Skip to main content

Posts

Showing posts from May, 2014

Put ljubavi

I pođoh ja put ljubavi, misleći, da ću je usput sresti, prepoznati,  i na prvi pogled zavoleti. Zaputih se levo, al’ ipak skrenuh desno, da ne krivudam beznađem besno,  dovoljno je što mi je na putu tesno, al’ ljubavi nema. Zađoh još jednom desno,  i nađoh nešto,  što na ljubav liči,  podseća, i lepim se čini, privlačnim al’ unapred znam, da to nije ono što tražim.  Nije to ljubav, ona prava,  koja vas bez daha ostavlja, srce zaustavlja i svom ritmu prilagođava. To je samo potreba, koja postane navika ne hraniš je i ona se raspada. I produžim dalje, putem kaldrme, tražeći ljubav za mene. Beznadna i uplašena skrenuh dva puta desno i nađoh mesto odakle krenuh  put putešestvja ljubavnog. Nađoh moju ljubav kako stoji i čeka. Čeka, da joj se vratim i napokon je prepoznam. Znam da je on moja ljubav prava, sada, kad ga iz drugog ugla gledam. Skrivala se ljubav iza mojih leđa, čuvala me i pazila, al’ nije hrabrosti imala, da mi rame dodirne i kaže, ne traži me, tu sam iza tebe,  uvek sam tu bio, i uvek ću tu za tebe biti, moja lj…

Lavandina polja

Kad bih polja imala lavandu bih sadila, u svaki sumrak njima prošetala. Na miomirisu ljubičastih oblaka zaspala i beskrajna polja snova usnila. Želje na njima zasejala, srećom ih kosila  a radošću delila. Eh, kad bih samo polja imala.

Autor D.Hill Fotografija plus.google.com

Samo san...

Priča je uvrštena u moju prvu zbirku priča "Carstvo reči" a kako nabaviti knjigu naći ćete na sledećem linku.


U početku sam mislila da je san bio samo to, san. Strašan san, noćna mora, koja me je odmah ujutro naterala da pozovem mamu i pitam kako je.  Još uvek, kad zatvorim oči, vidim sebe kako stojim u spavaćoj sobi mojih roditelja. Tu u ćošku, odmah iza vrata, je stolica sa dečjim stvarima a nekad je tu bio moj krevet, dok roditelji nisu završili sa uređenjem potkrovlja. Pored kreveta, tamo gde sada stoji starinska bakina komoda, nekad je bio drveni krevetac, prvo moj, posle sestrin, sada je nećakin. Na krevetu spava moja mama, uvek je bila mršava, ali njen iznenadni gubitak kilograma me je zabrinuo. Rekao je tata da je mama smršala, ali tek pre nekoliko dana, kad sam odvela blizance kod njih, uverila sam se da se prepolovila. Pored nje su moja dva nemirna trogodišnjaka koja sada spokojno, rumenih obraščića, spavaju. Miki, ponekad na prazno povuče cuclu koju je odbacio pre go…