Skip to main content

Posts

Showing posts from October, 2015

Srećna budućnost

Priča Srećna budućnost je uvrštena u najlepša ostvarenja sa XIV konkursa za najkraću kratku priču i objavljena u zborniku Fosilni zapis IK "Alma".

Usporeno, kao ponovljeni snimak, Budućnost je prošetala pored mene ni ne primećujući me. Kao da nisam vredan njenog pogleda, kao da nikad nisam postojao u njenoj tužnoj prošlosti, kao da to nisam mogao biti ja koji je sada za ruku vodi. Ne i nisam je vredan. Kukavice koje beže od sreće ne zaslužuju Budućnost, ne onu srećnu. Ono što zaslužuju je da iz prvog reda gledaju  kako je njihova Budućnost razdragana i zadovoljna i da znaju da je mogla biti njihova da su imali dovoljno hrabrosti priznati svoja osećanja, ne samo njoj već i sebi. Lekcija je naučena a nova prilika umalo izgubljena u čežnji za onim što je moglo biti. Pogledao sam moju Sadašnjost i napokon shvatio, ona je moja srećna Budućnost a ne ona tužna Prošlost. Hvatam je za ruku i ne puštam, jer druga šansa se iz ruku ne ispušta, ne ako imaš dovoljno sreće da je dobiješ a …

Čekanje

Svi u selu znaju baku Maru, zamišljenu staricu, koja po cele dane sedi pored prozora i gleda na ulicu. Ili se, barem, prolaznicima tako čini. Svi redom joj se javljaju, od onih najmlađih, do onih najstarijih. Starica ih sve isprati pogledom, mahne im i razmeni s njima par reči, obično o vremenu i zdravlju. Šta će drugo da je pitaju ako ne, „kako zdravlje, baka Maro?“ „Sluša za sad,“ obično odgovara a onda se vraća svojim mislima, bolje reći sećanjima, jer joj je još samo to ostalo. Deca su odavno otišla a pre tri godine je i njen muž Toma umro i od tada joj se život sveo na sedenje pored prozora. Nema više volje da kuva samo za sebe a ne trebaju joj ni kokoške a krave još manje. Komšinica dođe svakog dana oko pola dva da je obiđe i donese joj nešto kuvano. Milan, njen sin, ju je zadužio da se brine o njoj a Smiljka, dobra duša kakva je uvek bila, nikad mu ništa nije odbila, tako ni ovo.   „Brinula bih se ja o vama i bez nadnice, ali znate, baka Maro, svaki dinar dobro dođe.” Nekako je u…

Odlomak iz 49. poglavlja

Odlomak iz 49. Poglavlja romana Četiri elementa – Majčini darovi.


„Kad god poželim mogu joj ga preoteti,“ reče Lela ulazeći toalet. „Kad god poželim.“ U istom trenu sam se umirila, nadajući se da ni jedna od devojaka neće ući u poslednji odeljak. „Nema šanse,“ pobunila se Anja i nešto mi reče da smo tema njihovog razgovora ja i Igor. „Zaljubljeni su.“ „Karan je i do sada uvek muvao dok nije dobio,“ reče Paulina i pucne usnama. Bez sumnje je stavila sjaj za usne a mene podseti na Igorov komentar, „k’o da se loše obrisala posle masnog bureka“, istog dana sam bacila onaj jedan sjaj koji sam imala. „Čim vidite Telusku kako cmizdri, znaćete da se Karanu posrećilo i da ju je šutnuo.“ „A šta ako smo to već odavno obavili,“ javila sam se, ni sama ne znam zašto. Valjda mi je dosadila uloga otirača. Devojke su ućutale iznenađene mojim rečima više od mene. „Onda bih se testirala da sam na tvom mestu. Bog zna šta je pokupio od Vere,“ odgovorila je Lela i pogledala me sa smeškom zlice.  Ugurala sam se do …

Vreme je...

Slušaj! Slušaj, gluvi čoveče što Ti voda šapuće. osluhni što Ti talasi govore Ne kotrlja se kamenje samo zato što ih struja nosi.
Gledaj! Gledaj, slepi čoveče što Ti lišće pokazuje, dok po mrtvim krošnjama pleše. Ne njišu se grane samo zato što ih vetar pokreće.
Oseti! Oseti čoveče, došlo je vreme promene. Ili ćeš se Ti promeniti ili će se sve oko tebe promeniti a Ti ćeš u ništavilo nestati. 

Autor Dana Hill Fotografija nocamels.com