Skip to main content

Posts

Showing posts from January, 2015

Bez teksta...

Autor Dana Hill

Greška nije uvek greška

Autor Dana Hill

...i nisu

…i nisu nam se oči srele, vrelinu pogleda razmenile.
...i nisu naša srca stala, ponovo se pokrenula, zajednički ritam našla i od tad zajedno kucala.
…i nismo našu ljubav, 
ljubomorno, čuvali, od pogleda radoznalih je skrivali, da bi smo je više za nas imali.
…i nismo ni postojali, ako se nismo voleli.

Autor Dana Hill Fotografija tumblr.net

Olovka

Ima jedna lepa stvar, Olovka se zove. Sa njom se crta i piše, sve zavisi od vladara kakve poteze vuče, da li crta zamišljeno lice tuge ili piše pesme ljubavne on u nju svoje srceulaže.
Ima jedna magična stvar, Olovka se zove. Vladari njeni čarobnjaci su moćni. Sa njom se može leteti, u izmišljene krajeve stići, i kralj postati. Sa njom se ljubavi rađaju tuge isceljuju,  srećni krajevi pišu sve što duša zamisli, ona to i stvori.
Ima jedna divna stvar, Olovka se zove. Svako ko je dotakne dobija moći, neverovatne, tragovi za njom ostaju  svugde kuda pođe,  i ako je vođena srcem, put u duše drugih nađe.

Autor Dana Hill Fotografija thenewmusicconflagration.org

...

Autor Dana Hill
Fotografija imageprest.com

Proteran

I mislih da sam te se rešila, iz misli isterala, al’ ne daš se ti iz mog srca proterati, zakačio si se za njega kandžama ljubavi i ne puštaš a mene boli. Boli me što te u srcu osećam a rukama ne dodirujem što si mi uskratio blaženstvo dodira nežnih, poljubaca strasnih. I možda te iz misli izbacih zanavek a bol u grudima, naivno, bolesti pripisujem, ali lažem sebe isto kao i druge, taj zanat si mi vešto preneo. Samo ponekad, u smiraj dana dozvolim sećanjima da te donesu i one lepe trenutke, sretne, a onda te vratim u srce grob ljubavi naše.


Autor Dana Hill Fotografija weheartit.com

Kafa

Autor Dana Hill
Fotografija wallpapermania.eu

Šta je Sreća

Autor Dana Hill Fotografija huffingtonpost.de

Drugačija

Pokušala ovca crna  svoje runo da ofarba, potrošila boju jednu, drugu, treću... al’ nikako da izvuče crninu, kao noć najtamniju u kožu joj urezanu. Izbeljivala je i bojila, al’  boju vune nije promenila. Kako bi i mogla,  kad nije sve u boji runa koje na sebi nosiš, već se neke boje vole sakriti u samoj glavi a kad jednom navikneš da si drugačiji, kad zavoliš što se u kalup ne smestiš, kad počneš time da se ponosiš, teško ćeš se u gužvu stada vratiti i pokušati ponovo boju svog runa promeniti. Pa nek i štrčiš međ' ovcama belim, tako, barem, svi odmah vide da si drugačiji.
Autor Dana Hill Fotografija pxleyes.com

Nada

Autor Dana Hill Fotografija wallpaperswide.com

...

Autor Dana Hill

Tamnica misli

Nisam vam ja za međ' ljude,
previše vremena provedoh u moru tišine
sakrivena u jazbini samoće,
gde me utamničili misli moje.
Kako ću sad među ljude,
zaboravih da pričam,
šta smem, šta ne smem da kažem,
naljutiće se na mene,
znam da hoće.
I prošli put kad isplivah
na površinu stvarnosti
imah slične neprijatnosti.
Doneo ih moj jezik,
taj pogani stvor,
što otkriva moje misli svakom.

Sigurnije je u tamnici misli,
tamo ne dolaze stranci,
sa nikim ne razgovaram,
nikom svoje misli ne otkrivam,
samo ih vredno zapisujem.
A jednom, kad me više ne bude,
tada će ljudi misli moje čitati,
i dok moje misli u reči pretočene budu čitali
dotle ću i ja van jazbine svoje živeti.


