Bez teksta...

Autor Dana Hill

Greška nije uvek greška

 Autor Dana Hill

...i nisu

…i nisu nam se oči srele,
vrelinu pogleda razmenile. 

...i nisu naša srca stala,
ponovo se pokrenula,
zajednički ritam našla
i od tad zajedno kucala. 

…i nismo našu ljubav, 
ljubomorno, čuvali,
od pogleda radoznalih je skrivali,
da bi smo je više za nas imali.

…i nismo ni postojali,
ako se nismo voleli.


Autor Dana Hill
Fotografija tumblr.net

Olovka

Ima jedna lepa stvar,
Olovka se zove.
Sa njom se crta i piše,
sve zavisi od vladara 
kakve poteze vuče,
da li crta zamišljeno lice tuge
ili piše pesme ljubavne
on u nju svoje srce ulaže.

Ima jedna magična stvar, 
Olovka se zove.
Vladari njeni čarobnjaci su moćni.
Sa njom se može leteti, 
u izmišljene krajeve stići,
i kralj postati.
Sa njom se ljubavi rađaju
tuge isceljuju, 
srećni krajevi pišu
sve što duša zamisli, ona to i stvori.

Ima jedna divna stvar,
Olovka se zove.
Svako ko je dotakne 
dobija moći, neverovatne,
tragovi za njom ostaju 
svugde kuda pođe, 
i ako je vođena srcem,
put u duše drugih nađe.



Autor Dana Hill
Fotografija thenewmusicconflagration.org

...



Autor Dana Hill
Fotografija imageprest.com

Proteran

I mislih da sam te se rešila, 
iz misli mojih isterala, 
al’ ne daš se ti 
iz mog srca proterati,
zakačio si se za njega 
kandžama ljubavi
i ne puštaš a mene boli.
Boli me što te u srcu osećam
a rukama ne dodirujem
što si mi uskratio 
blaženstvo dodira nežnih,
poljubaca strasnih.
I možda te iz misli izbacih zanavek
a bol u grudima, 
naivno, bolesti pripisujem,
ali lažem sebe isto kao i druge, 
taj zanat si mi vešto preneo.
Samo ponekad, u smiraj dana
dozvolim sećanjima da te donesu 
i one lepe trenutke, sretne,
a onda te vratim u srce
grob ljubavi naše.


Autor Dana Hill
Fotografija weheartit.com

Kafa


Autor Dana Hill
Fotografija wallpapermania.eu

Drugačija

Pokušala ovca crna 
svoje runo da ofarba,
potrošila boju jednu, drugu, treću...
al’ nikako da izvuče crninu,
kao noć najtamniju
u kožu joj urezanu.
Izbeljivala je i bojila, 
al’ boju vune nije promenila.
Kako bi i mogla, 
kad nije sve u boji runa koje na sebi nosiš,
već se neke boje vole sakriti u samoj glavi
a kad jednom navikneš da si drugačiji,
kad zavoliš što se u kalup ne smestiš,
kad počneš time da se ponosiš,
teško ćeš se u gužvu stada vratiti
i pokušati ponovo boju svog runa promeniti.
Pa nek i štrčiš međ' ovcama belim,
tako, barem, svi odmah vide da si drugačiji.


Autor Dana Hill
Fotografija pxleyes.com

Tamnica misli


Nisam vam ja za međ' ljude,

previše vremena provedoh u moru tišine
sakrivena u jazbini samoće,
gde me utamničili misli moje.
Kako ću sad među ljude,
zaboravih da pričam,
šta smem, šta ne smem da kažem,
naljutiće se na mene,
znam da hoće.
I prošli put kad isplivah
na površinu stvarnosti
imah slične neprijatnosti.
Doneo ih moj jezik,
taj pogani stvor,
koji otkriva moje misli svakom.

Sigurnije je u tamnici misli,
tamo ne dolaze stranci,
nikom svoje misli ne otkrivam,
samo ih vredno zapisujem.
A jednom, kad me više ne bude,
tada će ljudi misli moje čitati,
i dok moje misli u reči pretočene budu čitali
dotle ću i ja van jazbine svoje živeti.



