Skip to main content

Gost Bloga - Dušan Dojčinović

Novi gost bloga  Dušan Dojčinović i njegove fazon pesme:

Ubiću se ja
(fazon pesme)

Ja, Ja, ubiću se ja,
ubiću se dušo ispod kestena,
tamo gde si ti drugog ljubila,
tamo gde si ti drugog grlila,
grlila, ljubila,
ti do kolena,
ubiću se dušo,
nek Leskovac zna!?
Jek(1) duj(2) trin (3), štar( 4)
Brega super star!
Manjifiko is king, Manjifiko is king, šukar!
Dule car!

*****

*****
Puška, puška, komšija
(fazon pesma)

Uh, uf, eh, uh,
što me ne strefi i ne pogodi,
ona stara, zarđala puška,
dok je on ljubi, dok je on ljubi.
Oroz povuče, puška opali
i malo fali, da me pogodi!?
Srce stade, metak srećom pade,
tu pod stene, nisam ja za tebe,
nisi ti za mene,
puška, puška puška
mi fali..

Autor Dušan Dojčinović
Fotografija shutterstock.com

Comments

Post a Comment

Popular posts from this blog

Otvorite oči... budni ste

Priča "Otvorite oči, budni ste" je ušla u uži izbor književnog konkursa Kluba "Reč i glas" i objavljena je u zbirci "Paralelni svetovi" IK "Metafizika". Takođe ovu priču sam uvrstila u svoju prvu zbirku priča pod nazivom "Carstvo reči" koju možete da nabavite na sledeći način: link




Jutro je počelo uobičajeno, gužvom u kući, napominjanjem dece da ustanu, da se umiju, da se obuku. I već tada je počela glavobolja. Blago pulsiranje u slepoočnicama koje se pojačavalo iz minuta u minut. Kad sam sela u kola počelo je zujanjem u ušima. U početku je to bio tih, ravnomeran, ton koji sam ignorisala, ali već na prvoj raskrsnici zvuk je dosegnuo intenzitet sirene. Kao kroz maglu se sećam da sam decu odvezla u školu a dalje znam samo za probadajući bol u glavi, zvuk sirene i jako svetlo koje ulazi ispod kapaka ma koliko ih jako stiskala. „Otvorite oči… budni ste,“ rekao je nežan ženski glas i nakon trena zbunjenosti poslušala sam je i kao kroz maglu…

Odlomak iz 6 poglavlja

Odlomak iz 6 poglavlja romana Četiri elementa - Majčini darovi.



Sedela sam sa sestrom u njen zadnji dan života. I na taj jedan, jedini, dan sam dobila ono o čemu sam maštala kao dete, dobila sam sestru i prijateljicu. „Brini se o Demi,” šapnula mi je i nežno stisnula ruku. „Budi joj majka kad ja to ne budem mogla.” Bol u mojim grudima se od ovih reči samo pojačao. Ugnezdio se tamo onog trena kad sam je ugledala na bolničkom krevetu i kao da nije nameravao da me napusti.  „U početku ćemo biti sestre, koje mi nismo imale priliku biti,” prošaptala sam.  „Bila sam tako glupa i ljubomorna,” rekla je tiho. „Kad ste došli, moj tata je držao za ruku tebe. Tebe, a ne mene. Tvoj pogled je bio pun obožavanja i… želela sam da te boli isto kao i mene, da njega boli. Da barem u toj boli budemo ravnopravni. Glupo, zar ne.” Na te reči smo se rasplakale a zatim tešile jedna drugu. „Dosta,” rekle smo obadve i pričale o magnoliji koja samo što nije procvetala ispred prozora sobe. Rekla je da je to njeno …

Odlomak iz 34 poglavlja