Skip to main content

Pesma bratu

Plavokoso momče na formuli juri,
stazom oko kuće kobajagi trku vozi,
uvek negde juri, uvek negde žuri, 
sa dečacima iz ulice za loptom trči.
Odraslo je momče u momka stasita 
i sada krade ključeve od kola očeva.
Dasa se pravi i u krug oko ulice ih vozi
a od majčina saznanja netremice strepi.
Sazre plavokoso momče u muškarca ponosna,
sada ima jasan cilj prema kojem se voza
još uvek juri, i još uvek žuri, 
ali sada svojim kolima u životnoj trci vozi 
i ženu svoju u porodilište vodi.
Dal’ će dobit sina il’ će to bit ćerka
s nestrpljenjem on sada čeka, 
a strpljivost je snaga koja se svakodnevno gradi
i trebaće ti brate za ono što sledi,
jer plavokoso momče, il’ devojče
brigu ali i sreću će ti doneti, 
i sada ćeš ti od vožnji dečjih strepeti.
Cena dečje radosti jeste visoka
al’ je svaki roditelj rado plaća,
jer šta je malo brige zarad dečjeg osmeha.

Autor D.Hill







Popular posts from this blog

Odlomak iz 7 poglavlja

Odlomak iz 7 poglavlja romana Četiri elementa - Majčini darovi.

Sedeh sa mojom sestrom u njen poslednji dan. I na taj jedan jedini dan, sam dobila ono o čemu sam maštala kao dete, dobila sam sestru i prijateljicu a kao otkupninu za sve propuštene dane, mi je ostavila ovo malo čudo od deteta, koje se penje na tobogan i svaki put mi mahne pre nego što sedne i spusti se dole, uz osmeh kao da joj je prvi put. „Brini se o Demi,“ prisetih se sestrinih reči, sa bolom u grudima, ništa slabijim od onog koji osetih kad ih je izrekla. „Budi joj majka kad ja to ne budem mogla.“  „U početku ćemo biti sestre, koje mi nismo imale priliku biti,“ prošaptala sam, jer su mi glas ukrale suze.  „Bila sam tako glupa i ljubomorna,“ rekla je tiho, „tog leta, kad ste došli, moj tata je držao za ruku tebe. Tebe, a ne mene. A ti si me gledala sa tolikim obožavanjem... Želela sam da te boli isto kao i mene, da njega boli. Da barem u tom bolu budemo ravnopravni.“  Rasplakale smo se a potom tešile jedna drugu.  „Dosta,“…

Odlomak iz 34 poglavlja

Ožiljak na duši

Priča je uvrštena u moju prvu zbirku priča "Carstvo reči" a kako nabaviti knjigu naći ćete na sledećem linku.

...I dok imam moje anđele ovaj svet mi ništa ne može... Pevao je baršunasti glas, dobro mi poznate, završne reči pesme. Moje pesme. Naše pesme. I bacio me u sećanja. Sada. Upravo sada, kad posle toliko vremena treba da se sretnemo.
.....
Tišinu sparne letnje noći je narušio zvuk klavira i nežnom melodijom me privukao u dnevnu sobu. Zatekla sam ga kako sedi na klupici i jednom rukom vešto prstima prolazi po dirkama klavira dok drugom ljuljuška našu tromesečnu kći. Našeg malog anđela. Našu Anđelu. „Vidi šta smo sad učinili," rekao je mekanim glasom, onim koji je bio rezervisan samo za nju. „Probudili smo mamu," šapnuo je zaverenički. „Divna melodija." „Ako jednom postane hit, kako li ću objasniti ljudima da je nastala zahvaljujući malom seronji i njenoj punoj peleni?" pitao je umiljato Anđelu. „Nije valjda da se napokon..." Laknulo mi je. Danima …