Skip to main content

Posts

Showing posts from February, 2015

...šta će ti...

Šta će ti oči,  ako njima ne vidiš. Šta će ti ruke, ako nikad ne grliš. Šta će ti usne, ako njima ne ljubiš. Šta će ti srce,  ako nikog ne voliš.



Autor Dana Hill
Fotografija flickr.com

Gost bloga - Snežana Medan

...

Odlomak iz 15 poglavlja

Odlomak iz 15 poglavlja romana Četiri elementa - Majčini darovi.


Proverila sam sat na mobilnom, uskoro će podne. Retko kad ostajem do kasno, zapravo nikad. Oteturala sam se u kupatilo, pogledala u ogledalu i zapitala gde je nestala ona devojka, sa savršenom šminkom i frizurom, od sinoć.
Kaja mi je ukrotila kosu u lokne i našminkala me, ne previše napadno, samo je istakla oči i namazala usne sjajem.
Blago sam ih dodirnula. Sinoć su prvi put poljubljene. Da li su drugačije? Proučavala sam njihov oblik u ogledalu. Ne, iste su. Pune, srcolike, kakve su i bile, ali je zato osećaj u meni drugačiji. Nasmešila sam se i na kratko odlutah mislima na sinoćnu rođendansku žurku.

*
U polumraku, ispred obližnje prodavnice smo našli malo privatnosti. Ja i slavljenik.
„Drago mi je što si došla,“ rekao je držeći me za ruku, palcem prelazeći preko moje nadlanice.
„Obećala sam da ću doći, a i meni je drago što sam došla. Odlično svirate,“ pohvalila sam njihov nastup. Naročito me se dojmila pesma „P…

...

Autor Dana Hill

Dan bez kraja

Jedno sasvim obično jesenje jutro. Posebno jedino po tome što je Marija radila drugu smenu umesto prve. Menjala se sa koleginicom koja je poslepodne vodila sina oftamologu. Nije joj teško pala zamena, već je imala spremljen spisak sitnih poslova koje treba odraditi do podneva. Da li bi menjala smenu, da je znala da će komšiji pući guma na traktorskoj prikolici? Da li bi s osmehom odgovorila Jasni „nema problema“, da je znala da će se pretovarena prikolica prevrnuti? Da li bi išla po svež hleb, da je znala da će izbegavajući zlatnu kišu kolima preleteti jarak? Da li bi uopšte izašla iz kuće, tog dana, da je znala da će se deca igrati na trotoaru? Odgovor je „NE“. Ne bi iz kreveta ustala da je znala šta je čeka tog dana koji se nikad neće završiti, jer će do kraja života ostati zarobljena u toj sceni koja svaki put ima isti kraj.


Autor Dana Hill Fotografija vaterrarc.com

...

Autor Dana Hill

...

Autor Dana Hill
Fotografija camillaleila.blogspot.com

... na izlasku iz sna...

Autor Dana Hill
Fotografija ourcatholicprayers.com

...

Gost Bloga - Dušan Dojčinović

Novi gost bloga  Dušan Dojčinović i njegove fazon pesme:

Odlomak iz 52 poglavlja

Kratak odlomak iz 52 poglavlja romana Četiri elementa.

Ne sećam se srećnih dana. Moje detinjstvo je obeleženo očevom smrću i gubitkom govora. Ko bi pomislio da ja do svoje šeste godine uopšte nisam govorio. Uglavno se sećam tuge, majčine brige a onda je usledio period gneva koji je dugo trajao i mislim da nisam ni znao kako izgleda istinska sreća, sve do ove zime kad napokon upoznah i nju, gospođu Sreću. Jeste da je zima duga i hladna, ali za mene je ovo najtoplija zima ikada a razlog tome je osećaj topline koji mi zagreje dušu svaki put kad nju vidim, kad je čujem, kad je dodirnem. Da, zaljubljen sam kreten i to prilično zaljubljen, zatreskan, zacopan i još ko zna koliko sinonima bi mogli iskoristiti, svi govore jednu te istu stvar, volim moju malu crnokosu kao nikog pre i uopšte mi ne smeta što to svi vide ili što su me zbog toga sinoć zezali prijatelji. Znam da je moja Mala za deset klasa iznad mene, svestan sam da ne pripadamo istom svetu i da je lako mogu izgubiti, ali sinoć sam …

Mesec

Reče meni prijatelj Mesec put pod noge i u krevet. Uskoro će jutro doći, misliš da ne znam da ćeš ceo dan zevati. Vidim ja tebe i kad ti mene ne vidiš posle ćeš mene da kriviš, što ti kradem san. E nećemo tako, Dano moja. Idi spavaj i sutra je dan, a ja ću te čuvati i kad utoneš u san.


