Pisac u pokušaju: Misli

Приказивање постова са ознаком Misli. Прикажи све постове

Čestitka

Zbirka priča Carstvo reči - Obaveštenje

Dana 02. septembra 2013. godine je objavljen prvi post na blogu Pisac u pokušaju, bila je to jedna kratka priča pod nazivom „Trenutak sadašnjosti“, četiri godine kasnije na red je došla i prva zbirka sa 22 kratke priče sa bloga Pisac u pokušaju pod nazivom „Carstvo reči“.

Knjiga se može naručiti preko sledećih linkova:

Amazon.com: http://bit.ly/zbirkaprica

Barnes & Noble: http://bit.ly/2eQfQ1x

Kindle: http://bit.ly/zbirkakindle

CreateSpace:https://www.createspace.com/6877235

Potpisani primerci će biti dostupni, nadam se, krajem oktobra a možete ih naručiti preko sledećeg linka: https://goo.gl/forms/atY2v3AfwNSfmYHJ3

Ukoliko me želite kontaktirati možete to učiniti na mejl: dana4hill@gmail.com ili preko fejsbuk stranice.

Still.into.books o Srebrnom vladaru

Katarina je na blogu still.into.books objavila osvrt o romanu Srebrni vladar.

Osvrt vam prenosim u celini uz, naravno, njenu dozvolu.

*****

„Blaženi su oni koji ne znaju istinu o svetu u kom žive.“

JANUARY 13, 2017 STILLINTOBOOK

Ukoliko volite da čitate priče na internetu, sigurno ste do sada naišli na Wattpad.

Wattpad je sajt na kome možete naći romane, priče itd. različitih žanrova. S druge strane, ako volite da pišete, možete postavljati svoja dela i tako na ovom sajtu biti u ulozi autora. Ovo je dobro mesto kako za ljubitelje književnosti, tako i za neafirmisane autore koji žele pronaći svoju publiku.

Pričom o Wattpadu dođosmo do priče o e-knjigama. Mišljenja su različita. Jedni ih vole jer ih mogu nositi bukvalno svuda sa sobom sve dok je tu telefon ili tablet, a drugi nisu veliki ljubitelji jer više uživaju držeći knjigu u rukama.

Eksperimentišući sa e-knjigama, došla sam do „Srebrnog vladara“.

U pitanju je duža priča autorke čiji pseudonim glasi Dana Hill. Inspiracija za pisanje je bio san, a pišući poglavlje po poglavlje, ne planirajući došla je do napisanih 14.

Glavni junak je devojčica po imenu Mila. Ono što je veoma zanimljivo je što se radnja odvija u blizini Novoga Sada (mada se pominje i London).

Ukoliko volite tinejdž priče sa vukodlacima i fantastičnim elementima, i ova će vam biti zanimljiva. Mila je beskućnik, učenica, lovac, mešanac, željna pravde. Nakon što ostaje bez majke, želi da učini sve da je ponovo pronađe. Iako ima samo 15 godina, veoma je lukava i lako se snađe u svakoj situaciji. U školi je smatraju čudnom, a ona ni ne pokušava da se uklopi. Znajući za tipične podele u društvu, ona odbija da bude deo neke družine i ostaje samostalna. Izgledajući namerno prepotentno i nedruželjibivo, izbegava bilo kakav kontakt sa drugim devojkama i momcima iz škole. Zna koji je njen cilj i samo se njega drži, a to je– lov. Ipak, iz mase se izdvaja Miloš – dečko koji misli da je ona u nevolji i želi da joj pomogne.

Priča je puna legendi i nema previše nepotrebnih opisa što mi se dopada. Mesečev medaljon, legenda o Leni, N’Ogru, Tim…

Neću vam otkrivati detalje, samo ću vam reći da se pri kraju dešava obrt kakav sigurno nećete očekivati! Ipak i u svakodnevnom životu se dešava da se borimo za nešto svim silama i onda se zapitamo da li smo u pravu.

U celini bih rekla da je priča zanimljiva i da drži pažnju. Ipak, čini mi se da bi se mogla dodatno razraditi (npr. pri eventualnom štampanju) i stati kod dela gde se Mila ponovo vraća za Londom, a sve ostalo uklopiti u nastavak; promenila bih i leksiku na 2-3 mesta. Za sada, za e-izdanje – sasvim korektno, jasno i zanimljivo.

