Skip to main content

Stara vangla




Eh, kad se samo setim, 
onih srećnih dana 
kad sam mojoj gazdarici 
od koristi bila. 
Subotom bi se iznad mene 
oblak brašna nadvio 
i uskoro bi se u meni 
mirisno testo širilo. 
Svaki put, 
kad bi me njene ruke dohvatile 
znala sam da je vreme 
za kiflice, mekike ili krofnice 
Da, bili su to lepi dani 
i trajali su sve dok 
najmlađoj ćerki 
iz ruku nisam ispala 
i tako rupu na dnu zaradila. 
Gazdarica me posle 
u mračnu ostavu metnula 
a sebi je novu, 
plastičnu, vanglu kupila. 
U njoj je kiflice 
i krofnice mesila 
a u meni zelje držala. 
Kako je rupa 
na mom dnu rasla 
tako sam se otpadu 
sve više bližila. 
I sada, dok na hrpi 
starog gvožđa sedim 
sa setom se prisećam 
davnih trenutaka mirisnih 
kad sam cela i korisna bila, 
ali ko još mari za osećanja 
neke tamo stare vangle, 
u kojoj su mešene 
najbolje kiflice, 
kad više ni tih ruku nema 
a uskoro neće biti ni vangle 
a sećanja kojih nema ko da se priseća 
kao da nikad nisu ni postojala. 


Autor Dana Hill
Fotografija: pixabay.com

Comments

Popular posts from this blog

Otvorite oči... budni ste

Priča "Otvorite oči, budni ste" je ušla u uži izbor književnog konkursa Kluba "Reč i glas" i objavljena je u zbirci "Paralelni svetovi" IK "Metafizika". Takođe ovu priču sam uvrstila u svoju prvu zbirku priča pod nazivom "Carstvo reči" koju možete da nabavite na sledeći način: link




Jutro je počelo uobičajeno, gužvom u kući, napominjanjem dece da ustanu, da se umiju, da se obuku. I već tada je počela glavobolja. Blago pulsiranje u slepoočnicama koje se pojačavalo iz minuta u minut. Kad sam sela u kola počelo je zujanjem u ušima. U početku je to bio tih, ravnomeran, ton koji sam ignorisala, ali već na prvoj raskrsnici zvuk je dosegnuo intenzitet sirene. Kao kroz maglu se sećam da sam decu odvezla u školu a dalje znam samo za probadajući bol u glavi, zvuk sirene i jako svetlo koje ulazi ispod kapaka ma koliko ih jako stiskala. „Otvorite oči… budni ste,“ rekao je nežan ženski glas i nakon trena zbunjenosti poslušala sam je i kao kroz maglu…

Odlomak iz 6 poglavlja

Odlomak iz 6 poglavlja romana Četiri elementa - Majčini darovi.



Sedela sam sa sestrom u njen zadnji dan života. I na taj jedan, jedini, dan sam dobila ono o čemu sam maštala kao dete, dobila sam sestru i prijateljicu. „Brini se o Demi,” šapnula mi je i nežno stisnula ruku. „Budi joj majka kad ja to ne budem mogla.” Bol u mojim grudima se od ovih reči samo pojačao. Ugnezdio se tamo onog trena kad sam je ugledala na bolničkom krevetu i kao da nije nameravao da me napusti.  „U početku ćemo biti sestre, koje mi nismo imale priliku biti,” prošaptala sam.  „Bila sam tako glupa i ljubomorna,” rekla je tiho. „Kad ste došli, moj tata je držao za ruku tebe. Tebe, a ne mene. Tvoj pogled je bio pun obožavanja i… želela sam da te boli isto kao i mene, da njega boli. Da barem u toj boli budemo ravnopravni. Glupo, zar ne.” Na te reči smo se rasplakale a zatim tešile jedna drugu. „Dosta,” rekle smo obadve i pričale o magnoliji koja samo što nije procvetala ispred prozora sobe. Rekla je da je to njeno …

Odlomak iz 34 poglavlja