Pisac u pokušaju

Jedna čupava glava  mnogo voli da sneva.  Misli su u njoj zapetljane kao kuštrava kosa.  I sve mu se u glavi izmešalo.  Jednačine sa ustancima,  pluskvamperfekat sa oksidima a njutnovi zakoni sa Seobama. Glavni krivac ovog haosa je niko drugi  do jedna Iva A da ni sama ne zna  da je za to kriva. Njena duga kosa mu prosto ne da mira. Uvukla mu se u glavu  i sada samo o njoj sneva. Kad bi ga učitelj pitao, kako je jutros mirisala, rekao bi mu, kao rana rosa sa pupoljka ruža, ali, nažalost, nije znao ništa da kaže o seobama naroda. I tako je dobio keca. A sve zbog duge kuštrave kose boje meda.


Autor Dana Hill
Ilustracija: Dajana

Jedna Koza, oduvek je htela da se voza, još kao mala  samo o tome je sanjala i zato je prvom prilikom sa bicikla gume pojela. Probala je i sa starim trotinetom, ali umesto točkova  grčeve je dobila. Ni gume od motora nisu joj pomogle da na nogama točkove dobije. Nije joj bilo jasno  kako to ljudima polazi za rukom. A onda, jednog dana videla je decu kako na svakoj nozi  po četiri točka imaju „to mora da je to,“ pomislila je. Prvom prilikom se do kuće došunjala i sve točkiće sa rolera pojela. Sva srećna do jutra je čekala ali ni od toga joj točkovi nisu izrasli „hm možda bih sledeći put sa traktorom trebala probati...“
Autor: Dana Hill Fotografija: pixabay.com

Pisala bih vam ja svašta, i o vitezovima hrabrim i princezama usnulim, o zlim maćehama i patuljcima, vilama, vešticama. Pisala bih o ljubavi srećnoj i o onoj nesrećnoj, o budućnosti znanoj, i prošlosti nepoznatoj. O vanzemaljskim otmicama, robotima, klonovima i paralelnim univerzumima. Možda bih nešto pisala i o ubistvima namernim i slučajnim i detektivima neustrašivim. Da, pisala bih svašta kad bih samo reči našla, ali negde sam ih zaturila. Sada ih po knjigama tražim ali kad ih nađem, napisaću vam sve pa čak i više.

Dana Hill

U skučenoj prodavnici „Market+“ artikli su bili naslagani gusto na policama od poda do plafona a dodatni prostor su zauzimale gajbice sa svežim voćem i povrćem. Prostora je bilo toliko sa su u prodavnicu mogle ući samo dve odrasle osobe, treća ne bi imala mesta. Momak sa izbledelim crvenim kačketom na glavi držao je u ruci pastu za zube i ponovo krišom pogledao ka kasi.  Trudnica je još uvek razgovarala sa debelom kasirkom o terminu, kolicima i ženskim budalaštinama…  Vratio je crvenu kutijicu od paste na mesto i po ko zna koji put opipao plastičnu dršku u džepu i namestio kačket na glavi.  Trudnica je uhvatila kvaku, pozdravila se i napokon je ostao sam sa prodavačicom i pre nego što mu se žena obratila, navukao je šal na nos, izvukao pištolj iz džepa i zakreštao...  „NOVAC! SAD! ODMAH! SVE!“ - Nije zvučao kao kod kuće dok je vežbao pred ogledalom, ali debela se uplašila i otvorila je kasu.  „U KESU. SVE U KESU!“ naredio je. Sada je zvučao malo bolje.  Sve je to u praksi, pomislio je. …

Koja je moja cena, pitaš... Zato što svako svoju cenu ima, zar ne. Koji je taj magičan broj kojim možeš kupiti obraz moj. I da li je to uopšte broj? Možda je to želja, možda je to sreća, možda je to miran san. Da, svako svoju cenu ima Ali moja nije niti groš, niti dva niti deset, sto, hiljadu Već odraz u ogledalu.

Autor: Dana Hill Fotografija: hollywoodlady.tumblr.com