Helena Himel - Gost bloga

Zadovoljstvo mi je da vam predstavim svog prvog gosta, pravo iz Kutije Ljubavi - Helena Himel i njena

Moderna pepeljuga…

I da li joj je mesto u Srbiji….

*

Ona je obična, sasvim obična devojka, samo preko dana kao što već svi znate. 
Njen Wi – Fi je uključen samo od ponoći, jer nema novca za neograničeni internet.
Teško da bi je princ i pronašao, jer u Srbiji ne postoji staklena cipelica.
Oni koji bi je mogli napraviti, više nemaju posao. Obućari.
Bundeva se neće pretvoriti u kočiju, jer nemamo bundeve. Nemamo vremena za njih.
Subvencije dajemo samo princezama. Nažalost, ne i pepeljugama.


No, možemo bundeve kupiti…
Ali, pepeljuga studira i radi u poslastičarnici.
Njena plata ovisi o broju parčeta torte koje iseče dnevno.
Tako da od deset sati koje provede na poslu,
verujem da je jedino o čemu razmišlja bundeva i čarobni štapić.
Jedna od varijanti je da bi princ mogao dolaziti svakog dana oko 12h,
na parče Cheesecake -a i lumunadu.
No, da bi princ prepoznao pepeljugu, parče torte moralo bi biti savršeno,
složićete se .
Tako da je pepeljuga odlučila, da više i ne odlazi kući, da ne spava.
Već po CEO dan pravi torte, kako bi zadivila princa.
Konačno je bila zadovoljna ukusom i pozvala je princa preko facebooka na otvaranje,
NOVE ULTRA, MEGA poslastičarnice. Jer je gazda tražio ( da se tako zove ).
On je diplomirao na jednom od prestižnih privatnih fakulteta.
Ma, poznajete ga sigurno.

*
I tako pepeljuga je upoznala princa i shvatila da je najbolji ortak njenog gazde…
Bila je prosto očarana…

*

Sledeći korak :
Zaposlila se u pekari, izgleda da joj posao poslastičara baš i nije išao od ruke :)

**************************************************

„Svaka podudarnost sa istinitim događajem je slučajna“

Autor Helena Himel
Post originalno objavljen u Kutiji Ljubavi
https://kutijaljubavi.wordpress.com/2015/01/14/moderna-pepeljuga-helena-himel/

4 коментара:

  1. Na žalost, bajke više ne stanuju ovde. Odselile su u neke lepše, boljim ljudima naseljene, krajeve...

    ОдговориИзбриши
  2. Svako svoju bajku piše... samo što se u našim bajkama život nastavlja i kad dođemo do "srećnog kraja", nekad ga čak ni ne primetimo da se desio.

    ОдговориИзбриши
  3. Ako dospem, napisaću i poslaću ti jednu priču. Inspirisanu ovom tvojom replikom. Bilo bi mi drago da je objaviš kod tebe, jer je ovaj tvoj zeleni žbun nalik onom mom, hrastu. :-) Idem odmah da je počnem, da mi ne pobegne! :-)

    ОдговориИзбриши
  4. Biće mi zadovoljstvo da je objavim, šta više Snežana, nadala sam se da ću imati to zadovoljstvo da budeš gost na blogu :)

    ОдговориИзбриши

Zemlja nade 11