Skip to main content

Posts

Showing posts from February, 2016

Veliki "opasni" Vuk

U zadnje vreme svi nešto 
navališe na jadnog Vuka i njegovu ćud a niko da primeti njegov nov kaput. Uporno ga on oblači i svlači, al' niko jadnog Vuka da pohvali, da mu kaže, ijao Vuče, što ti lep taj nov šinjel. Gde si ga kupio? Kol’ko si platio? Ne, samo ćud, ćud i ćud. E kad ćud, onda će sad videti kakav je vučji sud. Kakav može Vuk sve biti, kad mu niko ne hvali nove stvari. Grrrrrr....


Još dok sam pisala Probuđenu Trnoružicu i Vrednicu napisala sam priču o Vuku, ali je iz nekog razloga ostala zaboravljena u draftu.


Duboko u šumi, daleko od očiju radoznalih, u jednoj instituciji zatvorenog tipa za rehabilitaciju psihičkih bolesnika, živi jedan Vuk, izgorelog repa, obična senka nekada davno ponosnog, velikog i opasnog Vuka.           Poludeo je, skoro pa sasvim. Izludiše ga svi… i prasići, i jarići, a onu malu da mu niko ni ne pomene, poludi čim vidi crvenu. Ali da krenemo ispočetka… Svojevremeno je, ako niste znali, naš Vuk bio ugledni građevinski inspektor i kao pošten državni službenik koji po…

Imelda

Gusenica Imelda, voli da šeta po granama. Ujutro krene gore, uveče se spusti dole, a ono što usput pojede, sve sa sobom ponese. Jeste, debela je, takva je oduvek. Od malena je lišće volela, te zelene i sočne zalogaje, ko njima još odoleti može? I kako onda zameriti Imeldi što joj se stomak po granama vuče, kako drugačije da se jedna gusenica kreće? Jedne večeri kad je s krošnje silazila, načula je razgovor  svojih komšija, onih koje je prijateljima zvala. „Ja se čudim kako ona, uopšte, uspeva da se dovuče do samoga vrha, kad je toliko debela,“ šaputao je pauk muvama. „Uskoro nećemo imati ’ladovine da se u njoj sakrijemo, a za to ćemo Imeldu da krivimo,“ zabrujale su muve odgovor. Na te reči, Imelda se rastuži, začauri, a nesreća je posve ispuni. Sve joj u glavi bruji od prekornih pogleda i vrteške uvreda. Prespavala je tako dane i noći, izgubljena u vremenu, nadajući se da će bol od podsmeha proći a rane od izdaje na srcu zarasti. Onda, napokon, jednog jutra, prasnu Imeldina čaura i gusen…