Sneško bez nosa osta...

Sneško Belić teške suze roni,

nariče i zapomaže, plače i urliče

što bez nosa, jadan, ostade.

- A da znate kako je bio dugačak i lep,

moj nos od šargarepe napravljen.

Njime sam mraz mirisao

i pahulje hvatao,

a onda dođe ona lopuža čupava

i zubima mi ga iz lica iščupa.

Pobeže nesreća u kućicu svoju,

da od mog nosa napravi gozbu.

- Keru jedan nevaljali,-

prekori ga moj graditelj mali.

Sa usana uzme ugalj crni

i od njega mi nov nos napravi,

da mogu mraz ledeni mirisati. 

Pesma je objavljena u 4. broju e-časopisa za umetnost i kulturu Zvezdani kolodvor.

Autor Dana Hill

Fotografija pixgood.com