Skip to main content

Posts

Showing posts from April, 2017

Deca moga pera

U mislima rođeni, perom stvoreni, su moji omiljeni likovi. U mojoj glavi oni tuguju i raduju se, nadaju i sanjare, zaljubljuju se i svađaju. Sa njima nikad nisam sama, uvek je tu jedan ili više njih da mi društvo pravi. Svi oni su deo mene a ja sam deo njih. Sve su to deca moga pera koja mi ljubav uzvraćaju svojim pričama.

Autor: Dana Hill Fotografija: pixabay.com 


Napuštena

Priča je objavljena u mojoj prvoj zbirci priča pod nazivom "Carstvo reči" a knjigu možete naručiti na: link

Više ništa neće biti isto.  Mojim hodnicima više neće odzvanjati njegovi teški koraci. Iz kuhinje se neće svakog jutra širiti miris prženih jaja i slanine. Svake večeri, u pola osam, dnevnu sobu neće ispuniti glas spikera kako bi čuo najnovije vesti i uverio se da penzija ovog meseca neće kasniti. Jutros se sve promenilo. Ostala sam sama i pusta, sa krovom koji prokišnjava, ispucalim zidovima u prizemlju i razbijenim prozorom u dečjoj sobi, onoj u koju niko nije voleo zalaziti. A kad se samo setim tih srećnih dana, kad sam bila kuća za primer, kojoj se svaki prolaznik divio. Sa mojim plavim zidovima, belom drvenom ogradom, cvetnom lejom i zelenim travnjakom. Uvek mirisna, čista i nadasve živa. Onda su počeli da me napuštaju. Polako, jedan po jedan su odlazili, sve dok nismo ostali samo On i Ja. Stari i tužni. Danas su izneli i Njega. Otišao je na svoje poslednje putov…

Otvorite oči... budni ste

Priča "Otvorite oči, budni ste" je ušla u uži izbor književnog konkursa Kluba "Reč i glas" i objavljena je u zbirci "Paralelni svetovi" IK "Metafizika". Takođe ovu priču sam uvrstila u svoju prvu zbirku priča pod nazivom "Carstvo reči" koju možete da nabvite na sledeći način: link


Jutro je počelo uobičajeno, gužvom u kući, napominjanjem dece da ustanu, da se umiju, da se obuku. I već tada je počela glavobolja. Blago pulsiranje u slepoočnicama koje se pojačavalo iz minuta u minut. Kad sam sela u kola počelo je zujanjem u ušima. U početku je to bio tih, ravnomeran, ton koji sam ignorisala, ali već na prvoj raskrsnici zvuk je dosegnuo intenzitet sirene. Kao kroz maglu se sećam da sam decu odvezla u školu a dalje znam samo za probadajući bol u glavi, zvuk sirene i jako svetlo koje ulazi ispod kapaka ma koliko ih jako stiskala. „Otvorite oči… budni ste,“ rekao je nežan ženski glas i nakon trena zbunjenosti poslušala sam je i kao kroz maglu …