Muza

Jedne noći, taman nešto iza ponoći

svrati Muza do mene

i na rame mi sedne,

k’o da joj je tu mesto

i da će od sad dolaziti često.

Krene ona da mi priča,

i ne dade mi mira.

Ukrade mi san

kao da je samo njen.

Priča ona, priča, tim glasom mekanim,

opije me rečima k'o medovačom slatkim.

Koliko mi samo napriča, 

u glavi mi mesta ne osta',

te u sred noći ustadoh 

da upišem ono što je ostalo.

Lakše malo Muzo mojih snova,

lakše, ne stižem da upišem sve ispričano.

Besedila ona meni tri dana i tri noći,

ne moram vam reći da me na avet promeni.

Stani Muzo, pauza! - Zavapim ja.

Nema pauze draga moja, 

kad inspiracija dođe,

kad se misli množe

i reči iz njih hoće napolje da iskoče,

možeš da ih upišeš sve sada

ili posle da ih po mislima hvataš,

sve skrnave i polovične,

bez ikakvog reda i smisla

da ih lepiš i popravljaš i kao puzle sklapaš.

Upiši sada ili ne piši više

na tebi je izbor šta ćeš da činiš.

I tako, postadoh avet s Muzom na ramenu

i tuđim glasom u uhu,

što mi šapuće reči glasom medenim

koje sa vama ponekad podelim.

Samo što još uvek brzo priča

pa mi samo polovina od njih osta’,

ali avaj takva je moja sudba

od one noći od kad nju upozna’.

Muza II

Autor: Dana Hill

Fotografija: httpcdn.shopif.com