Kratak odlomak iz 50 poglavlja romana Četiri elementa.
Ne sećam se srećnih dana. Moje
detinjstvo je obeleženo očevom smrću i gubitkom govora. Ko bi pomislio da ja do
svoje šeste godine uopšte nisam pričao, čak sam zbog toga kasnije krenuo u
školu. Uglavnom se sećam tuge, majčine brige a onda je usledio period gneva
koji je dugo trajao i mislim da nisam ni znao kako izgleda istinska sreća, sve
do ove zime, kad napokon upoznah i nju, gospođu Sreću. Jeste da je zima bila
duga i hladna, ali za mene je ovo bila najtoplija zima ikada a razlog tome je
osećaj topline koji mi zagreje dušu svaki put kad nju vidim, kad je čujem, kad je
dodirnem.
Da, zaljubljen sam kreten. I
to prilično zaljubljen, zatreskan, zacopan i još ko zna koliko sinonima bi
mogli iskoristiti, svi govore jednu te istu stvar, volim moju crnokosu kao
nikog pre i uopšte mi ne smeta što se to vidi na meni ili što su me zbog toga
sinoć zezali prijatelji. Znam da je moja Mala deset klasa iznad mene, svestan
sam da ne pripadamo istom svetu i da je veoma lako mogu izgubiti, ali sinoć sam
odlučio da ću se boriti za nju, za nas i podrediću sve njenoj sreći, zato što
kad je ona srećna, srećan sam i ja.
Autor Dana Hill
Fotografija tumblr.com
Нема коментара:
Постави коментар