Odlomak iz 29 poglavlja - Četiri elementa

Odlomak iz 29 poglavlja romana Majčini darovi - prva knjiga iz serijala Četiri elementa.


Fala Bogu, poslednji maraton. Zašto svake... ali svake godine moramo trčati ovaj glupi kros? Koji idioti su izmislili ovaj debilitet da mi je samo znati, i još ono navodno pravilo da gimnazijalac mora istrčati, prokletih, osam kilometara? Osam kilometara, gunđao sam u mislima i terao se brže napred.

Bumbara sam ostavio sa kraljicama, kako sebe vole zvati. Dalje je morao sam, ne mogu ja smuvati Anju za njega. Željko se još na prvom punktu zapričao sa nekim i mahnuo nam da produžimo bez njega a Joca se izvukao sa krosa zbog svadbe. Istini za volju, bio sam brži bez njih. Sa njima bih se samo zezao i vukao celo prepodne trasom a ovako sam odlučio istrčati ovo što brže mogu i završiti jednom za svagda sa Petrovačkim maratonom.

Jedina dobra stvar na krosu su devojke, pomislio sam. Ok, ne kao ove. Obišao sam tri devojke pozamašnih oblina i zajapurenih lica, i nastavio da trčim. Dosta. Pešačenje i odmor. Duboko sam udahnuo, napio se vode i laganim korakom nastavio dalje. Možda usput smuvam neku, javila se ideja pri pogledu na crnku ispred mene. Ovu malu bih pristao nositi na krkačama sve do cilja. Šmekao sam devojku u crnim helankama i običnoj beloj bodi majici i polako joj se približavao. Lepa, okrugla zadnjica. Uzan struk. Pravilne noge. Ne dugačke, ali za visinu od metar i po sasvim dobre, pravilne, zategnute, kao i guza... Pa, slatkiš mali, čij si ti?

Odjednom je nabildani lik sa frizurom marinca pretrčao pored mene i zaustavio se pored devojke dajući joj flašicu sa vodom a ja sam tek tada shvatio ko je to.

Jebote! Pa to je mala Teluska?!

Opsednut božanskim telom, uopšte nisam primetio da je to ona. Kako do sad nisam primetio da je toliko zgodna? Mala kao da je osetila moj pogled, osvrnula se i iznenađeno me pogledala i smrmljala pozdrav. Onaj njen telohranitelj me je odmerio od glave po petu i samo klimnuo. Verujem da je tim jednim pogledom procenio kako bi me u dva poteza oborio na zemlju. Sa ovim likom se ne bih kačio, pomislih. Čak i na krosu ima pratnju. Čudaci. Taman kad se lik ponovo osvrnuo meni je pogled opet odlutao u pravcu njene zadnjice. Naterao sam sebe da podignem glavu i jednostavno ih prestignem, kako ne bih više mučio sebe.

„Karane! Hej, Karanoviću,” začuo sam zadihanog Željka kako me doziva.

„Ideš sa mnom?” pitao sam ga i udario dobar tempo ne bih li izbio jedno dupe iz glave i uspeo u tome, sve dok nisam prevezao karavan pored crnog mercedesa i video Telusku kako se saginje i podiže na ruke crvenokosu devojčicu. Sočno sam opsovao.

„Šta je?” upitao je Bumbar.

„Ništa, jebote, plašim se i proći pored tih kola. Ako ih ogrebem, do kraja života ću plaćati odštetu,” slagao sam.

„S druge strane, ako bude njihova krivica dobićeš džabaka farbanje.” Pogledao sam blentu do mene koji se cerekao svojoj dosetki.

„Ne bih se ja kačio s tim likom.” Ponovo sam šmeknuo onog telohranitelja. Veoma hladan i oprezan momak. Ispod njegovog sakoa se uvek naziru izbočine. Sad je bio samo u trenerici i majici kratkih rukava, ali bog zna šta ima oko članka. Onaj drugi, navodno, njen brat, delovao je još čudnije a svi su imali iste tetovaže. Sa Bumbarom smo imali dve teorije ili je u pitanju neka sekta ili neka banda, a od takvih se treba držati na distanci.

E, a ovog lika bih mogao da krznem, javila se ideja pri pogledu na plavi repić.

„Hej, čuješ šta sam pitao?” javio se Bumbar glasnije.

„Ne. Izvini, zamislio sam se.”

„Kako da zgaziš Peterskog?” Poznaje me, čak predobro, shvatio sam. „Pitao sam da li idemo na pivo.”

Umesto odgovora izbacio sam žmigavac i odvezao nas do kafića. Nisam ih slušao, brujali su o Anji i kontrolnom iz matiša a kad sam im predložio da se večeras nađemo i nazdravimo našem poslednjem krosu, obojica su se izvukli. Tako je to kad si rob učenja i jurenja ocena. Uveče sam izašao sa Garijem a sledećeg jutra sam ponovo zadivljeno posmatrao one zgodne, zategnute noge kako lagano gaze ka školi. 


Autor Dana Hill
Fotografija: pixabay.com

Srebrni vladar - obaveštenje



Malo obaveštenje,

Roman Srebrni vladar, je napokon dobio svoju štampanu formu i on obuhvata i prvi i drugi deo romana. 
Prvi deo je objavljen u e - formi i još uvek ga možete besplatno preuzeti OVDE
Drugi deo romana koji je svojevremeno objavljen na „Wattpadu“, povukla sam sa ovog sajta i sada ga možete naći jedino u štampanoj knjizi.

Roman možete poručiti 



Book Depository: http://bit.ly/2pmqJKe

Barnes and Noble: http://bit.ly/2OF6678

Potpisan primerak: http://bit.ly/2xSTRf6


Ukoliko želite da me kontaktirati možete to učiniti na mejl: dana4hill@gmail.com ili preko fejsbuk stranice.

Nevolja kuca tri puta - 2