Skip to main content

Priča o lutalicama

Žuti pas ulicama trči 
sa svojom braćom seoske mačke juri,
kante prevrće, u prolaznike reži,
nada se da će njegov gazda 
već jednom da se vrati.
Imao je on doma svog
a onda nekim čudom se našao u polju tom,
bez hrane u činiji svakog dana,
bez svoje kućice da se odmori glava,
al’ njegova nesreća ne beše dugog veka
našao je braću bez doma 
sa kojоm okolo luta.

Jedna dobra devojčica ponekad ga hrani
sažali se nad njim i ostatke svoje užine mu baci,
a on, kao kavaljer pravi, prati je kući, 
i čuva od dečurlije bezobrazne,
koja se podsmehom hrani.
Možda jeste krezuba, možda čak i ružna,
al’ je zato veoma dobra duša. 
Dovela ga jednom kući,
- Od sada će ovo biti tvoj dom,
al’ je dobila batine od oca svog.
- Šta će ti šugava džukela, kad imaš mačke,
reče besan i istera ga napolje.

Namrštena žena, pomalo krivog nosa, 
mnogo voli da trača, i dosta priča, 
i pita, i veoma voli okolo da skita.
Od komšinice do drugarice, kafu za kafom u sebe sliva,
o seoskim dogodovštinama okolo pripoveda.
ko je šta jeo, kuvao, kupio, 
i sreo, i rekao, varao, 
sve to ona zna, jedino što ne zna, 
je da vodeći brigu o ljudima drugim
tvoj život se zbog toga isprazni, 
ljudi te ne vole i ništa pred tobom ne govore,
jer znaju da ćeš kod prve komšinice 
dobro da ih opereš.

Žalila se žena okolo pred praznike zimske,
da ničega nema, niko je ne voli, 
niko se na nju ne seti.
Sažali se krezubo devojče nad komšinicom starom
i za Božić joj iznenađenje pripremi,
ništa veliko ili skupo, 
jedna čestitka koju je nacrtala
i žuti pas da komšinica više ne bude sama.
- Iju dete, vikne iznenađeno žena, šta će meni pas? 
Šta s njim da radim?
- Hranite ga a on će da vas čuva,
više nećete biti sami i on će mnogo da vas voli.

Tako se rodi ljubav čudna
između stvorenja dva,
koja su dosta okolo lutala.
Čuvaju se i paze, maze i vole,
zahvaljujući krezuboj, naizgled ružnoj devojčici,
ali veoma lepoj u duši.
A nju, još uvek iz škole lutalice prate,
jer im baca ostatke užine svoje,
možda i njima doma nađe 
nekoga koga će da usreće,
kad već ne mogu nju,
zato što kod kuće ima jednu komšijsku mačku.




Pesma je objavljena u 4. broju e-časopisa za umetnost i kulturu Zvezdani kolodvor

Autor: Dana Hill
Fotografija english.cri.cn

Comments

Popular posts from this blog

Otvorite oči... budni ste

Priča "Otvorite oči, budni ste" je ušla u uži izbor književnog konkursa Kluba "Reč i glas" i objavljena je u zbirci "Paralelni svetovi" IK "Metafizika". Takođe ovu priču sam uvrstila u svoju prvu zbirku priča pod nazivom "Carstvo reči" koju možete da nabavite na sledeći način: link




Jutro je počelo uobičajeno, gužvom u kući, napominjanjem dece da ustanu, da se umiju, da se obuku. I već tada je počela glavobolja. Blago pulsiranje u slepoočnicama koje se pojačavalo iz minuta u minut. Kad sam sela u kola počelo je zujanjem u ušima. U početku je to bio tih, ravnomeran, ton koji sam ignorisala, ali već na prvoj raskrsnici zvuk je dosegnuo intenzitet sirene. Kao kroz maglu se sećam da sam decu odvezla u školu a dalje znam samo za probadajući bol u glavi, zvuk sirene i jako svetlo koje ulazi ispod kapaka ma koliko ih jako stiskala. „Otvorite oči… budni ste,“ rekao je nežan ženski glas i nakon trena zbunjenosti poslušala sam je i kao kroz maglu…

Odlomak iz 6 poglavlja

Odlomak iz 6 poglavlja romana Četiri elementa - Majčini darovi.



Sedela sam sa sestrom u njen zadnji dan života. I na taj jedan, jedini, dan sam dobila ono o čemu sam maštala kao dete, dobila sam sestru i prijateljicu. „Brini se o Demi,” šapnula mi je i nežno stisnula ruku. „Budi joj majka kad ja to ne budem mogla.” Bol u mojim grudima se od ovih reči samo pojačao. Ugnezdio se tamo onog trena kad sam je ugledala na bolničkom krevetu i kao da nije nameravao da me napusti.  „U početku ćemo biti sestre, koje mi nismo imale priliku biti,” prošaptala sam.  „Bila sam tako glupa i ljubomorna,” rekla je tiho. „Kad ste došli, moj tata je držao za ruku tebe. Tebe, a ne mene. Tvoj pogled je bio pun obožavanja i… želela sam da te boli isto kao i mene, da njega boli. Da barem u toj boli budemo ravnopravni. Glupo, zar ne.” Na te reči smo se rasplakale a zatim tešile jedna drugu. „Dosta,” rekle smo obadve i pričale o magnoliji koja samo što nije procvetala ispred prozora sobe. Rekla je da je to njeno …

Odlomak iz 34 poglavlja