Autorku možete naći na stranici Pisac u pokušaju, a knjigu „Srebrni vladar“ možete skinuti besplatno!

Šta mislite, šta ili ko može biti srebrni srebrni vladar?

Knjiški pozdrav!

Autor: still.into.books

Fotografije: still.into.books

Zašto... Star Wars

Da nisam fan, možda bih i ja pitala one koji jesu, šta je toliko posebno u tim filmovima. Bože moj to su samo filmovi. I da se razumemo nisam ekspert, ja samo volim ovaj serijal, ali on za mene ima i posebnu vrednost.
Neko će reći da je to samo još jedna priča o borbi dobra i zla u kojoj dobro pobeđuje i da ima previše klišea - učenik postaje učitelj, zabranjena ljubav, razdvojeni blizanci, otkrivanje sopstvenih moći, prvo se svađaju pa se vole. Ali... jedna stvar se mora priznati - Zvezdani ratovi jesu svojevrstan fenomen i spadaju u modernu kulturu i ako niste gledali filmove sigurno ste čuli za Skajvokera, Darta Vejdera ili barem džedaje ili pak za univerzalni pozdrav džedaja - „May the Force be with you – Neka sila bude s tobom.“
Oko same sile je razvijena cela filozofija. Sila je u svakom od nas. Sila nas pokreće, okružuje a kakva će biti zavisi samo od nas i naših emocija. Kakvim emocijama je hranimo takva će biti. Sreća, radost, ljubav, dobrota i mir nas vode do svetle strane sile. Strah, gnev, bes, patnja nas vode do mračne strane.
Da, Star Wars je način razmišljanja a za mene je, ipak, nešto mnogo više.
Imala sam, čini mi se, pet ili šest godina kada me je tata prvi put odveo u bioskop i nije me vodio na projekciju nekog crtaća u naš lokalni bioskop, vodio me je na projekciju „Imperija uzvraća udarac“ u novosadsku Arenu. Sada već znam da je to bio dan kad sam zakoračila u magičan svet fantastike a sve zbog mog tate.
Od tada sam sve filmove gledala nebrojeno puta (ponekad upitnog kvaliteta snimka, u vreme VHS kaseta). Kasnije smo u svet fantastike uveli i mog mlađeg brata, mama se nekako uvek uspešno opirala. Bratu su neki drugi filmovi obeležili detinjstvo (Robokap i Povratak u budućnost), ali meni i tati Zvezdani ratovi su bili i ostali broj jedan. Svaki put kad bi neki od njih prikazivali na tv-u tata je zvao, „imaš Star Wars na...“ i nije bilo bitno koji je od filmova, da li se bližio kraj filma ili je 11 sati uveče i svi u kući su već spavali. Bilo je to nešto naše, bila je to Sila koja nas je vezivala.
A onda je stigla neverovatna vest, snima se novi deo a režiser, ni manje ni više, nego sam J.J.Abrams. Oboje smo svojevremno bili opsednuti serijom Lost. Tatine reči na informaciju o novim nastavcima Zvezdanih ratova su bile... „Ovo bih voleo da gledam na velikom platnu.“
„Važi. Dogovoreno. Vodim te u Arenu. Ovog puta ja tebe.“
Tata je umro u maju 2015 a premijera je bila zakazana za kraj decembra 2015.
Život ide dalje, zar ne. Mora. U vreme tuge uteha se nalazi ponekad u čudnim sitnicama i kako se bližio termin prikazivanja novog filma osetila sam potrebu da moje klince upoznam sa serijalom. Da na neki način prenesem štafetu. Odgledali smo svih šest filmova kao pripremu pred novi nastavak i mala napomena za sve vas, kako ne bi ponovili moju grešku, ispravan način gledanja serijala je 4,5,6,1,2,3 u suprotnom: „Luke, I am your father“ nema smisla.
Stigao je januar a odlazak na projekciju je za mene bio ravan hodočašću i dugo sam se dvoumila da li kupiti kartu više, sada mi je drago što nisam, bila je velika gužva, a kao ljubitelj fantastike i svega onostranog, ne bih da tata opseda bioskop, bio je on tamo sa nama. Znam da je. I dobro je što smo film gledali u 3d tehnici, naočare su sakrile suze koje su se počele slivati niz moje lice sa prvim tonovima uvodne teme. Verovatno sam jedina osoba u celoj galaksiji koja je plakala na uvodnoj špici Star Wars, ali emocije su bile prejake.
Film, „Buđenje sile“, nije razočarao, ni najmanje. I toliko podseća na „Novu nadu“ da je ulio nadu da će ovo biti još jedan odličan serijal. Neki novi klinci su dobili neke nove heroje, neke nove (buduće) džedaje, neke nove zagonetke koje treba rešiti, neke nove omiljene robote a dobili smo i novo lice zla. Tako da, sve je tu kako bi nove generacije zavolele Zvezdane ratove a možda i magičan svet fantastike. Nema ničeg lošeg u filmovima koji veličaju prave vrednosti, bude heroje a ponekad i buntovnike u nama.
I to nije sve, počašćeni smo dodatnim filmovima iz serijala... uskoro nam stiže Odmetnik - Rogue. Za ove zimske praznike deci sam ponudila izbor ili Asasin ili Rogue... odabrali su Rogue... Šta da kažem… štafeta je preneta.
I to bi bio moj odgovor... zato volim Star Wars. Podsećaju me na detinjstvo, na oca i verujem da svako ima ono nešto posebno što ga veže za drage osobe.

