Kad nam se Frodo u pohod do Mordora sprema,
da nam još jednom nad planinom Usuda živce namešta.
Kad nam Kevina, kod kuće, na tavanu zaborave
ili pak na aerodromu izgube.
Kad nam se koka-kolin Deda Mraz sa reklame smeška
a Milena sa Draganom mu (njima) kafu kuva,
tad znaš da je vreme praznika pred nama
i nadaš se, evo, biće snega,
kakvi su to praznici bez njega,
(u svakom božićnom filmu ga bar malo ima).
I onda okitimo jelku previše rano,
pa nam se do Božića sva oklembesi, i dosadi, pomalo,
al’ šta ćemo kad to radi svako.
I čekamo ono vreme mira i porodične idile
kao što je to u božićnom specijalu omiljene serije.
Puno poklona ispod jelke a na stolu blagostanje,
i trčimo i zapinjemo
da i mi savršene praznike imamo,
da nam kuća blista,
da nam deca budu zdrava i čista,
da na stolu ima svega i svačega,
i onog što mora, i onog što ne mora.
I sve bi to super bilo,
kad bi život kao na reklami bio.
Al' onda praznici prođu i stvarnost nam na vrata kucne,
i podseti nas na račune nesrećne,
koji su ovog puta malo veći, jer bože moj,
cela kuća od lampica mesec dana svetli.
Al' bitno je da je Golum na svakom tv-kanalu
(spoiler alert!)
u planinu Usuda sa prstenom pao
(još jedan spoilert alert!)
I da se Kevin sa porodicom sreo.
Da su nam deca poklone (a i mi stariji) dobili,
da smo se svi par kila ugojili,
taman da ih sa okasnelim snegom istopimo dok okolo lopatamo,
a para ionako nikad nema dovoljno
Srećni vam bili praznici
i ne zaboravite da život nije niti film niti reklama.
Autor: Dana Hill
Fotografija: bonderco.com
Нема коментара:
Постави коментар