Autor Dana Hill
Fotografija ballybally.com

Siva sreda

Siv, ružan dan. Ne volim sredu iz meni nepoznatih razloga. Ne znam šta mi je ikada skrivila, ali sam sigurna da postoji razlog, samo što ga se moja zaboravna pamet ne može prisetiti. Jednom ću se probuditi u sred noći i setiti zašto je ne volim a onda ću ponovo da zaspim i zaboravim. Ali čak ni sreda nije zalužila da bude ovako ružna i tužna, ma koliko ju ja ne volela. 
Magla visi nad nama ceo dan a sunce kao da je sasvim zaboravilo na nas. Kiša uporno rominja i vlaži zemlju koja se posle snega promenila na blato, hladan vetar šiba naša lica čim se usudimo podići pogled, kao da nam ljutitim glasom govori, „šta gledaš, vidiš da žurim.“ 
Vetar možda negde žuri, ali ljudi se vuku. Kao da je svet usporio, samo što nije stao. Podlegao sivilu koje vlada oko nas a koji čak ni šareni kišobrani ne mogu razbiti. 
Ali postoji jedan lek, zove se dečji osmeh. Dovoljan je samo jedan da se meni ovaj dan popravi, da iz mene sivilo odstrani. Taj iskreni, dečji, osmeh, što dušu zagreje i boje u nju unese a još ako je praćen zvonkim glasom, onda srce ubrza i dan izleči, čak i kad je sreda.


Autor Dana Hill
Fotografija photobucket.com

Tišina




Autor Dana Hill

Želje

Želje moje neostvarene,
haotičnim mislima zatrpane,
sećanjima potkovane,
u dalekim snovima izgubljene
ko će li vas poželeti,
ako vas zaboravim.
Ko će hraniti puste želje
kada jednom odu od mene,
ko će im dom pružiti
u čijoj glavi će sedeti,
da li će ikad gnezdo sviti
ako ih izgubim.
Samo, nešto drugo mene muči,
šta će sa mnom biti 
ako želje izgubim,
Da li ću to i dalje ja biti, 
ako ih zaboravim?
Od želja oslobođena, 
prazna kao ispijena čaša.
Sa mislima bez želja, 
u snovima bez snova.
Izgubljena.
Zaboravljena.



Autor Dana Hill
Fotografija: digitalclaritygroup.com

Ništa novo

Nemam vam šta novo reći,
ništa novo za ponuditi,
sve ste to već jednom 
čuli, pročitali, videli.
Sve neki snovi i nade,
pozdravi i zablude.
Sve se to kod mene vrti u krug
a glavni krivac je uvek tu.
To misao moja 
na ringišpil je sela,
i sada se voza 
k’o da ne mora da plaća.
Vrti se u krug oko stvari istih,
ponekad u nekoj drugoj brzini,
ume čak i da promeni pogled,
nagne se desno ili levo,
vidi iste stvari, samo promeni ugao,
ali to ne menja onu činjenicu bitnu,
da vrti u krug moju svakodnevnicu.


Autor: Dana Hill
Fotografija: mymodernmet.com

Odlomak iz 6 poglavlja

Odlomak iz 6 poglavlja romana Četiri elementa - Majčini darovi.






Sedela sam sa sestrom u njen poslednji dan života i na taj jedan, jedini, dan sam dobila ono o čemu sam maštala kao dete. Dobila sam sestru i prijateljicu.

„Brini se o Demi,” šapnula mi je i nežno stisnula ruku. „Budi joj majka kad ja to ne budem mogla.” 

„U početku ćemo biti sestre, koje mi nismo imale priliku biti,” prošaptala sam ispunjena bolom. Ugnezdio se u mojim grudima onog trena kad sam je svu slomljenu ugledala i kao da nije nameravao da me napusti. 

„Bila sam tako glupa i ljubomorna,” rekla je tiho. „Kad ste došli, tata te je zaštitnički držao pored sebe. Tebe, a ne mene. Tvoj pogled je bio pun obožavanja i… želela sam da te boli isto kao i mene. Da njega boli. Da barem u toj boli budemo ravnopravni. Glupo, zar ne.” Na te reči smo se rasplakale a zatim tešile jedna drugu.