May the Force be with you.

Dana Hill
Fotografija: scifi.stackexchange.com

Brige običnog čoveka

Šta to muči običnog čoveka

a da nije muka svakidašnja,

kako račune platiti i decu nahraniti,

možda ga muči ko će na izborima pobediti

i koga će u sledećih par godina psovati.

Da li ga muči tesna obuća dečja

i jakna već previše kratka

ili da li će izdržati koalicija.

Možda ima drugih briga,

ko će ove godine u derbiju pobediti

ili da li će omiljeni teniser pehar ljubiti.

A možda ga muči plata mala

i kako da skrpi da mu deca napokon vide malo sveta

da se i oni „ko sav normalan svet“

na plaži sunčaju i u plićaku brčkaju,

a možda vodi brigu o onoj što je pokazala gaće,

koga će sa Farme da izbace ili u Parove da ubace.

Možda se brine da mu plata i ratu za kredit obuhvati

a možda šta će se desiti u omiljenoj mu seriji.

I tako prolazi godina za godinom

u kom običnog čoveka tište stvari razne,

one bitne i one manje bitne

i odjednom se nađe u krevetu bolničkom

psuje doktore nesposobne i lekove previše skupe,

zar je on toliko godina od plate za zdravstvo izdvajao

da bi sada kod privatnika išao.

I za njim, na kraju puta,

plakaće samo ona deca što su tesnu obuću nosila

i jednom, preko sindikata, se u moru Jadranskom kupala,

a svi ostali za njega neće ni znati,

ko je bio taj običan čovek kog su tištale sve te nebitne stvari.

Autor Dana Hill

Fotografija freefitnesstips.co.uk

Čestitka

Praznici nam stižu i svi čekamo godinu novu

da nam pruži više sreće, zdravlja i radosti

od ove koja odlazi.

I zato, prijatelji dragi,

nek su vam srećni, ne samo ovi praznici,

već i svi dani budući,

nek vam se ispune želje sve

i plus još dve.

Nek vas sve zdravlje služi,

nek nikom ne ostanete dužni.

Čuvajte svoje najbliže

i ne odbijajte pomoć nikome,

i radujte se životu pred vama

ne žaleći za onim iza vas.

Srećan vam Božić i godina nova

želi vam svima vaša Dana.

Autor Dana Hill

Fotografija preuzeta sa happyholidays2016.com

Praznična

Kad nam se Frodo u pohod do Mordora sprema,

da nam još jednom nad planinom Usuda živce namešta.

Kad nam Kevina, kod kuće, na tavanu zaborave

ili pak na aerodromu izgube.

Kad nam se koka-kolin Deda Mraz sa reklame smeška

a Milena sa Draganom mu (njima) kafu kuva,

tad znaš da je vreme praznika pred nama

i nadaš se, evo, biće snega,

kakvi su to praznici bez njega,

(u svakom božićnom filmu ga bar malo ima).

I onda okitimo jelku previše rano,

pa nam se do Božića sva oklembesi, i dosadi, pomalo,

al’ šta ćemo kad to radi svako.

I čekamo ono vreme mira i porodične idile

kao što je to u božićnom specijalu omiljene serije.

