Pisac u pokušaju

Drugo poglavlje iz romana Majčini darovi - prve knjige iz serijala Četiri elementa.



Petak. Treći čas. Istorija. Profesor koji veoma podseća na Leonida iz filma 300, a tako ga i zovemo, objašnjavao je Rusko - Turski rat, kada je kucanje na vratima prekinulo njegov monoton glas i u učionicu je virnuo bubuljičavi prvak, verovatno, dežurni sa profesorskog ulaza. Promrmljao je izvinjenje i pozdrav a zatim glasno rekao, „treba mi Teklusova.“ Moje prezime je svima čudno. Za ove tri godine sam bila i Tesal i Teklus, čak i Tesla. Podigla sam glavu taman na vreme da sretnem profesorov pogled. „Telus?“ upitao je nervozno Leonid. „Telus, Tera Mater - Majka Zemlja kod starih Rimljana,“ reče, više od mene, iznerviran pogrešno izgovorenim prezimenom. U prvom razredu mu je, upravo ono, poslužilo kao uvod u rimske mitove i legende. Počeo je da me ispituje o poreklu moje porodice i bio veoma nezadovoljan kad o tome nisam ništa znala, a on je, ipak, zaključio da sam poreklom Italijanka i savetovao mi da s…

Jedna čupava glava  mnogo voli da sneva.  Misli su u njoj zapetljane kao kuštrava kosa.  I sve mu se u glavi izmešalo.  Jednačine sa ustancima,  pluskvamperfekat sa oksidima a njutnovi zakoni sa Seobama. Glavni krivac ovog haosa je niko drugi  do jedna Iva A da ni sama ne zna  da je za to kriva. Njena duga kosa mu prosto ne da mira. Uvukla mu se u glavu  i sada samo o njoj sneva. Kad bi ga učitelj pitao, kako je jutros mirisala, rekao bi mu, kao rana rosa sa pupoljka ruža, ali, nažalost, nije znao ništa da kaže o seobama naroda. I tako je dobio keca. A sve zbog duge kuštrave kose boje meda.


Autor Dana Hill
Ilustracija: Dajana

Jedna Koza, oduvek je htela da se voza, još kao mala  samo o tome je sanjala i zato je prvom prilikom sa bicikla gume pojela. Probala je i sa starim trotinetom, ali umesto točkova  grčeve je dobila. Ni gume od motora nisu joj pomogle da na nogama točkove dobije. Nije joj bilo jasno  kako to ljudima polazi za rukom. A onda, jednog dana videla je decu kako na svakoj nozi  po četiri točka imaju „to mora da je to,“ pomislila je. Prvom prilikom se do kuće došunjala i sve točkiće sa rolera pojela. Sva srećna do jutra je čekala ali ni od toga joj točkovi nisu izrasli „hm možda bih sledeći put sa traktorom trebala probati...“
Autor: Dana Hill Fotografija: pixabay.com

Pisala bih vam ja svašta, i o vitezovima hrabrim i princezama usnulim, o zlim maćehama i patuljcima, vilama, vešticama. Pisala bih o ljubavi srećnoj i o onoj nesrećnoj, o budućnosti znanoj, i prošlosti nepoznatoj. O vanzemaljskim otmicama, robotima, klonovima i paralelnim univerzumima. Možda bih nešto pisala i o ubistvima namernim i slučajnim i detektivima neustrašivim. Da, pisala bih svašta kad bih samo reči našla, ali negde sam ih zaturila. Sada ih po knjigama tražim ali kad ih nađem, napisaću vam sve pa čak i više.

Dana Hill

U skučenoj prodavnici „Market+“ artikli su bili naslagani gusto na policama od poda do plafona a dodatni prostor su zauzimale gajbice sa svežim voćem i povrćem. Prostora je bilo toliko sa su u prodavnicu mogle ući samo dve odrasle osobe, treća ne bi imala mesta. Momak sa izbledelim crvenim kačketom na glavi držao je u ruci pastu za zube i ponovo krišom pogledao ka kasi.  Trudnica je još uvek razgovarala sa debelom kasirkom o terminu, kolicima i ženskim budalaštinama…  Vratio je crvenu kutijicu od paste na mesto i po ko zna koji put opipao plastičnu dršku u džepu i namestio kačket na glavi.  Trudnica je uhvatila kvaku, pozdravila se i napokon je ostao sam sa prodavačicom i pre nego što mu se žena obratila, navukao je šal na nos, izvukao pištolj iz džepa i zakreštao...  „NOVAC! SAD! ODMAH! SVE!“ - Nije zvučao kao kod kuće dok je vežbao pred ogledalom, ali debela se uplašila i otvorila je kasu.  „U KESU. SVE U KESU!“ naredio je. Sada je zvučao malo bolje.  Sve je to u praksi, pomislio je. …