Sneško bez nosa osta...

Sneško Belić teške suze roni,
nariče i zapomaže, plače i urliče
što bez nosa, jadan, ostade.
- A da znate kako je bio dugačak i lep,
moj nos od šargarepe napravljen.
Njime sam mraz mirisao
i pahulje hvatao,
a onda dođe ona lopuža čupava
i zubima mi ga iz lica iščupa.
Pobeže nesreća u kućicu svoju,
da od mog nosa napravi gozbu.
- Keru jedan nevaljali,-
prekori ga moj graditelj mali.
Sa usana uzme ugalj crni
i od njega mi nov nos napravi,
da mogu mraz ledeni mirisati. 



Pesma je objavljena u 4. broju e-časopisa za umetnost i kulturu Zvezdani kolodvor.

Autor Dana Hill
Fotografija pixgood.com









No comments:

Post a Comment

Lov 4