„Dosta,” rekle smo obadve i otpočele razgovor o magnoliji koja samo što nije procvetala ispred prozora sobe. Rekla je da je to njeno najdraže stablo u celom parku, ono je bilo razlog zašto su je smestili u tu sobu, kako bi je mogla posmatrati dok cveta.

„Neću doživeti videti je u punom cvatu.” Pobunila sam se i uveravala je da će se još mnogo puta diviti njenim cvetovima, ali ona je znala da nije tako. Ja sam to znala. 

Razgovarale smo o koječemu, o nebitnim stvarima, sitnicama, vešto izbegavajući one bitne i bolne. Napustila sam je svega jednom, na par minuta a kako je dan odmicao a Geja postajala sve slabija, tako su se mom bdenju postepeno priključili i ostali ukućani. Prvo je došao Tomas, onda je stric seo na jednu od fotelja u ćošku sobe a zatim su nam se pridružili Rišar sa Marijom i Žeromom. Stali su pored strica i otpočeli tihu, melodičnu, molitvu. Adrijana je sve vreme pokušavala obuzdati Demi, koju nije držalo mesto. Stalno je ulazila i izlazila, noseći crteže i dajući ih Geji. Kao da je tog jednog popodneva pokušala nacrtati sve za što kasnije neće dobiti maminu pohvalu a iz Geje je život isticao. Napuštao je i odlazio sa zadnjim zracima sunca koje je  belu bolničku sobu obojilo u narandžaste nijanse.

Sa poslednjim naporima me je pozvala k sebi i uzela moje ruke u svoje.

„Blagoslovena da si Liliana Ivon Telus,” rekla je tiho i sa zadnjim izdisajem prošaptala, „blagoslovena da si Majko svih majki.”

Aparati su zapištali i rekli ono što smo svi znali, moja sestra nas je napustila a meni je u srcu ostao žal za izgubljenim vremenom u kom sam joj to mogla i želela biti.


Autor Dana Hill
Fotografija: pixgood.com



Jutro


Dobro jutro i lep dan
želim svakom ko je nasmejan
a onom ko nije
da do svog osmeha dođe 
pre no što kucne podne,
da ne mrači okolo
i ne zaklanja Sunce sjajno.
Hladnoća vremenu pristaje
a ne ljudskom biću.
Zato, dok ti srce u grudima kuca,
a vazduh puni pluća,
nema razloga 
da ti svet bude mračan.
Dobro jutro i budi nasmejan.

Autor Dana Hill
Fotografija gopixpic.com

Vulpes pilum mutat, non mores- Vuk dlaku menja, ćud nikada



U zadnje vreme svi nešto 
navališe na jadnog Vuka i njegovu ćud
a niko da primeti njegov nov kaput.
Uporno ga on oblači i svlači,
al' niko jadnog Vuka da pohvali,
da mu kaže,
Ijao Vuče, što ti lep taj nov šinjel.
Gde si ga kupio?
Kol’ko si platio?
Ne, samo ćud, ćud i ćud.
E kad ćud, onda će sad videti
kakav je vučji sud.
Kakav može Vuk sve biti,
kad mu niko ne hvali nove stvari.
Grrrrrr...

Autor Dana Hill
Fotografija: thegreenhead.com

...


Autor Dana Hill
Fotografija arc.whut.edu.cn

Kišna igra

Nebom plovi usamljeni oblačić, 
od silne vode mu otežao stomačić.
Plovi nebom oblak sam,
traži svoja druga dva.
Vijali se nebom oni a onda su nestali.
Čuje im se samo glas, 
al’ ga zaglušuje grmljavina.

- Tu smo oblačiću, tu smo mi.
- Nevidim vas, gde ste se sakrili?
- Kako ne vidiš one dve velike oluje?
- Zar ste to sad vi, kako ste tako brzo porasli?
- Nismo to mi sami, ovde su svi naši drugovi.
- Vetar sada uhvati i nama se pridruži,
da se zajedno igramo i veliku kišu pravimo.

