I pođoh ja put ljubavi,
misleći, da ću je usput sresti,
prepoznati,
i na prvi pogled zavoleti.
Zaputih se levo, al’ ipak skrenuh desno,
da ne krivudam beznađem besno,
dovoljno je što mi je na putu tesno,
al’ ljubavi nema.
Zađoh još jednom desno,
i nađoh nešto,
što na ljubav liči,
podseća,
i lepim se čini, privlačnim
al’ unapred znam, da to nije ono što tražim.
Nije to ljubav, ona prava,
koja vas bez daha ostavlja,
srce zaustavlja i svom ritmu prilagođava.
To je samo potreba, koja postane navika
ne hraniš je i ona se raspada.
I produžim dalje,
putem kaldrme,
tražeći ljubav za mene.
Beznadna i uplašena
skrenuh dva puta desno
i nađoh mesto
odakle krenuh
put putešestvja ljubavnog.
Nađoh moju ljubav kako stoji i čeka.
Čeka, da joj se vratim
i napokon je prepoznam.
Znam da je on moja ljubav prava,
sada, kad ga iz drugog ugla gledam.
Skrivala se ljubav iza mojih leđa,
čuvala me i pazila, al’ nije hrabrosti imala,
da mi rame dodirne
i kaže, ne traži me,
tu sam iza tebe,
uvek sam tu bio, i uvek ću tu za tebe biti,
moja ljubavi.
Autor Dana Hill
Fotografija deep-sense.com
Нема коментара:
Постави коментар