Skip to main content

Pogrešna adresa

Prvo mi je došlo pismo, mirisno i anonimno,
u kojem kažeš da se mojoj lepoti diviš tajno.
Da su moje oči plave, iako su one crne,
duboke k'o najdublje morske vode.
Kad je došlo drugo pismo sa stihovima 
o kosi plavoj, od čistog zlata satkanoj,
iako je moja kosa, više smeđa, manje riđa,
i sigurno je ne bih zvala zlatna,
posumnjala sam da moja adresa nije ona prava
i da se potajno diviš devojci jednoj 
dok u stihovima pišeš drugoj
ili imaš ozbiljan problem sa dioptrijom.
Kad je došlo treće pismo,
u kom me moliš za dozvolu 
da na sva zvona objaviš 
kako mnogo voliš Tvoju Maru, 
ne znajući, da odobrenje tražiš od jedne Mire,
odlučih da umesto Tebe
potražim Maru zlatne kose, očiju plavih,
kao najdublje morske vode
al' isto kao i Ti nisam bila neke sreće.
Zato sada pišem ovo pismo Tebi,
kako bi znao da ja nisam Mara kojoj se diviš.
Žao mi je što si sve te divne reči 
ostavio na pogrešnoj adresi
i zadivio njima devojku koja se potajno nada,
da bi možda, ipak, mogla biti ona prava.


Autor Dana H.
Fotografija theframeworks.com

Popular posts from this blog

Otvorite oči... budni ste

Priča "Otvorite oči, budni ste" je ušla u uži izbor književnog konkursa Kluba "Reč i glas" i objavljena je u zbirci "Paralelni svetovi" IK "Metafizika". Takođe ovu priču sam uvrstila u svoju prvu zbirku priča pod nazivom "Carstvo reči" koju možete da nabavite na sledeći način: link




Jutro je počelo uobičajeno, gužvom u kući, napominjanjem dece da ustanu, da se umiju, da se obuku. I već tada je počela glavobolja. Blago pulsiranje u slepoočnicama koje se pojačavalo iz minuta u minut. Kad sam sela u kola počelo je zujanjem u ušima. U početku je to bio tih, ravnomeran, ton koji sam ignorisala, ali već na prvoj raskrsnici zvuk je dosegnuo intenzitet sirene. Kao kroz maglu se sećam da sam decu odvezla u školu a dalje znam samo za probadajući bol u glavi, zvuk sirene i jako svetlo koje ulazi ispod kapaka ma koliko ih jako stiskala. „Otvorite oči… budni ste,“ rekao je nežan ženski glas i nakon trena zbunjenosti poslušala sam je i kao kroz maglu…

Odlomak iz 7 poglavlja

Odlomak iz 7 poglavlja romana Četiri elementa - Majčini darovi.

Sedeh sa mojom sestrom u njen poslednji dan. I na taj jedan jedini dan, sam dobila ono o čemu sam maštala kao dete, dobila sam sestru i prijateljicu a kao otkupninu za sve propuštene dane, mi je ostavila ovo malo čudo od deteta, koje se penje na tobogan i svaki put mi mahne pre nego što sedne i spusti se dole, uz osmeh kao da joj je prvi put. „Brini se o Demi,“ prisetih se sestrinih reči, sa bolom u grudima, ništa slabijim od onog koji osetih kad ih je izrekla. „Budi joj majka kad ja to ne budem mogla.“  „U početku ćemo biti sestre, koje mi nismo imale priliku biti,“ prošaptala sam, jer su mi glas ukrale suze.  „Bila sam tako glupa i ljubomorna,“ rekla je tiho, „tog leta, kad ste došli, moj tata je držao za ruku tebe. Tebe, a ne mene. A ti si me gledala sa tolikim obožavanjem... Želela sam da te boli isto kao i mene, da njega boli. Da barem u tom bolu budemo ravnopravni.“  Rasplakale smo se a potom tešile jedna drugu.  „Dosta,“…

Odlomak iz 34 poglavlja