Skip to main content

Put ljubavi

I pođoh ja put ljubavi,
misleći, da ću je usput sresti,
prepoznati, 
i na prvi pogled zavoleti.
Zaputih se levo, al’ ipak skrenuh desno,
da ne krivudam beznađem besno, 
dovoljno je što mi je na putu tesno,
al’ ljubavi nema.
Zađoh još jednom desno, 
i nađoh nešto, 
što na ljubav liči, 
podseća,
i lepim se čini, privlačnim
al’ unapred znam, da to nije ono što tražim. 
Nije to ljubav, ona prava, 
koja vas bez daha ostavlja,
srce zaustavlja i svom ritmu prilagođava.
To je samo potreba, koja postane navika
ne hraniš je i ona se raspada.
I produžim dalje,
putem kaldrme,
tražeći ljubav za mene.
Beznadna i uplašena
skrenuh dva puta desno
i nađoh mesto
odakle krenuh 
put putešestvja ljubavnog.
Nađoh moju ljubav kako stoji i čeka.
Čeka, da joj se vratim
i napokon je prepoznam.
Znam da je on moja ljubav prava,
sada, kad ga iz drugog ugla gledam.
Skrivala se ljubav iza mojih leđa,
čuvala me i pazila, al’ nije hrabrosti imala,
da mi rame dodirne
i kaže, ne traži me,
tu sam iza tebe, 
uvek sam tu bio, i uvek ću tu za tebe biti,
moja ljubavi.


Autor Dana Hill
Fotografija deep-sense.com

Comments

Popular posts from this blog

Otvorite oči... budni ste

Priča "Otvorite oči, budni ste" je ušla u uži izbor književnog konkursa Kluba "Reč i glas" i objavljena je u zbirci "Paralelni svetovi" IK "Metafizika". Takođe ovu priču sam uvrstila u svoju prvu zbirku priča pod nazivom "Carstvo reči" koju možete da nabavite na sledeći način: link




Jutro je počelo uobičajeno, gužvom u kući, napominjanjem dece da ustanu, da se umiju, da se obuku. I već tada je počela glavobolja. Blago pulsiranje u slepoočnicama koje se pojačavalo iz minuta u minut. Kad sam sela u kola počelo je zujanjem u ušima. U početku je to bio tih, ravnomeran, ton koji sam ignorisala, ali već na prvoj raskrsnici zvuk je dosegnuo intenzitet sirene. Kao kroz maglu se sećam da sam decu odvezla u školu a dalje znam samo za probadajući bol u glavi, zvuk sirene i jako svetlo koje ulazi ispod kapaka ma koliko ih jako stiskala. „Otvorite oči… budni ste,“ rekao je nežan ženski glas i nakon trena zbunjenosti poslušala sam je i kao kroz maglu…

Odlomak iz 6 poglavlja

Odlomak iz 6 poglavlja romana Četiri elementa - Majčini darovi.



Sedela sam sa sestrom u njen zadnji dan života. I na taj jedan, jedini, dan sam dobila ono o čemu sam maštala kao dete, dobila sam sestru i prijateljicu. „Brini se o Demi,” šapnula mi je i nežno stisnula ruku. „Budi joj majka kad ja to ne budem mogla.” Bol u mojim grudima se od ovih reči samo pojačao. Ugnezdio se tamo onog trena kad sam je ugledala na bolničkom krevetu i kao da nije nameravao da me napusti.  „U početku ćemo biti sestre, koje mi nismo imale priliku biti,” prošaptala sam.  „Bila sam tako glupa i ljubomorna,” rekla je tiho. „Kad ste došli, moj tata je držao za ruku tebe. Tebe, a ne mene. Tvoj pogled je bio pun obožavanja i… želela sam da te boli isto kao i mene, da njega boli. Da barem u toj boli budemo ravnopravni. Glupo, zar ne.” Na te reči smo se rasplakale a zatim tešile jedna drugu. „Dosta,” rekle smo obadve i pričale o magnoliji koja samo što nije procvetala ispred prozora sobe. Rekla je da je to njeno …

Odlomak iz 34 poglavlja