Ponekad mi žao a ponekad drago
što pametniji nismo.
Što u neznanju živimo
a pred istinom žmurimo.
Uostalom,
ko još voli sa istinom u oči da se gleda,
ko je dovoljno jak
da gleda i vidi...
razume i shvati...
Lakše je biti glup i slep.
Glupost ne boli
a slepilo od istine štiti.
Zato ne pričaj, mali čoveče,
žmuri,
ne slušaj,
i nikako, ni u ludilu,
nemoj da razmišljaš.
Dok ne misliš
srećan ćeš biti.
Znanje samo brige i nesreću donosi,
zato sva sreća po tebe
što pametniji nisi.
Autor Dana Hill
Fotografija rebellesociety.com
Нема коментара:
Постави коментар