Skip to main content

Posts

Koza bi da se voza

Recent posts

Zaturene reči

Pisala bih vam ja svašta, i o vitezovima hrabrim i princezama usnulim, o zlim maćehama i patuljcima, vilama, vešticama. Pisala bih o ljubavi srećnoj i o onoj nesrećnoj, o budućnosti znanoj, i prošlosti nepoznatoj. O vanzemaljskim otmicama, robotima, klonovima i paralelnim univerzumima. Možda bih nešto pisala i o ubistvima namernim i slučajnim i detektivima neustrašivim. Da, pisala bih svašta kad bih samo reči našla, ali negde sam ih zaturila. Sada ih po knjigama tražim ali kad ih nađem, napisaću vam sve pa čak i više.

Dana Hill

Čestitka

3.830

U skučenoj prodavnici „Market+“ artikli su bili naslagani gusto na policama od poda do plafona a dodatni prostor su zauzimale gajbice sa svežim voćem i povrćem. Prostora je bilo toliko sa su u prodavnicu mogle ući samo dve odrasle osobe, treća ne bi imala mesta. Momak sa izbledelim crvenim kačketom na glavi držao je u ruci pastu za zube i ponovo krišom pogledao ka kasi.  Trudnica je još uvek razgovarala sa debelom kasirkom o terminu, kolicima i ženskim budalaštinama…  Vratio je crvenu kutijicu od paste na mesto i po ko zna koji put opipao plastičnu dršku u džepu i namestio kačket na glavi.  Trudnica je uhvatila kvaku, pozdravila se i napokon je ostao sam sa prodavačicom i pre nego što mu se žena obratila, navukao je šal na nos, izvukao pištolj iz džepa i zakreštao...  „NOVAC! SAD! ODMAH! SVE!“ - Nije zvučao kao kod kuće dok je vežbao pred ogledalom, ali debela se uplašila, i otvorila je kasu.  „U KESU. SVE U KESU!“ naredio je. Sada je zvučao malo bolje.  Sve je to u praksi, pomislio j…

Cena

Koja je moja cena, pitaš... Zato što svako svoju cenu ima, zar ne. Koji je taj magičan broj kojim možeš kupiti obraz moj. I da li je to uopšte broj? Možda je to želja, možda je to sreća, možda je to miran san. Da, svako svoju cenu ima Ali moja nije niti groš, niti dva niti deset, sto, hiljadu Već odraz u ogledalu.

Autor: Dana Hill Fotografija: hollywoodlady.tumblr.com

Zbirka priča Carstvo reči - Obaveštenje

Radoznalost je ubila mačku... ili možda nije

Priča "Radoznalost je ubila mačku... ili možda nije" je svojevremeno bila odabrana na konkursu "Vrane dolaze" za istoimenu zbirku a našla se u mojoj prvoj zbirci priča "Carstvo reči".


Od: Ivana.Todor Kome: Ana.Mitar Naslov: Pozdrav Datum: 25 02 2011 u 10:03
Draga Ana, Nadam se da proveravaš mejlove i da ćeš ovo pročitati, pre nego što poludim. Nikad me niko nije razumeo tako kao ti i ovo ne može da čeka tvoj povratak, treba mi savet... Odmah. Znaš da je radoznalost prokletstvo? Nisam htela, ali mi đavo, ipak, nije dao mira. Čitala sam neku glupu ispovest prevarene žene i prepoznala simptome. Nisam trebala, znam da nisam, ali sam ipak pročešljala poruke u Draganovom telefonu. U zadnje vreme ga ne ispušta iz ruku, sumnjala sam i pomislila kako je bolje znati, varala sam se... Oh, kako sam se varala. Nije. Ovo je hiljadu puta gore. Našla sam hrpu poruka od neke Drage… i razmišljam koju Dragu poznajem, ni jednu, čak ni među koleginicama nema Dragu. A možda se ni ne…