Bolešljiva žirafa Mira

Jadna žirafa Mira, veliku muku muči,
gde je samo danas našla da se razboli.
Grlo ju boli i grebe
kao da joj kaktus u njemu raste
a u savani treba veliki događaj da bude,
slonica Dara i gepard Mile
žurku povodom useljenja prave.
Kažu prava gozba se sprema
a biće i sladoleda
i nju, upravo, danas slomi viroza,
te posluša savet Branimira sove
i otrči da nađe bodljikavo prase.
„Neka ti Stanoje injekciju da,
meni išijas u trenu nesta’.“ 

Sva zadihana dođe do Stanojeve jazbine
kad tamo nađe poruku
„Otiš’o na kupanje“.
„Jao pa gde danas,“ zavapi Mira
i otrči komšije da pita
gde se to Stanoje obično kupa.
Poslali je mungosi do blatnjave banje
„tamo se,“ kažu „kupa, naš Stanoje.“ 

„Šta je Miro šta si sva rumena,
ko da te je sunčanica udarila.“
„Ma nije sunčanica, Stanoje dragi,
već imam temperaturu i grlo me boli.“
„Šta onda savanom jurcaš,
treba u krevetu da ležiš
piješ dosta čajeva
i inhalacijom se lečiš.“
„A zar ne možeš, kao Branimiru,
injekciju da mi daš
da mi ovo prođe u roku od odmah.“
„A jesi li ti stogodišnja sova
što od išijasa pati
ili si žirafa koju grlo boli?“

Prođe žurka bez žirafe Mire
ali mislili su na nju nove komšije,
i sladoled joj, za kasnije,
u zamrzivač spremiše.

... i tako,
prejela se žirafa Mira ponovo sladoleda
pa je novu grlobolju zaradila
„Jao, gde danas da me ovo snađe,“
zakuka žirafa Mira
nad loncem lekovite trave.

Autor: Dana Hill

Ilustracija: Dajana

Stara vangla

Eh, kad se samo setim, 

onih srećnih dana 

kad sam mojoj gazdarici 

od koristi bila. 

Subotom bi se iznad mene 

oblak brašna nadvio 

i uskoro bi se u meni 

mirisno testo širilo. 

Svaki put, 

kad bi me njene ruke dohvatile 

znala sam da je vreme 

za kiflice, mekike ili krofnice 

Da, bili su to lepi dani 

i trajali su sve dok ćerki 

iz ruku nisam ispala 

i tako rupu na dnu zaradila. 

Gazdarica me posle 

u mračnu ostavu metnula 

a sebi je novu, 

plastičnu, vanglu kupila. 

U njoj je kiflice 

i krofnice mesila, 

a u meni zelje držala. 

Kako je rupa 

na mom dnu rasla 

tako sam se otpadu 

sve više bližila. 

I sada, dok na hrpi 

starog gvožđa sedim 

sa setom se prisećam 

davnih trenutaka mirisnih 

kad sam cela i korisna bila, 

ali ko još mari za osećanja 

neke tamo stare vangle, 

u kojoj su mešene 

najbolje kiflice, 

kad više ni tih ruku nema,

uskoro neće biti ni vangle,

a sećanja kojih nema ko da se priseća 

kao da nikad nisu ni postojala. 

Autor Dana Hill

Fotografija: pixabay.com

Zaturene reči

Pisala bih vam ja svašta,

o vitezovima hrabrim

i princezama usnulim,

o zlim maćehama

i patuljcima, vilama, vešticama.

Pisala bih o ljubavi srećnoj

i o onoj nesrećnoj,

o budućnosti znanoj,

i prošlosti nepoznatoj.

O vanzemaljskim otmicama,

robotima, klonovima

i paralelnim univerzumima.

Možda bih nešto pisala

i o ubistvima namernim i slučajnim

i detektivima neustrašivim.

Da, pisala bih svašta

kad bih samo reči našla,

ali negde sam ih zaturila.

Sada ih po knjigama tražim

ali kad ih nađem,

napisaću vam sve

pa čak i više.

Dana Hill

Cena

Koja je moja cena, pitaš...

Zato što svako svoju cenu ima, zar ne.

Koji je taj magičan broj

kojim možeš kupiti obraz moj.

I da li je to uopšte broj?

Možda je to želja,

možda je to sreća,

možda je to miran san.

Da, svako svoju cenu ima

Ali moja nije niti groš, niti dva

niti deset, sto, hiljadu

Već odraz u ogledalu.

Autor: Dana Hill

Fotografija: hollywoodlady.tumblr.com

Nes(p)retan Pajac

Jedan Pajac,
baksuzan,
Napravio kurcšlus,
nespretan.
Žonglirao on problemima,
vešto,
i godinama ih vrteo u krug,
spretno.
A onda je u daljini ugledao nešto,
neverovatno,
Rešenje kao fatamorgana je
svetlelo.
Potrčao mu u susret,
radosno
i ispustio sve probleme
nespretno.
I dok je jedno rešenje
hvatao
Problemi su se na sve strane
rastrčali, namnožili, sakrili
i sada vrebaju
da ga napadnu,
ponovo.