Autor Dana Hill  Fotografija tumblr.com

Do sutra draga moja, ovde ili onde.

Iz starog ormara, koji je njegova davno pokojna majka donela u miraz, izvukao je svoj crni sako. Iako ga je juče, pre stavljanja na vešalicu, očetkao, ipak je dohvatio četku i kratkim potezima iščetkao ramena sakoa. Obukao ga i proverio ručni sat.  U ogledalu se zagledao u umorne staračke oči, popravio sivu kravatu, poslednji Elvirin rođendanski poklon, i pokrio sedu kratku kosu crni šeširom.  Nije vadio mantil, danas su na radiju najavili najtopliji martovski dan u poslednjih sto godina, iako se on seća i toplijeg marta, a možda je to bio samo zato što je tada upoznao nju. Devojku crvene kose, sitnih pegica rasutih po nosu i širokog osmeha od kojeg je zastajao dah. Elviru. Njegovu prvu i jedinu ljubav. Najmlađu nećaku udovice Lenhart, vlasnice zgrade u kojoj je stanovao sa svojom porodicom, u kojoj još uvek stanuje. „Dobar dan gospodine Kovač,“ pozdravila ga je mlada komšinica Milica od prekoputa dok je zaključavao ulazna vrata. Pametna mlada žena. Novinar. Podseća ga na njegovu Elviru …

...

Autor Dana Hill

...

Autor Dana Hill

Nijanse ljudske duše

Sela sam za sto sa Očajem i Tugom, kao stari drugovi, ponudili me večerom. Hteli su da razgovaraju, „O nečemu“, nisam znala o čemu, pa sam se odazvala pozivu. Kažu, „da li verujem Istini?“ i tu se ja začudim. „Zašto ne bih, pobogu, verovala Istini.“ Uvek kaže šta misli, iako to ponekad boli, ponekad više od njene sestre Laži koja voli da izvrće reči. „Da, verujem Istini,“ odgovorim domaćinima mojim, „zašto ne bih, pobogu, verovala Istini.“ „Pa, vidiš,“ počne priču Tuga, koja uopšte nije s juga, to je najobičnija zabluda. „Čula sam, kako za mene kaže, da među ljudima širim nesreće.“ I tu se ja zabezeknem. „Da, da,“ nadoveže se Očaj, „isto i o meni priča a to nije istina. Da, ponekad ljudi budu, malko, nesrećni, kad kod njih navratim ili Tuga, ali i to prođe. Mi smo normalne ljudske emocije, i zato mislim da ne bi smeli verovati Istini.“ „Prijatelji moji osećajni, to ne znači da Istina laže, pa šta ako pomažete sestri Nesreći. Kako će ljudi mene prepoznati, Sreću. Kako će znati, E, sad smo srećni,  ako pre toga ni jednom…

...možda

..možda je već stiglo jutro,  a možda samo sanjam ptica poj, možda me ne zove bolje sutra, a možda ne smem da napustim san svoj.



... možda nisu okrutna, stvorenja ta,  što zovu me u stvarnost iz toploga sna,  možda me samo napominju da kraj mora doć, jer sve ima svoj kraj, zar ne,  čak i ova noć.

Autor Dana Hill Fotografija hirespixel.com

Laku noć

Zamislite jednu želju, u snu uhvatite zvezdicu, stavite je blizu srca, i ako vam je duša čista, vaša želja će biti ostvarena.



Autor Dana Hill Fotografija welke.nl

...

Svi smo mi, ponekad, nekome čudni... Autor Dana Hill

...

Autor Dana Hill
Fotografija imgarcade.com

Helena Himel - Gost bloga

Zadovoljstvo mi je da vam predstavim svog prvog gosta, pravo iz Kutije Ljubavi - Helena Himel i njena
Moderna pepeljuga…I da li joj je mesto u Srbiji….
* Ona je obična, sasvim obična devojka, samo preko dana kao što već svi znate. 
Njen Wi – Fi je uključen samo od ponoći, jer nema novca za neograničeni internet.
Teško da bi je princ i pronašao, jer u Srbiji ne postoji staklena cipelica.
Oni koji bi je mogli napraviti, više nemaju posao. Obućari.
Bundeva se neće pretvoriti u kočiju, jer nemamo bundeve. Nemamo vremena za njih.
Subvencije dajemo samo princezama. Nažalost, ne i pepeljugama.

No, možemo bundeve kupiti…
Ali, pepeljuga studira i  radi u poslastičarnici.
Njena plata ovisi o broju parčeta torte koje iseče dnevno.
Tako da od deset sati koje provede na poslu, 
verujem da je jedino o čemu razmišlja bundeva i čarobni štapić.
Jedna od varijanti je da bi princ mogao dolaziti svakog dana oko 12h, na parče Cheesecake -a i lumunadu.
 No, da bi princ