Muza


Jedne noći, taman nešto iza ponoći
svrati Muza do mene
i na rame mi sedne,
k’o da joj je tu mesto
i da će od sad dolaziti često.
Krene ona da mi priča,
i ne dade mi mira.
Ukrade mi san
kao da je samo njen.
Priča ona, priča, tim glasom mekanim,
opije me rečima k'o medovačom slatkim.
Koliko mi samo napriča, 
u glavi mi mesta ne osta',
te u sred noći ustadoh 
da upišem ono što je ostalo.
Lakše malo Muzo mojih snova,
lakše, ne stižem da upišem sve ispričano.
Besedila ona meni tri dana i tri noći,
ne moram vam reći da me na avet promeni.
Stani Muzo, pauza! - Zavapim ja.
Nema pauze draga moja, 
kad inspiracija dođe,
kad se misli množe
i reči iz njih hoće napolje da iskoče,
možeš da ih upišeš sve sada
ili posle da ih po mislima hvataš,
sve skrnave i polovične,
bez ikakvog reda i smisla
da ih lepiš i popravljaš i kao puzle sklapaš.
Upiši sada ili ne piši više
na tebi je izbor šta ćeš da činiš.
I tako, postadoh avet s Muzom na ramenu
i tuđim glasom u uhu,
što mi šapuće reči glasom medenim
koje sa vama ponekad podelim.
Samo što još uvek brzo priča
pa mi samo polovina od njih osta’,
ali avaj takva je moja sudba
od one noći od kad nju upozna’.


Autor: Dana Hill
Fotografija: httpcdn.shopif.com



Nevolja kuca tri puta - 2