Autor: DanaHill
Fotografija: pinterest

Tužna li si Tamo

Tužna li si Tamo,

što mi Put sakrivaš.

Spotičem se,

ali sve dok imam snage

idem napred.

Jadna li si Tamo,

što mi Svetlost zaklanjaš

a ne znaš da bliži se dan.

Sve sakriveno

Na kraju se uvek pokaže.

Padni Tamo!

Padni u sopstveni mrak.

Ne brini,

i tebi će jednom

svanuti Dan.

Autor: Dana Hill
Fotografija: pixabay.com

Deca moga pera

U mislima rođeni,

perom stvoreni,

su moji omiljeni likovi.

U mojoj glavi

oni tuguju i raduju se,

nadaju i sanjare,

zaljubljuju se i svađaju.

Sa njima nikad nisam sama,

uvek je tu jedan

ili više njih

da mi društvo pravi.

Svi oni su deo mene

a ja sam deo njih.

Sve su to deca moga pera

koja mi ljubav uzvraćaju

svojim pričama.

Autor: Dana Hill

Fotografija: pixabay.com 

Doći ću

Ne misli na mene,

ne nadaj mi se,

niti mi se raduj,

niti strahuj od mene.

Kad vreme dođe,

doći ću po Tebe.

Na Kraju uvek dolazim.

Izvesnost sam svačija.

Zato,

ne čekaj me više, 

ne strahuj od mene,

ne raduj mi se,

ne nadaj mi se,

i ne misli na mene,

nikada

i bez toga ću doći.

Nit’ prerano,

nit’ prekasno,

već kako je kome odmereno.

Autor: Dana Hill

Fotografija: smithsonianmag.tumblr.com

Brige običnog čoveka

Šta to muči običnog čoveka

a da nije muka svakidašnja,

kako račune platiti i decu nahraniti,

možda ga muči ko će na izborima pobediti

i koga će u sledećih par godina psovati.

Da li ga muči tesna obuća dečja 

i jakna već previše kratka 

ili da li će izdržati koalicija.

Možda ima drugih briga,

ko će ove godine u derbiju pobediti

ili da li će omiljeni teniser pehar ljubiti.

A možda ga muči plata mala 

i kako da skrpi da mu deca napokon vide malo sveta 

da se i oni „ko sav normalan svet“ 

na plaži sunčaju i u plićaku brčkaju, 

a možda vodi brigu o onoj što je pokazala gaće,

koga će sa Farme da izbace ili u Parove da ubace.

Možda se brine da mu plata i ratu za kredit obuhvati 

a možda šta će se desiti u omiljenoj mu seriji.

I tako prolazi godina za godinom

u kom običnog čoveka tište stvari razne,

one bitne i one manje bitne 

i odjednom se nađe u krevetu bolničkom

psuje doktore nesposobne i lekove previše skupe, 

zar je on toliko godina od plate za zdravstvo izdvajao

da bi sada kod privatnika išao.

I za njim, na kraju puta,

plakaće samo ona deca što su tesnu obuću nosila

i jednom, preko sindikata, se u moru Jadranskom kupala,

a svi ostali za njega neće ni znati, 

ko je bio taj običan čovek kog su tištale sve te nebitne stvari.

Autor Dana Hill 

Fotografija freefitnesstips.co.uk 

Kad bih samo znala

Kad bih samo znala 
s koje planete sam pala

da se na nju vratim 
i ovu zaboravim.

Nema ovde više pomoći, 
samo što dalje pobeći.

Zemlja je uništena, 
odmazda se bliži

neće Mati još dugo 
nestašnu decu da trpi,

lupiće par šamara, 
udeliti nekoliko kazni

a ko preživi nek' se posle diči.

Ništa bolje nismo ni zaslužili.

Uostalom, 
šta drugo da očekuje od ljudi

pogledajte samo šta brat bratu čini.

Biju se i kolju za komadić zemlje

umesto da zajedno hleb mese,

a bolji život za sve grade.

Zato,

Kofere sam već spakovala 

još samo prevoz da stigne

da odem što dalje odavde

i više se ne osvrnem.

Autor: Dana Hill

Fotografija: universe-beauty.com

Pamet

Ponekad mi žao a ponekad drago

što pametniji nismo. 

Što u neznanju živimo 

a pred istinom žmurimo. 

Uostalom, 

ko još voli sa istinom u oči da se gleda,

ko je dovoljno jak 

da gleda i vidi...

razume i shvati...

Lakše je biti glup i slep.

Glupost ne boli

a slepilo od istine štiti.

Zato ne pričaj, mali čoveče,

žmuri, 

ne slušaj,

i nikako, ni u ludilu, 

nemoj da razmišljaš.

Dok ne misliš

srećan ćeš biti.

