo obadve i pričale o magnoliji koja samo što nije procvetala ispred prozora sobe. Rekla je da je to njeno …

Odlomak iz 34 poglavlja