Skip to main content

Helena Himel - Gost bloga

Zadovoljstvo mi je da vam predstavim svog prvog gosta, pravo iz Kutije Ljubavi - Helena Himel i njena

Moderna pepeljuga…

I da li joj je mesto u Srbiji….


*
Ona je obična, sasvim obična devojka, samo preko dana kao što već svi znate. 

Njen Wi – Fi je uključen samo od ponoći, jer nema novca za neograničeni internet.

Teško da bi je princ i pronašao, jer u Srbiji ne postoji staklena cipelica.

Oni koji bi je mogli napraviti, više nemaju posao. Obućari.

Bundeva se neće pretvoriti u kočiju, jer nemamo bundeve. Nemamo vremena za njih.

Subvencije dajemo samo princezama. Nažalost, ne i pepeljugama.


No, možemo bundeve kupiti…

Ali, pepeljuga studira i  radi u poslastičarnici.

Njena plata ovisi o broju parčeta torte koje iseče dnevno.

Tako da od deset sati koje provede na poslu, 
verujem da je jedino o čemu razmišlja bundeva i čarobni štapić.

Jedna od varijanti je da bi princ mogao dolaziti svakog dana oko 12h,
na parče Cheesecake -a i lumunadu.

 No, da bi princ prepoznao pepeljugu, parče torte moralo bi biti savršeno, 
složićete se .

Tako da je pepeljuga odlučila, da više i ne odlazi kući,  da ne spava.

Već po CEO dan pravi torte, kako bi zadivila princa.

Konačno je bila zadovoljna ukusom i pozvala je princa preko facebooka na otvaranje,

  NOVE ULTRA, MEGA poslastičarnice. Jer je gazda tražio ( da se tako zove ). 

On je diplomirao na jednom od prestižnih privatnih fakulteta.

Ma, poznajete ga sigurno. 

*
I tako pepeljuga je upoznala princa i shvatila da je najbolji ortak njenog gazde…

Bila je prosto očarana…

 *
Sledeći korak :
Zaposlila se u pekari, izgleda da joj posao poslastičara baš i nije išao od ruke :)
********************************************************************************************
„Svaka podudarnost sa istinitim događajem je slučajna“  


Autor Helena Himel

Post originalno objavljen u Kutiji Ljubavi



Popular posts from this blog

Odlomak iz 34 poglavlja

Veštičja vozačka dozvola

Sedela sam u čekaonici čekajući vozačku dozvolu.
Ako vi normalci mislite da imate problem sa birokratijom, da su vaše "šalteruše" nadrndane, da vam uvek nedostaje taj jedan papir da bi dobili neki pišljivi dokument, onda nikad niste podneli zahtev za veštičju vozačku dozvolu.  Za razliku od vas, mi veštice, pored svih vaših „normalskih“ uverenja, moramo pribaviti još: - uverenje Veštičje letačke komisije,  - potvrdu Veštičjeg suda o nekorišćenju nedozvoljenih vradžbina,  - licence od tri kontrole leta.
Normalska kontrola leta, zadužena samo za nas veštice, ima jedan jedini biro. Zbunjeni su, puni predrasuda, uplašeni i zbog toga detaljni i izuzetno spori. Veštičja kontrola leta je relativno brza, i njih moram da pohvalim, ali iz Zmajeve kontrole leta sam jedva izvukla živu glavu. Troglavi službenik iako pokušava uslužiti tri stranke odjednom, nažalost, ima samo dve ruke a kad se glave posvađaju među sobom, nastane opšti haos. Definitivno nije lako troglavima. Pogrešno shvaćena bi…

Do sutra draga moja, ovde ili onde.

Priča iz zbirke Carstvo reči.
Iz starog ormara, koji je njegova davno pokojna majka donela u miraz, izvukao je svoj crni sako. Iako ga je juče, pre stavljanja na vešalicu, očetkao, ipak je dohvatio četku i kratkim potezima iščetkao ramena sakoa. Obukao ga i proverio ručni sat.  U ogledalu se zagledao u umorne staračke oči, popravio kravatu, poslednji Elvirin rođendanski poklon, i pokrio sedu kratku kosu crnim šeširom.  Nije vadio mantil, danas su na radiju najavili najtopliji martovski dan u poslednjih sto godina, iako se on seća i toplijeg marta a možda je to bio samo zato što je tada upoznao nju. Devojku crvene kose, sitnih pegica rasutih po nosu i širokog osmeha od kojeg je zastajao dah. Elviru. Njegovu prvu i jedinu ljubav. Najmlađu nećaku udovice Lenhart, vlasnice zgrade u kojoj je stanovao sa svojom porodicom, u kojoj još uvek stanuje. „Dobar dan gospodine Kovač,“ pozdravila ga je mlada komšinica Milica od prekoputa. Pametna mlada žena. Novinar. Podseća ga na njegovu Elviru i on…