Skip to main content

Posts

Showing posts from April, 2014

Izgubljena sećanja

Priča objavljena u zborniku kratkih priča
Dok je tuš uklanjao pospanost sa mene, prepustila sam se svojim mislima i pratila svoj jutarnji ritual. Krenula sam odgurnuti zavesu na tuš kadi i umesto zavese našla staklena vrata. Zbunjeno sam se osvrnula u nepoznatom kupatilu u koje sam zakoračila a onda mi je pogled pao na odraz nepoznate osobe u ogledalu i doneo još jedan šok. Lice stranca koje me je zbunjeno i uplašeno posmatralo je pomalo podsećalo na lice moje majke. Uspela sam naći ono malo zdravog razuma u sebi, ogrnula se bade mantilom i otvorila vrata u praznu dnevnu sobu i zbunjeno prišla prozoru.  Zagledala sam se u nepoznat grad. „Gde sam?“ Pitala sam nemoćno.  Primetivši ulazna vrata pošla sam ka njima iz želje pobeći i dok sam žurnim korakom prolazila hodnikom, pogled mi je odlutao u sobu u kojoj je neko spavao. Ukopala sam se u mestu razmišljajući, produžiti dalje i izaći u nepoznati grad ili odgovore potražiti ovde. Prišla sam krevetu i ugledala usnulo mlado, na neki način,…

Legenda

Legenda iz romana Četiri elementa.

Jednom davno bejaše jedna vodena kugla, živa unutra, ali mrtva spolja. Bilo je nečeg čudnovatog u njoj zbog čega je Stvoritelju bila posebno draga. Nazvao ju je Gea – Zemlja, po svojoj najmlađoj ćerki i darovao joj čudesnu kuglu kao dar združenju s izabranikom njenog srca.  Kada je Gea prvi put zakoračila Zemljom, mesto na kojem su njene noge dotakle tlo postalo je zelena ravnica. Mekana, mirišljava, trava širila se pod njenim stopalima, dok je koračala svojim novim domom a tamo gde bi rukama dotakla zemlju nicale su guste, smaragdne, šume. Stene, sakupljene na samom dnu kugle, je njen izabranik R’hikar pogurao i ravnomerno rasporedio po celoj kugli a ona ih je prošarala vodom i napravila reke i jezera.  Kao dva umetnika, pomerali su stene, i oslikavali ih šumama, rekama, livadama sve dok nisu bili zadovoljni kako Zemlja izgleda, ali sve je bilo prazno, bili su tu samo njih dvoje i tako stvoriše prve stanovnike Zemlje, velike gorostase ravne skoro sebi. …

Uskršnji Zec

Uskršnji je Zeka pravi snob,  donosi čokolade po liku svom, umesto obojenih jaja pravi ona grozna čokoladna. Šeprtlja je on prava  i ponekad ne zna gde mu je glava, pa nam kuću rasturi  i ko zna šta poturi. Umesto bicikla  u gnezdu se nađe fascikla a umesto vatrogasnog kamiona,  dobijem još jednog aviona. Ali najviše voli odeću da nosi, a ponekad i obuću,  pogotovo levu papuču,  desnu usput izgubi, te pomoću traga od bombona  dođem do ulaza i tamo se nađe, neizostavnih, par čarapa  i naravno desna papuča. Mangup je on pravi  koji jednom godišnje svrati, mislim da ću mu reći  da me dogodine preskoči, nek nekom drugom fascikle nosi i papuče gubi al' kakav bi nam Uskrs bio  kad nas Uskršnji Zeka ne bi posetio i bezvezne poklone donosio.

Autor D.Hill Fotografija 7-themes.com

Pesma bratu

Plavokoso momče na formuli juri, stazom oko kuće kobajagi trku vozi, uvek negde juri, uvek negde žuri,  sa dečacima iz ulice za loptom trči. Odraslo je momče u momka stasita  i sada krade ključeve od kola očeva. Dasa se pravi i u krug oko ulice ih vozi a od majčina saznanja netremice strepi. Sazre plavokoso momče u muškarca ponosna, sada ima jasan cilj prema kojem se voza još uvek juri, i još uvek žuri,  ali sada svojim kolima u životnoj trci vozi  i ženu svoju u porodilište vodi. Dal’ će dobit sina il’ će to bit ćerka s nestrpljenjem on sada čeka,  a strpljivost je snaga koja se svakodnevno gradi i trebaće ti brate za ono što sledi, jer plavokoso momče, il’ devojče brigu ali i sreću će ti doneti,  i sada ćeš ti od vožnji dečjih strepeti. Cena dečje radosti jeste visoka al’ je svaki roditelj rado plaća, jer šta je malo brige zarad dečjeg osmeha.
Autor D.Hill






Veštičja vozačka dozvola

Sedela sam u čekaonici čekajući vozačku dozvolu. Ako vi normalci mislite da imate problem sa birokratijom, da su vaše "šalteruše" nadrndane, da vam uvek nedostaje taj jedan papir da bi dobili neki pišljivi dokument, onda nikad niste vadili veštičju vozačku dozvolu.  Za razliku od vas, mi veštice pored svih vaših „normalskih“ uverenja moramo pribaviti još: - uverenje Veštičje letačke komisije,  - potvrdu Veštičjeg suda o nekorišćenju nedozvoljenih vradžbina,  - licence od tri kontrole leta.
Normalska kontrola leta, zadužena samo za nas veštice, ima jedan jedini biro i normalno je da su spori, zbunjeni, puni predrasuda, uplašeni i detaljni. Veštičja kontrola leta je relativno brza, i moram ih pohvaliti, ali iz Zmajeve kontrole leta jedva izvukoh živu glavu. Troglavi službenik iako pokušava uslužiti odjednom tri stranke, nažalost, ima samo dve ruke a kad se glave posvađaju među sobom nastane opšti haos. Definitivno nije lako troglavima. Pogrešno shvaćena bića, strašnog izgleda i m…

Ljuta pesma

Skloni se svete s moje ceste, danas živce nemam za tvoje besmislice, isprazne razgovore i lažne jadikovke koje istresaš na nezainteresovane slušaoce. Jadnicima pogled po okolini luta,  traže spas al' nemaju kuda. Umukni svete i posla se lati,  na delu se pokaži, jer od praznih reči nemaš koristi.
Autor: D.Hill

Metla

Tužna metla u ćošku stoji,  teškog posla se ona boji, naučila nikad nije,  čisto pod da pomete. Zna samo igre konjića,  letenja i preskakanja a sad je više niko neće,  zato što ne zna da skupi smeće. Zaboravljena i ružna  u ćošku sedi tužna, miševi joj kosti lome  a pauci u njoj dom prave. Kome treba metla nesposobna,  što je u igrama dična,  al' u radu nije vična.  Jednog dana,  dal' je bila kiša,  il' je bilo sunce, kako da zna,  kod nje uvek samo mrak bude, neko je za dršku uhvati  i na smrt je preplaši. Povuče je tamo,  povuče je nazad, u krug zavrti  i počne novoj igri da je uči. Kao da pleše, kao da klizi,  nema kraja metlinoj sreći. „Eh tako,“ - reče glas glasno,  „pod je sada čist k'o staklo.“ „Čist? Čist?“ - radosno će metla, al' tužna više nije,  zato što je pod pomela.
Autor: Dana Hill




Fotografija betterhousekeeper.com