Autor Dana Hill
Fotografija  ballybally.com

Siva sreda

Siv, ružan dan. Ne volim sredu iz meni nepoznatih razloga. Ne znam šta mi je ikada skrivila, ali sam sigurna da postoji razlog, samo što ga se moja zaboravna pamet ne može prisetiti. Jednom ću se probuditi u sred noći i setiti zašto je ne volim a onda ću ponovo da zaspim i zaboravim. Ali čak ni sreda nije zalužila da bude ovako ružna i tužna, ma koliko ju ja ne volela. Magla visi nad nama ceo dan a sunce kao da je sasvim zaboravilo na nas. Kiša uporno rominja i vlaži zemlju koja se posle snega promenila na blato, hladan vetar šiba naša lica čim se usudimo podići pogled, kao da nam ljutitim glasom govori, „šta gledaš, vidiš da žurim.“  Vetar možda negde žuri, ali ljudi se vuku. Kao da  je svet usporio, samo što nije stao. Podlegao sivilu koje vlada oko nas a koji čak ni šareni kišobrani ne mogu razbiti.  Ali postoji jedan lek, zove se dečji osmeh. Dovoljan je samo jedan da se meni ovaj dan popravi, da iz mene sivilo odstrani. Taj iskreni, dečji, osmeh, što dušu zagreje i boje u nju unese…

Tišina

Autor Dana Hill

Želje

Želje moje neostvarene, haotičnim mislima zatrpane,
osećanjima potkovane,
u dalekim snovima izgubljene
ko će li vas poželeti,
ako vas zaboravim.
Ko će hraniti puste želje kada jednom odu od mene, ko će im dom pružiti u čijoj glavi će sedeti, da li će ikad gnezdo sviti ako ih izgubim.
Samo, nešto drugo mene muči, šta će sa mnom biti  ako želje izgubim, Da li ću to i dalje ja biti,  ako ih zaboravim? Od želja oslobođena,  prazna kao ispijena čaša. Sa mislima bez želja, u snovima bez snova. Izgubljena. Zaboravljena.



Autor Dana Hill Fotografija: digitalclaritygroup.com


Ništa novo

Nemam vam šta novo reći, ništa novo za ponuditi, sve ste to već jednom čuli, pročitali, videli. Sve neki snovi i nade, pozdravi i zablude. Sve se to kod mene vrti u krug a glavni krivac je uvek tu. To misao moja na ringišpil je sela, i sada se voza k’o da ne mora da plaća. Vrti se u krug oko stvari istih, ponekad u nekoj drugoj brzini, ume čak i da promeni pogled, nagne se desno ili levo, vidi iste stvari, samo promeni ugao, ali to ne menja onu činjenicu bitnu, da vrti u krug moju svakodnevnicu.



Autor: Dana Hill Fotografija: mymodernmet.com

Veče

Autor Dana Hill

Poziv sna

Autor Dana Hill
Fotografija  wallpaperhdfree.com

Odlomak iz 7 poglavlja

Kratak odlomak iz 7 poglavlja.
Sedeh sa mojom sestrom u njen poslednji dan. I na taj jedan jedini dan, sam dobila ono o čemu sam maštala kao dete, dobila sam sestru i prijateljicu a kao otkupninu za sve propuštene dane, mi je ostavila ovo malo čudo od deteta, koje se penje na tobogan i svaki put mi mahne pre nego što sedne i spusti se dole, uz osmeh kao da joj je prvi put. „Brini se o Demi,“ prisetih se sestrinih reči, sa bolom u grudima, ništa slabijim od onog koji osetih kad ih je izrekla. „Budi joj majka kad ja to ne budem mogla.“ „U početku ćemo biti sestre, koje mi nismo imale priliku biti,“ prošaptala sam, jer su mi glas ukrale suze. „Bila sam tako glupa i ljubomorna,“ rekla je tiho, „tog leta, kad ste došli, moj tata je držao za ruku tebe. Tebe, a ne mene. A ti si me gledala sa tolikim obožavanjem... Želela sam da te boli isto kao i mene, da njega boli. Da barem u tom bolu budemo ravnopravni.“ Rasplakale smo se a potom tešile jedna drugu.   „Dosta,“ rekle smo obadve i pričale o ma…

Jutro

Dobro jutro i lep dan želim svakom ko je nasmejan a onom ko nije da do svog osmeha dođe pre no što kucne podne, da ne mrači okolo i ne zaklanja Sunce sjajno. Hladnoća vremenu pristaje a ne ljudskom biću. Zato, dok ti srce u grudima kuca, a vazduh puni pluća, nema razloga da ti svet bude mračan. Dobro jutro i budi nasmejan.
Autor Dana Hill
Fotografija gopixpic.com

Šta je život...

Autor: Dana Hill
Fotografija vine.co

Vreme

Autor Dana Hill Fotografija onpoint.wbur.org

Vulpes pilum mutat, non mores- Vuk dlaku menja, ćud nikada

U zadnje vreme svi nešto 
navališe na jadnog Vuka i njegovu ćud a niko da primeti njegov nov kaput. Uporno ga on oblači i svlači, al' niko jadnog Vuka da pohvali, da mu kaže, Ijao Vuče, što ti lep taj nov šinjel. Gde si ga kupio? Kol’ko si platio? Ne, samo ćud, ćud i ćud. E kad ćud, onda će sad videti kakav je vučji sud. Kakav može Vuk sve biti, kad mu niko ne hvali nove stvari. Grrrrrr...