Puno poklona ispod jelke a na stolu blagostanje,

i trčimo i zapinjemo

da i mi savršene praznike imamo,

da nam kuća blista,

da nam deca budu zdrava i čista,

da na stolu ima svega i svačega,

i onog što mora, i onog što ne mora.

I sve bi to super bilo,

kad bi život kao na reklami bio.

Al' onda praznici prođu i stvarnost nam na vrata kucne,

i podseti nas na račune nesrećne,

koji su ovog puta malo veći, jer bože moj,

cela kuća od lampica mesec dana svetli.

Al' bitno je da je Golum na svakom tv-kanalu

(spoiler alert!)

u planinu Usuda sa prstenom pao

(još jedan spoilert alert!)

I da se Kevin sa porodicom sreo.

Da su nam deca poklone (a i mi stariji) dobili,

da smo se svi par kila ugojili,

taman da ih sa okasnelim snegom istopimo dok okolo lopatamo,

a para ionako nikad nema dovoljno

Srećni vam bili praznici 

i ne zaboravite da život nije niti film niti reklama.

Autor: Dana Hill

Fotografija: bonderco.com

Brazilska gibanica

Nedavno sam za ručak pravila gibanicu.
Proveren recept koji sam dobila od moje drugarice Danice. Pravila sam je do sada sto puta i svaki put je ispala odlična.
Kako to obično bude sa nama ženama, nikad se ne radi samo jedan posao, već „multitasking to the max“ - što bi rekao Džejmi Oliver. A kod mene je uvek tako. Uz kuvanje se kontrolišu i domaći zadaci, i uče pesmice, širi veš, sprema po kući, itd... Kad se vratim kući s posla ne znam šta pre a svako od ukućana traži svoj delić pažnje.
Tako je bilo i ovog puta, usput, dok se gibanica pekla, pomagala sam ćerki oko domaćeg zadatka iz geografije. Trebala je napraviti prezentaciju o jednoj državi a tema je bio Brazil. U totalnom zanosu šta napisati o ovoj divnoj zemlji fudbala a da ne bude samo o fudbalu, zaboravila sam na gibanicu.
Dok sam ja pregledala fotografije bogate flore i faune Brazila i birala sa njom one najbolje za prezentaciju, tražile tačnu površinu Amazonije i koje su to najvažnije industrijske grane Brazila i sve to prevodile na slovački, moja gibanica se pekla i pekla. Sve dok se miris reš pečene gibanice nije proširio kućom i podsetio me na nju.

Gibanica kao gibanica, nije imala razumevanja i nije sama rekla rerni, „isključi se, gotova sam“. Pocrnela je kao da se ceo dan sunčala na Kopakabani i prezentovana kao takva, odmah dobila ime "Brazilska gibanica".
Pojeli smo samo onaj najsvetliji deo a sa ostatkom se sutradan gostio čopor u dvorištu.
Sad, svaki put kad pravim gibanicu moji kažu, „ali mama samo neka ne bude opet ona brazilska“.
I to vam je, nažalost, istinita priča o "Brazilskoj gibanici".

Autor Dana Hill
Fotografije cucumis.org i skyscrapercity.com

P.S. Zaboravih napomenuti, za razliku od gibanice, prezentacija je dobila odličnu ocenu.

Nije svaki blog - blog i nije svaki bloger - bloger

Ima nas raznih blogera i "blogera", a ima i raznih blogova. Recimo, ovaj moj je, nešto kao, stvaralački dnevnik i objave na njemu zavise od moje muze, od inspiracije kako nadođe i koja dođe.

Ima dana kad stihovi pršte iz mene, tada čak i sa okolinom razgovaram u stihovima a ima dana, onih za mene loših i tužnih, kad ne mogu sastaviti dve rime. Ima dana kad se ideje za priče smenjuju kao na proizvodnoj traci i u jednom dahu napišem nekoliko priča, (čuvam ih za konkurse, a objavim ih na blogu tek posle), a opet, postoje dani kad gledam u prazan papir i nemam šta na njega baciti. Zato i objave na ovom blogu zavise ne toliko od mene, koliko od inspiracije, zato što pisanje na silu tako i izgleda.

Pričati samo da bi se pričalo i da bi se čuo svoj glas, to jednostavno nije moj stil. Ako nemaš šta pametno reći bolje ćuti (nije da je ono što pišem previše pametno).

Tako i ovaj moj blog, kad nemam inspiraciju on ćuti.

Dana Hill