Uhvati oblačić dugačak zalet 
i nađe sebi vetrove jake.
Gromovi udariše, munje sevnuše
kad se uz smeh izgubljeni prijatelji spojiše.
Napraviše kišu veliku i darovaše Zemlji vodu silnu,
ali onda se Sunce na njih naljuti, 
jako ih izgrdi i oblake rasprši.

Teši sada Sunce Zemlju od vode silne otežanu
toplim zracima je miluje i pravi nove oblačiće 
što će, ponovo, nebom nestašno da jure.
Nošeni vetrom oblaci će se skupljati, 
kišnu igru igrati, Zemlji je darovati 
i tako u krug Sunce, Voda i Zemlja će se vrteti.



Autor- Dana Hill
Fotografija- lidhjahoxhallareve.com

Srce

...ništa me više ne pitaj,
i ne skitaj,
i ne brini,
i ne traži,
i ne voli,
pa nećeš ni da boliš.


Autor Dana Hill
Fotografija styleblazer.com


Čaura tišine



Nesrećna Nesreća

Žali se meni Nesreća da se više ne seća
kad je nekom bila potrebna.
Niko je ne voli, niko je ne želi.
Kad se nešto loše desi odmah svako nju krivi,
i svako je proklinje kako kome naiđe.
Svi samo njenu sestru vole,
samo njoj se mole, jedno drugom je žele
a na nju se ni ne sete, da je, barem, malo usreće.
- Ne kažem da me ne prizivaju, ali samo oni ljudi zli, 
a ja onda odlučim, da moj dar podjednako podelim,
pa me opet kunu i proklinju, što im donosim nesreću,
ali takva sam od svog postanka, nikad ne dolazim sama,
zato što se plašim ljudi zlih, iskvarenih i prokletih,
pomalo meni sličnih, nesrećnih.
Eh, kad bi samo na kratko došla moja sestra Sreća, 
da me obiđe i ovu nesreću sa mene obriše,
da mi oprosti sva zlodela, al’ tako je to s ukletima,
niko se ne seti da im išta oprosti 
i moje prokletstvo zauvek uništi.


Autor D.Hill
Fotografija pinterest.com





















Moć reči


Autor Dana Hill
Fotografija zmpic.com

Pogrešna adresa

Prvo mi je došlo pismo, mirisno i anonimno,
u kojem kažeš da se mojoj lepoti diviš tajno.
Da su moje oči plave, iako su one crne,
duboke k'o najdublje morske vode.
Kad je došlo drugo pismo sa stihovima 
o kosi plavoj, od čistog zlata satkanoj,
iako je moja kosa, više smeđa, manje riđa,
i sigurno je ne bih zvala zlatna,
posumnjala sam da moja adresa nije ona prava
i da se potajno diviš devojci jednoj 
dok u stihovima pišeš drugoj
ili imaš ozbiljan problem sa dioptrijom.
Kad je došlo treće pismo,
u kom me moliš za dozvolu 
da na sva zvona objaviš 
kako mnogo voliš Tvoju Maru, 
ne znajući, da odobrenje tražiš od jedne Mire,
odlučih da umesto Tebe
potražim Maru zlatne kose, očiju plavih,
kao najdublje morske vode
al' isto kao i Ti nisam bila neke sreće.
Zato sada pišem ovo pismo Tebi,
kako bi znao da ja nisam Mara kojoj se diviš.
Žao mi je što si sve te divne reči 
ostavio na pogrešnoj adresi
i zadivio njima devojku koja se potajno nada,
da bi možda, ipak, mogla biti ona prava.


Autor Dana H.
Fotografija theframeworks.com

Juriš

Misli moje postrojte se,
invaziju pripremite,
kad već priču izmisliste,
rečima na me jurišajte.
Spremna sam,
ispisati slova sva.
Zato, slobodno, udrite,
možda do jutra ne preživite,
ni vi,
ni ja,
al' ostaće priča
posle nas.


Autor D.Hill
Fotografija workingworld.com

...

Usnila sam san bez sna,
ljubav i snagu u Ljudima,
dobrotu u njihovim delima, 
i nadu u nama svima. 


Autor D.Hill

Nevolja kuca tri puta - 2