Skip to main content

Muza

Jedne noći, taman nešto iza ponoći
svrati Muza kod mene
i na rame mi sedne,
k’o da joj je tu mesto
i da će od sad dolaziti često.
Krene ona da mi priča,
i ne dade mi mira.
Ukrade mi san
kao da je samo njen.
Priča ona, priča, tim glasom mekanim,
opije me rečima k'o medovačom slatkim.
Koliko mi samo napriča, 
u glavi mi mesta ne osta',
te u sred noći ustadoh 
da upišem ono što je ostalo.
Lakše malo Muzo mojih snova,
lakše, ne stižem da upišem sve ispričano.
Besedila ona meni tri dana i tri noći,
ne moram vam reći da me na avet promeni.
Stani Muzo, pauza! - Zavapim ja.
Nema pauze draga moja, 
kad inspiracija dođe,
kad se misli množe
i reči iz njih hoće napolje da iskoče,
možeš da ih upišeš sve sada
ili posle da ih po mislima hvataš,
sve skrnave i polovične,
bez ikakvog reda i smisla
da ih lepiš i popravljaš i kao puzle sklapaš.
Upiši sada ili ne piši više
na tebi je izbor šta ćeš da činiš.
I tako, postadoh avet s Muzom na ramenu
i tuđim glasom u uhu,
što mi šapuće reči glasom medenim
koje sa vama ponekad podelim.
Samo što još uvek brzo priča
pa mi samo polovina od njih osta’,
ali avaj takva je moja sudba
od one noći od kad nju upozna’.



Autor: Dana Hill
Fotografija: httpcdn.shopif.com


Comments

Popular posts from this blog

Otvorite oči... budni ste

Priča "Otvorite oči, budni ste" je ušla u uži izbor književnog konkursa Kluba "Reč i glas" i objavljena je u zbirci "Paralelni svetovi" IK "Metafizika". Takođe ovu priču sam uvrstila u svoju prvu zbirku priča pod nazivom "Carstvo reči" koju možete da nabavite na sledeći način: link




Jutro je počelo uobičajeno, gužvom u kući, napominjanjem dece da ustanu, da se umiju, da se obuku. I već tada je počela glavobolja. Blago pulsiranje u slepoočnicama koje se pojačavalo iz minuta u minut. Kad sam sela u kola počelo je zujanjem u ušima. U početku je to bio tih, ravnomeran, ton koji sam ignorisala, ali već na prvoj raskrsnici zvuk je dosegnuo intenzitet sirene. Kao kroz maglu se sećam da sam decu odvezla u školu a dalje znam samo za probadajući bol u glavi, zvuk sirene i jako svetlo koje ulazi ispod kapaka ma koliko ih jako stiskala. „Otvorite oči… budni ste,“ rekao je nežan ženski glas i nakon trena zbunjenosti poslušala sam je i kao kroz maglu…

Odlomak iz 6 poglavlja

Odlomak iz 6 poglavlja romana Četiri elementa - Majčini darovi.



Sedela sam sa sestrom u njen zadnji dan života. I na taj jedan, jedini, dan sam dobila ono o čemu sam maštala kao dete, dobila sam sestru i prijateljicu. „Brini se o Demi,” šapnula mi je i nežno stisnula ruku. „Budi joj majka kad ja to ne budem mogla.” Bol u mojim grudima se od ovih reči samo pojačao. Ugnezdio se tamo onog trena kad sam je ugledala na bolničkom krevetu i kao da nije nameravao da me napusti.  „U početku ćemo biti sestre, koje mi nismo imale priliku biti,” prošaptala sam.  „Bila sam tako glupa i ljubomorna,” rekla je tiho. „Kad ste došli, moj tata je držao za ruku tebe. Tebe, a ne mene. Tvoj pogled je bio pun obožavanja i… želela sam da te boli isto kao i mene, da njega boli. Da barem u toj boli budemo ravnopravni. Glupo, zar ne.” Na te reči smo se rasplakale a zatim tešile jedna drugu. „Dosta,” rekle smo obadve i pričale o magnoliji koja samo što nije procvetala ispred prozora sobe. Rekla je da je to njeno …

Odlomak iz 34 poglavlja