Skip to main content

Posts

Showing posts from March, 2016

Buđenje

Na natječaju za kratku priču na temu proleća časopisa Kvaka priča Buđenje je zauzela treće mesto. 


Prevrtao se na svom ležaju od suvog lišća i mahovine. San mu je već odavno popustio. Ono uporno kapljanje vode u dnu brloga mu nije davalo mira, ali nije mu se ustajalo, ipak је glad na kraju pobedila. Počešao je kandžama krzno i napokon otvorio oči. Polako se izvukao iz svog skrovišta, ali samo do pola kako bi virnuo napolje i proverio kakvo je vreme. Otoplilo je. Vreme je za ustajanje. Izašao je iz male pećine, smeštene između dve velike stene i protegao prvo prednje, onda i zadnje noge. Sav se ukočio. A kako i ne bi, prespavao je puna tri meseca. Podigao se na zadnje noge i počeo da češe svoje crno krzno o jedan bor nedaleko brloga. Primetio je da nedostaje ono staro drvo što je zaklanjalo ulaz u njegovu pećinu. Znači to je bila ona lomnjava što ga je na tren probudila. Zagrebao je par puta po kori drveta, čisto da se zna čija je ovo teritorija i onjušio vazduh. Nešto je bilo čudno u v…

Buđenje Proleća

„Braco, budi se.“ – Prodrmala je rame uspavanom dečaku zlatne kose. Nije joj odgovorio, samo je nešto smrmljao, mljacnuo i okrenuo se na drugu stranu. Svake godine ima problem sa njegovim buđenjem ili se probudi previše rano i tera je na spavanje kad još nije njegov red ili tako jako zaspi da ga ne može probuditi. A ona je već umorna, bilo je ovo napornih nekoliko meseci. Sa sestrom Jesen se nije ni dobro pozdravila, odmah joj je prepustila dirigentsku palicu. „Ajde braco, na tebi je red. Umorna sam. Htela bih se već odmoriti.“ Potužila se.„Ne sećam kad sam imala ovako naporan period.“ Sela je na sam kraj kreveta i nastavila svoju žalopojku. „Toliko snegova sam prosula, toliko vetrova dunula, toliko mrazeva posejala i nemam više snage a i ljudima sam dosadila. Već me svi proklinju, više od brata Leta i njegovih vrućina. Čak se ni deca nisu obradovala poslednjem snegu a i životinje su se zbunile. Znam, rekao si da te ove godine ostavim malo duže da spavaš, ali vreme je. Budi se.“  „Hm?“ …

Carstvo reči

Kratka priča Carstvo reči, objavljena je u zborniku Najkraće priče 2015 IK Alma na strani 43.

Postoji jedna soba, neko bi rekao zagušljivi sobičak bez prozora, ali to će samo slepac reći koji ne vidi bogatstvo koje se u toj odaji skriva. Naime, soba je sačinjena od knjiga i svaka knjiga su vrata u novi svet. U svakom svetu postoji ista takva soba sa knjigama čineći tako beskonačan niz svetova sačinjenih od reči. Svako ima pravo ulaska u to carstvo reči, ali mora biti svestan rizika, zato što se iz njega teško izlazi. Reči, ta divna i divlja stvorenja, oštrija od britve a snažnija od mača poseduju veliku moć. Mogu da te zarobe i drže zatočenog godinama, da te drže budnog noćima i zavode te svojim čarima vukući u svoj svet sve dublje i dublje, sve dok sasvim ne izgubiš pojam o vremenu i svaku vezu sa spoljnim svetom. Posebno moraju biti pažljivi oni koji poseduju moć reči. Nijedna moć ne dolazi bez odgovornosti i mora se koristiti mudro. Zato i postoje čuvari reči, oni koji ih skupljaju, ču…

Brige običnog čoveka

Šta to muči običnog čoveka a da nije muka svakidašnja, kako račune platiti i decu nahraniti, možda ga muči ko će na izborima pobediti i koga će u sledećih par godina psovati. Da li ga muči tesna obuća dečja i jakna već previše kratka ili da li će izdržati koalicija. Možda ima drugih briga, ko će ove godine u derbiju pobediti ili da li će omiljeni teniser pehar ljubiti. A možda ga muči plata mala i kako da skrpi da mu deca napokon vide malo sveta da se i oni „ko sav normalan svet“ na plaži sunčaju i u plićaku brčkaju,  a možda vodi brigu o onoj što je pokazala gaće, koga će sa Farme da izbace ili u Parove da ubace. Možda se brine da mu plata i ratu za kredit obuhvati a možda šta će se desiti u omiljenoj mu seriji. I tako prolazi godina za godinom u kom običnog čoveka tište stvari razne, one bitne i one manje bitne i odjednom se nađe u krevetu bolničkom psuje doktore nesposobne i lekove previše skupe, zar je on toliko godina od plate za zdravstvo izdvajao da bi sada kod privatnika išao. I za njim, na kra…