Skip to main content

Posts

Showing posts from December, 2015

Sreća na vratima

Priča je uvrštena u moju prvu zbirku priča "Carstvo reči" a kako nabaviti knjigu naći ćete na sledećem linku.

Uporno kucanje dovuče me do vrata, otvorim ih, kad tamo, nasmejana neznanka. Nešto mi poznato na njoj, al' ne znam šta.  „Dobar dan,“ pozdravi me Ona. „Dobar dan,“ odgovorim ja. „Mogu li da uđem?“ zatraži ljubazno. „Izvinite, a ko ste vi?“ upitam zbunjeno. „Zar me ne prepoznajete?“ nasmeje se radosno. „Često me dozivate, mislila sam da me poznajete. Ja sam Sreća i evo me tu sam.“ Sklonim se i pustim je unutra, ko još ostavlja Sreću da čeka pred vratima. „Imam nekoliko uslova,“ počne ona poslovno, „i da bih ostala moraćete da ih ispunite.“ „Kao prvo i najvažnije, moraćete, znatno više da se smejete. Svet ne voli namrgođene ljude,“ počne Ona svoje nabrajanje. „Kao drugo, nema više prigovora na vreme. Bila kiša ili sneg, vrućina ili mraz, morate prihvatiti da će njih biti i bez vas. Nema razloga da se proklinje magla, to je najobičnija prirodna pojava. Zatim, nema v…

Pamet

Ponekad mi žao a ponekad drago što pametniji nismo.  Što u neznanju živimo  a pred istinom žmurimo.  Uostalom,  ko još voli sa istinom u oči da se gleda, ko je dovoljno jak  da gleda i vidi... razume i shvati... Lakše je biti glup i slep. Glupost ne boli a slepilo od istine štiti. Zato ne pričaj, mali čoveče, žmuri,  ne slušaj, i nikako, ni u ludilu,  nemoj da razmišljaš. Dok ne misliš srećan ćeš biti. Znanje samo brige i nesreću donosi, zato sva sreća po tebe što pametniji nisi.
Autor Dana Hill Fotografija rebellesociety.com

Čestitka

Praznici nam stižu i svi čekamo godinu novu da nam pruži više sreće, zdravlja i radosti od ove koja odlazi.  I zato, prijatelji dragi, nek su vam srećni, ne samo ovi praznici, već i svi dani budući, nek vam se ispune želje sve  i plus još dve.  Nek vas sve zdravlje služi,  nek nikom ne ostanete dužni. Čuvajte svoje najbliže  i ne odbijajte pomoć nikome, i radujte se životu pred vama ne žaleći za onim iza vas. Srećan vam Božić i godina nova želi vam svima vaša Dana.
Autor Dana Hill Fotografija preuzeta sa happyholidays2016.com

Odlomak iz 43. poglavlja

Odlomak iz 43. poglavlja romana Četiri elementa. 


Iako je napolju padao sneg, u malom vrtu je bilo sasvim prijatno. Krov, koji je napravljen od belog šatora, zadržao je nestašne pahulje napolju a potrebnu toplinu je dala livada, na kojoj uvek vlada leto. Jednom prilikom mi je Rišar rekao, „mi nemamo potrebe za građenjem raskošnih hramova, svaki travnjak, voćnjak, šuma, svako drvo je mesto za molitvu Njoj i ni jedna građevina se ne može porediti sa lepotama koje je Ona stvorila.“ I u pravu je, iako je zbog hladnoće i snega raširen šator i njime sakrivena raskošna krošnja jasena, mali park sa visokim zidovima od živice je jedan od lepših prirodnih hramova, sa najlepšom oltarnom freskom - otvorenim vratima Majčine livade. Pogled koji se pruža na Livadu početka je spektakularan, bolji od bilo kakvog umetničkog dela. Bakina tetka Lilien je pokušala na slici uhvatiti upravo prizor otvorenih vrata livade, sa svim njenim zelenim nijansama i raznobojnim cvetovima u pozadini. Nalazi se u zapad…

Ožiljak na duši

Priča je uvrštena u moju prvu zbirku priča "Carstvo reči" a kako nabaviti knjigu naći ćete na sledećem linku.

...I dok imam moje anđele ovaj svet mi ništa ne može... Pevao je baršunasti glas, dobro mi poznate, završne reči pesme. Moje pesme. Naše pesme. I bacio me u sećanja. Sada. Upravo sada, kad posle toliko vremena treba da se sretnemo.
.....
Tišinu sparne letnje noći je narušio zvuk klavira i nežnom melodijom me privukao u dnevnu sobu. Zatekla sam ga kako sedi na klupici i jednom rukom vešto prstima prolazi po dirkama klavira dok drugom ljuljuška našu tromesečnu kći. Našeg malog anđela. Našu Anđelu. „Vidi šta smo sad učinili," rekao je mekanim glasom, onim koji je bio rezervisan samo za Anđelu. „Probudili smo mamu," šapnuo je zaverenički. „Divna melodija." „Ako jednom postane hit, kako li ću objasniti ljudima da je nastala zahvaljujući malom seronji i njenoj punoj peleni?" pitao je umiljato Anđelu. „Nije valjda da se napokon..." Laknulo mi je. Dan…

Muza II

To vam ode u sred posla,  priča samo do pola završena,  pesma samo naslov ima  a ideja za roman u grubim skicama  i ode ona, baš je briga.  Nema je mesecima. Šalje mi neke Muze pripravnice  da na meni zanat bruse. Posle, i njih povuče  a meni samo prazna glava ostade. Neka nervoza se u mene uvuče.  Ne znam gde da nastavim,  šta dalje da radim? Čitam napisano  i tražim smisao u skiciranom.
A onda, posle par meseci,  evo je, kao avet uleti mi u san  i oduzme dan, dva, tri, nije ni bitno.  Diktira i viče "piši... piši... piši...  što si bre smotana, moram kod Koelja." A Dana piše li piše. Pokušavam što više reči od moje Muze uzeti,  što više ideja zapisati,  da imam, ako ništa drugo, šta čitati kad ode s Koeljom bestselere pisati. "Boga mu Dano, jel’ ćemo raditi  il’ ćeš se sve vreme žaliti?  Vreme su reči ajde… piši." Pozdrav ljudi, odoh pisati, pre nego što će mi ova opet zbrisati.

Autor Dana Hill Fografija: huffingtonpost.com

Praznična

Kad nam se Frodo u pohod do Mordora sprema,  da nam još jednom nad planinom Usuda živce namešta. Kad nam Kevina, kod kuće, na tavanu zaborave  ili pak na aerodromu izgube. Kad nam se koka-kolin Deda Mraz sa reklame smeška  a Milena sa Draganom mu (njima) kafu kuva,  tad znaš da je vreme praznika pred nama i nadaš se, evo, biće snega,  kakvi su to praznici bez njega,  (u svakom božićnom filmu ga bar malo ima). I onda okitimo jelku previše rano, pa nam se do Božića sva oklembesi, i dosadi, pomalo,  al’ šta ćemo kad to radi svako. I čekamo ono vreme mira i porodične idile  kao što je to u božićnom specijalu omiljene serije. Puno poklona ispod jelke a na stolu blagostanje,  i trčimo i zapinjemo  da i mi savršene praznike imamo, da nam kuća blista, da nam deca budu zdrava i čista, da na stolu ima svega i svačega, i onog što mora, i onog što ne mora. I sve bi to super bilo,  kad bi život kao na reklami bio. Al' onda praznici prođu i stvarnost nam na vrata kucne,  i podseti nas na račune nesrećne, koji su ovog pu…