Skip to main content

Uskršnji Zec


Uskršnji je Zeka pravi snob, 
donosi čokolade po liku svom,
umesto obojenih jaja
pravi ona grozna čokoladna.
Šeprtlja je on prava 
i ponekad ne zna gde mu je glava,
pa nam kuću rasturi 
i ko zna šta poturi.
Umesto bicikla 
u gnezdu se nađe fascikla
a umesto vatrogasnog kamiona, 
dobijem još jednog aviona.
Ali najviše voli odeću da nosi,
a ponekad i obuću, 
pogotovo levu papuču, 
desnu usput izgubi,
te pomoću traga od bombona 
dođem do ulaza
i tamo se nađe, neizostavnih, par čarapa 
i naravno desna papuča.
Mangup je on pravi 
koji jednom godišnje svrati,
mislim da ću mu reći 
da me dogodine preskoči,
nek nekom drugom fascikle nosi i papuče gubi
al' kakav bi nam Uskrs bio 
kad nas Uskršnji Zeka ne bi posetio
i bezvezne poklone donosio.


Autor D.Hill
Fotografija 7-themes.com

Comments

Popular posts from this blog

Otvorite oči... budni ste

Priča "Otvorite oči, budni ste" je ušla u uži izbor književnog konkursa Kluba "Reč i glas" i objavljena je u zbirci "Paralelni svetovi" IK "Metafizika". Takođe ovu priču sam uvrstila u svoju prvu zbirku priča pod nazivom "Carstvo reči" koju možete da nabavite na sledeći način: link




Jutro je počelo uobičajeno, gužvom u kući, napominjanjem dece da ustanu, da se umiju, da se obuku. I već tada je počela glavobolja. Blago pulsiranje u slepoočnicama koje se pojačavalo iz minuta u minut. Kad sam sela u kola počelo je zujanjem u ušima. U početku je to bio tih, ravnomeran, ton koji sam ignorisala, ali već na prvoj raskrsnici zvuk je dosegnuo intenzitet sirene. Kao kroz maglu se sećam da sam decu odvezla u školu a dalje znam samo za probadajući bol u glavi, zvuk sirene i jako svetlo koje ulazi ispod kapaka ma koliko ih jako stiskala. „Otvorite oči… budni ste,“ rekao je nežan ženski glas i nakon trena zbunjenosti poslušala sam je i kao kroz maglu…

Odlomak iz 6 poglavlja

Odlomak iz 6 poglavlja romana Četiri elementa - Majčini darovi.



Sedela sam sa sestrom u njen zadnji dan života. I na taj jedan, jedini, dan sam dobila ono o čemu sam maštala kao dete, dobila sam sestru i prijateljicu. „Brini se o Demi,” šapnula mi je i nežno stisnula ruku. „Budi joj majka kad ja to ne budem mogla.” Bol u mojim grudima se od ovih reči samo pojačao. Ugnezdio se tamo onog trena kad sam je ugledala na bolničkom krevetu i kao da nije nameravao da me napusti.  „U početku ćemo biti sestre, koje mi nismo imale priliku biti,” prošaptala sam.  „Bila sam tako glupa i ljubomorna,” rekla je tiho. „Kad ste došli, moj tata je držao za ruku tebe. Tebe, a ne mene. Tvoj pogled je bio pun obožavanja i… želela sam da te boli isto kao i mene, da njega boli. Da barem u toj boli budemo ravnopravni. Glupo, zar ne.” Na te reči smo se rasplakale a zatim tešile jedna drugu. „Dosta,” rekle smo obadve i pričale o magnoliji koja samo što nije procvetala ispred prozora sobe. Rekla je da je to njeno …

Odlomak iz 34 poglavlja