Znanje samo brige i nesreću donosi,

zato sva sreća po tebe

što pametniji nisi.

Autor Dana Hill

Fotografija rebellesociety.com

Muza II

To vam ode u sred posla, 

priča samo do pola završena, 

pesma samo naslov ima 

a ideja za roman u grubim skicama 

i ode ona, baš je briga. 

Nema je mesecima.

Šalje mi neke Muze pripravnice 

da na meni zanat bruse.

Posle, i njih povuče 

a meni samo prazna glava ostade.

Neka nervoza se u mene uvuče. 

Ne znam gde da nastavim, 

šta dalje da radim?

Čitam napisano 

i tražim smisao u skiciranom.

A onda, posle par meseci, 

evo je, kao avet uleti mi u san 

i oduzme dan, dva, tri, nije ni bitno. 

Diktira i viče "piši... piši... piši... 

što si bre smotana, moram kod Koelja."

A Dana piše li piše.

Pokušavam što više reči od moje Muze uzeti, 

što više ideja zapisati, 

da imam, ako ništa drugo, šta čitati

kad ode s Koeljom bestselere pisati.

"Boga mu Dano, jel’ ćemo raditi 

il’ ćeš se sve vreme žaliti? 

Vreme su reči ajde… piši."

Pozdrav ljudi,

odoh pisati, pre nego što će mi ova opet zbrisati.

Autor Dana Hill

Fografija: huffingtonpost.com

Praznična

Kad nam se Frodo u pohod do Mordora sprema, 

da nam još jednom nad planinom Usuda živce namešta.

Kad nam Kevina, kod kuće, na tavanu zaborave 

ili pak na aerodromu izgube.

Kad nam se koka-kolin Deda Mraz sa reklame smeška 

a Milena sa Draganom mu (njima) kafu kuva, 

tad znaš da je vreme praznika pred nama

i nadaš se, evo, biće snega, 

kakvi su to praznici bez njega, 

(u svakom božićnom filmu ga bar malo ima).

I onda okitimo jelku previše rano,

pa nam se do Božića sva oklembesi, i dosadi, pomalo, 

al’ šta ćemo kad to radi svako.

I čekamo ono vreme mira i porodične idile 

kao što je to u božićnom specijalu omiljene serije.

Puno poklona ispod jelke a na stolu blagostanje, 

i trčimo i zapinjemo 

da i mi savršene praznike imamo,

da nam kuća blista,

da nam deca budu zdrava i čista,

da na stolu ima svega i svačega,

i onog što mora, i onog što ne mora.

I sve bi to super bilo, 

kad bi život kao na reklami bio.

Al' onda praznici prođu i stvarnost nam na vrata kucne, 

i podseti nas na račune nesrećne,

koji su ovog puta malo veći, jer bože moj, 

cela kuća od lampica mesec dana svetli.

Al' bitno je da je Golum na svakom tv-kanalu 

(spoiler alert!) 

u planinu Usuda sa prstenom pao 

(još jedan spoilert alert!)

I da se Kevin sa porodicom sreo. 

Da su nam deca poklone (a i mi stariji) dobili,

da smo se svi par kila ugojili,

taman da ih sa okasnelim snegom istopimo dok okolo lopatamo,

a para ionako nikad nema dovoljno 

Srećni vam bili praznici

i ne zaboravite da život nije niti film niti reklama.

Autor: Dana Hill

Fotografija: bonderco.com

Vreme je...

Slušaj! 

Slušaj, gluvi čoveče što Ti voda šapuće. 

osluhni što Ti talasi govore 

Ne kotrlja se kamenje samo zato što ih struja nosi.

Gledaj!

Gledaj, slepi čoveče što Ti lišće pokazuje,

dok po mrtvim krošnjama pleše.

Ne njišu se grane samo zato što ih vetar pokreće.

Oseti!

Oseti čoveče, došlo je vreme promene.

Ili ćeš se Ti promeniti ili će se sve oko tebe promeniti

a Ti ćeš u ništavilo nestati. 

Autor Dana Hill

Fotografija nocamels.com

Sunce

Dešava se, eto tako,

da nam i ružne dane

ulepša neko.

Osmeh i lepa reč,

i nije tako teško.

Kad se takvo čudo desi

trebali bi i mi

nekom se osmehnuti,

lepu reč uputiti

i kad bi svako

taj niz nastavio

svet bi nam svima lepši bio.

Ne bi bilo važno 

da li napolju sunce greje

ili sneg veje

lepotu sveta bi stvarali sami,

suncem našim unutrašnjim.

Svako od nas ga u sebi nosi

i nek' ne glumi oblak crni

što ga od ljudi skriva

već pokaže vedrinu duha svoga.

Zasijajmo jedni na druge

u ove dane crne

i dajmo sunce jedan drugom.

Nije teško

nekom se osmehnuti

i lepu reč uputiti,

pokušajmo,

neće nas mnogo koštati.

Autor Dana Hill
Fotografija smoggy-starlight.tumblr.com