Drugačija

Pokušala ovca crna 

svoje runo da ofarba,

potrošila boju jednu, drugu, treću...

al’ nikako da izvuče crninu,

kao noć najtamniju

u kožu joj urezanu.

Izbeljivala je i bojila, 

al’ boju vune nije promenila.

Kako bi i mogla, 

kad nije sve u boji runa koje na sebi nosiš,

već se neke boje vole sakriti u samoj glavi

a kad jednom navikneš da si drugačiji,

kad zavoliš što se u kalup ne smestiš,

kad počneš time da se ponosiš,

teško ćeš se u gužvu stada vratiti

i pokušati ponovo boju svog runa promeniti.

Pa nek i štrčiš međ' ovcama belim,

tako, barem, svi odmah vide da si drugačiji.

Autor Dana Hill

Fotografija pxleyes.com