Skip to main content

Posts

Showing posts from October, 2015

Srećna budućnost

Priča Srećna budućnost je uvrštena u najlepša ostvarenja sa XIV konkursa za najkraću kratku priču i objavljena u zborniku Fosilni zapis IK "Alma". Takođe je uvrštena i u moju prvu zbirku priča "Carstvo reči" a kako nabaviti knjigu naći ćete na sledećem linku.

Usporeno, kao ponovljeni snimak, Budućnost je prošetala pored mene ni ne primećujući me. Kao da nisam vredan njenog pogleda, kao da nikad nisam postojao u njenoj tužnoj prošlosti, kao da to nisam mogao biti ja koji je sada za ruku vodi. Ne i nisam je vredan. Kukavice koje beže od sreće ne zaslužuju Budućnost, ne onu srećnu. Ono što zaslužuju je da iz prvog reda gledaju kako je njihova Budućnost razdragana i zadovoljna i da znaju da je mogla biti njihova da su imali dovoljno hrabrosti priznati svoja osećanja, ne samo njoj već i sebi. Lekcija je naučena a nova prilika umalo izgubljena u čežnji za onim što je moglo biti. Pogledao sam moju Sadašnjost i napokon shvatio, ona je moja srećna Budućnost a ne ona tužna …

Čekanje

Priča je uvrštena u moju prvu zbirku priča "Carstvo reči" a kako nabaviti knjigu naći ćete na sledećem linku.

Svi u selu znaju baku Maru, zamišljenu staricu, koja po cele dane sedi pored prozora i gleda na ulicu. Ili se, barem, prolaznicima tako čini. Svi redom joj se javljaju, od onih najmlađih, do onih najstarijih. Starica ih sve isprati pogledom, mahne im i razmeni s njima par reči, obično o vremenu i zdravlju. Šta će drugo da je pitaju ako ne, „kako zdravlje, baka Maro?“ „Sluša za sad,“ obično odgovara a onda se vraća svojim mislima, bolje reći sećanjima, jer joj je još samo to ostalo.  Deca su odavno otišla a pre tri godine je i njen muž Toma umro i od tada joj se život sveo na sedenje pored prozora. Nema više volje da kuva samo za sebe a ne trebaju joj ni kokoške a krave još manje. Komšinica dođe svakog dana oko pola dva da je obiđe i donese joj nešto kuvano. Milan, njen sin, ju je zadužio da se brine o njoj a Smiljka, dobra duša kakva je uvek bila, nikad mu ništa nij…

Vreme je...

Slušaj!  Slušaj, gluvi čoveče što Ti voda šapuće.  osluhni što Ti talasi govore  Ne kotrlja se kamenje samo zato što ih struja nosi.
Gledaj! Gledaj, slepi čoveče što Ti lišće pokazuje, dok po mrtvim krošnjama pleše. Ne njišu se grane samo zato što ih vetar pokreće.
Oseti! Oseti čoveče, došlo je vreme promene. Ili ćeš se Ti promeniti ili će se sve oko tebe promeniti a Ti ćeš u ništavilo nestati. 
Autor Dana Hill Fotografija nocamels.com