Autor Dana Hill
Fotografija: thegreenhead.com

...

Autor Dana Hill
Fotografija arc.whut.edu.cn

Kišna igra

Nebom plovi usamljeni oblačić, od silne vodemu otežao stomačić. Plovi nebom oblak sam, traži svoja druga dva. Vijali se nebom oni a onda su nestali. Čuje im se samo glas, al’ ga zaglušuje grmljavina.
- Tu smo oblačiću, tu smo mi. - Nevidim vas, gde ste se sakrili? - Kako ne vidiš one dve velike oluje? - Zar ste to sad vi, kako ste tako brzo porasli? - Nismo to mi sami, ovde su svi naši drugovi. - Vetar sada uhvati i nama se pridruži, da se zajedno igramo i veliku kišu pravimo.
Uhvati oblačić dugačak zalet 
i nađe sebi vetrove jake. Gromovi udariše, munje sevnuše kad se uz smeh izgubljeni prijatelji spojiše. Napraviše kišu veliku i darovaše Zemlji vodu silnu, ali onda se Sunce na njih naljuti, jako ih izgrdi i oblake rasprši.
Teši sada Sunce Zemlju od vode silne otežanu toplim zracima je miluje i pravi nove oblačiće  što će, ponovo, nebom nestašno da jure. Nošeni vetrom oblaci će se skupljati, kišnu igru igrati, Zemlji je darovati i tako u krug Sunce, Voda i Zemlja će se vrteti.



Autor- Dana Hill
Fotografija-…

Srce

...ništa me više ne pitaj, i ne skitaj, i ne brini, i ne traži, i ne voli, pa nećeš ni da boliš.

Autor Dana Hill Fotografija styleblazer.com

Čaura tišine

Nesrećna Nesreća

Žali se meni Nesreća da se više ne seća
kad je nekom bila potrebna.
Niko je ne voli, niko je ne želi.
Kad se nešto loše desi odmah svako nju krivi,
i svako je proklinje kako kome naiđe.
Svi samo njenu sestru vole,
samo njoj se mole, jedno drugom je žele
a na nju se ni ne sete, da je, barem, malo usreće.

-Ne kažem da me ne prizivaju, ali samo oni ljudi zli,
a ja onda odlučim, da moj dar podjednako podelim,
pa me opet kunu i proklinju, što im donosim nesreću,
ali takva sam od svog postanka, nikad ne dolazim sama,
zato što se plašim ljudi zlih, iskvarenih i prokletih,
pomalo meni sličnih, nesrećnih.
Eh, kad bi samo na kratko došla moja sestra Sreća,
da me obiđe i ovu nesreću sa mene obriše,
da mi oprosti sva zlodela, al’ tako je to s ukletima,
niko se ne seti da im išta oprosti
i moje prokletstvo zauvek uništi.




Autor D.Hill Fotografija pinterest.com





Moć reči

Autor Dana Hill
Fotografija zmpic.com

Pogrešna adresa

Prvo mi je došlo pismo, mirisno i anonimno, u kojemkažeš da se mojoj lepoti diviš tajno. Da su moje oči plave, iako su one crne, duboke k'o najdublje morske vode. Kad je došlo drugo pismo sa stihovima  o kosi plavoj, od čistog zlata satkanoj, iako je moja kosa, više smeđa, manje riđa, i sigurno je ne bih zvala zlatna, posumnjala sam da moja adresa nije ona prava i da se potajno diviš devojci jednoj dok u stihovima pišeš drugoj ili imaš ozbiljan problem sa dioptrijom. Kad je došlo treće pismo, u kom me moliš za dozvolu da na sva zvona objaviš kako mnogo voliš Tvoju Maru, neznavši, da odobrenje tražiš od jedne Mire, odlučih da umesto Tebe potražim Maru zlatne kose, očiju plavih,
kao najdulje morske vode al' isto kao i Ti nisam bila neke sreće. Zato sada pišem ovo pismo Tebi,
kako bi znaoda ja nisam Mara kojoj se diviš. Žao mi je što si sve te divne reči ostavio na pogrešnoj adresi i zadivio njima devojku koja se potajno nada, da bi možda, ipak, mogla biti ona prava.


Autor Dana H.
Fotografija theframewo…

Dani

Autor Dana Hill
Fotografija http pix-geeks.com

Juriš

Misli moje postrojte se, invaziju pripremite, kad već priču izmisliste, rečima na me jurišajte. Spremna sam, ispisati slova sva. Zato, slobodno, udrite, možda do jutra ne preživite, ni vi, ni ja, al' ostaće priča posle nas.



Autor D.Hill
Fotografija workingworld.com

...

Usnila sam san bez sna,

ljubav i snagu u Ljudima,
dobrotu u njihovim delima,
i nadu u nama svima.




Autor D.Hill