Skip to main content

Odlomak iz 49 poglavlja

Kratak odlomak iz 49 poglavlja romana Četiri elementa.



Ne sećam se srećnih dana u svom životu. Moje detinjstvo je obeleženo očevom smrću i gubitkom govora. Ko bi pomislio da ja do svoje šeste godine uopšte nisam govorio, čak sam zbog toga kasnije krenuo u školu. Uglavnom se sećam tuge, majčine brige a onda je usledio period gneva koji je dugo trajao i mislim da nisam ni znao kako izgleda istinska sreća, sve do ove zime, kad napokon upoznah i nju, gospođu Sreću. Jeste da je zima bila duga i hladna, ali za mene je ovo bila najtoplija zima ikada a razlog tome je osećaj topline koji mi zagreje dušu svaki put kad nju vidim, kad je čujem, kad je dodirnem. Da, zaljubljen sam kreten. I to prilično zaljubljen, zatreskan, zacopan i još ko zna koliko sinonima bi mogli iskoristiti, svi govore jednu te istu stvar, volim moju malu crnokosu kao nikog pre i uopšte mi ne smeta što se to vidi na meni ili što su me zbog toga sinoć zezali prijatelji. Znam da je moja Mala deset klasa iznad mene, svestan sam da ne pripadamo istom svetu i da je mogu veoma lako izgubiti, ali sinoć sam odlučio da ću se boriti za nju, za nas i podrediću sve njenoj sreći, zato što kad je ona srećna, srećan sam i ja.


Autor Dana Hill 
Fotografija tumblr.com

Popular posts from this blog

Prvo poglavlje

Postoje neke nevidljive sile, koje imaju moć nad našim životima, nad nama samima. Okrenu naopačke i naš život, i naša osećanja, ali otvore nova vrata, ukažu na nove mogućnosti a iz nas izvuku ono što nismo ni znali da nosimo u sebi. Neko to naziva sudbinom, neko spletom okolnosti, neko Božjim prstom.  Imam svega sedamnaest godina i ta nevidljiva sila se već nekoliko puta poigrala sa mnom.  Prvi put se to desilo kad mi je, pre nepunih sedam godina, poginuo tata u saobraćajnoj nesreći. Kao danas se sećam trenutka kad se mama stropoštala na pločice u kuhinji usred telefonskog razgovora.  Bila je nedelja, kasno posle podne i tatu smo očekivale tokom noći, umesto njega, stigao je poziv sa porodičnog imanja i dok sam se pobrinula za mamu i povratila joj svest, veza se prekinula a mama je jedva protisnula reči, „tata je umro“. Poginuo je nedaleko Lunca, mesta gde je odrastao i koje je napustio kako bi bio sa mamom, sa mnom i dvanaest godina se nije vraćao tamo, ali sada ga više neće napustiti. S…

Saputnik

Priča je objavljena u mojoj prvoj zbirci "Carstvo reči" koja je dostupna na sledećim mestima: link

Hrabri Gavrilo

Priča objavljena na strani 95. u petom broju Časopisa za umetnost i kulturu Zvezdani kolodvor

U sred žitnih polјa, iza bagremovog šumarka, stoji jedna kuća stara, nekad davno plava, sada skoro prazna. Prozori joj razbijeni, krov nakrivlјen a vrata zatvorena, odavno neotvarana. Ali nije kuća posve prazna, nastanila se ovde mišja kolonija. Zaposeli su oni, u početku, tavan i podrum, a posle i kuhinju i salon. Sve šuškaju i hranu skuplјaju, mišje porodice ovde uživaju, nigde lјudi i mačora, nigde pasa i pacova, prava mišja utopija.  Jednog toplog jutra, negde pred sam kraj jula, došli su novi vlasnici kuću da obiđu, otvorili vrata i prozore i pozvali majstore da kuću poprave. Od tog julskog dana a sve do Miholјdana, nastade u kući prava ludnica. Rastrčali se miševi na sve strane, neki se u polјe kod rodbine odselili, neki u bagremovom šumarku utočište našli, ali oni najuporniji beže po kući iz sobe u sobu, čas u podrum, čas na tavan, više ni kofere ne pakuju, samo okolo trčkaraju i gazd…