Skip to main content

Praznična


Kad nam se Frodo u pohod do Mordora sprema, 
da nam još jednom nad planinom Usuda živce namešta.
Kad nam Kevina, kod kuće, na tavanu zaborave 
ili pak na aerodromu izgube.
Kad nam se koka-kolin Deda Mraz sa reklame smeška 
a Milena sa Draganom mu (njima) kafu kuva, 
tad znaš da je vreme praznika pred nama
i nadaš se, evo, biće snega, 
kakvi su to praznici bez njega, 
(u svakom božićnom filmu ga bar malo ima).
I onda okitimo jelku previše rano,
pa nam se do Božića sva oklembesi, i dosadi, pomalo, 
al’ šta ćemo kad to radi svako.
I čekamo ono vreme mira i porodične idile 
kao što je to u božićnom specijalu omiljene serije.
Puno poklona ispod jelke a na stolu blagostanje, 
i trčimo i zapinjemo 
da i mi savršene praznike imamo,
da nam kuća blista,
da nam deca budu zdrava i čista,
da na stolu ima svega i svačega,
i onog što mora, i onog što ne mora.
I sve bi to super bilo, 
kad bi život kao na reklami bio.
Al' onda praznici prođu i stvarnost nam na vrata kucne, 
i podseti nas na račune nesrećne,
koji su ovog puta malo veći, jer bože moj, 
cela kuća od lampica mesec dana svetli.
Al' bitno je da je Golum na svakom tv-kanalu 
(spoiler alert!) 
u planinu Usuda sa prstenom pao 
(još jedan spoilert alert!)
I da se Kevin sa porodicom sreo. 
Da su nam deca poklone (a i mi stariji) dobili,
da smo se svi par kila ugojili,
taman da ih sa okasnelim snegom istopimo dok okolo lopatamo,
a para ionako nikad nema dovoljno 
i zašto bi u vreme praznika kvarili tu naviku. 

Autor: Dana Hill
Fotografija: bonderco.com

Popular posts from this blog

Odlomak iz 34 poglavlja

Veštičja vozačka dozvola

Sedela sam u čekaonici čekajući vozačku dozvolu.
Ako vi normalci mislite da imate problem sa birokratijom, da su vaše "šalteruše" nadrndane, da vam uvek nedostaje taj jedan papir da bi dobili neki pišljivi dokument, onda nikad niste podneli zahtev za veštičju vozačku dozvolu.  Za razliku od vas, mi veštice, pored svih vaših „normalskih“ uverenja, moramo pribaviti još: - uverenje Veštičje letačke komisije,  - potvrdu Veštičjeg suda o nekorišćenju nedozvoljenih vradžbina,  - licence od tri kontrole leta.
Normalska kontrola leta, zadužena samo za nas veštice, ima jedan jedini biro. Zbunjeni su, puni predrasuda, uplašeni i zbog toga detaljni i izuzetno spori. Veštičja kontrola leta je relativno brza, i njih moram da pohvalim, ali iz Zmajeve kontrole leta sam jedva izvukla živu glavu. Troglavi službenik iako pokušava uslužiti tri stranke odjednom, nažalost, ima samo dve ruke a kad se glave posvađaju među sobom, nastane opšti haos. Definitivno nije lako troglavima. Pogrešno shvaćena bi…

Do sutra draga moja, ovde ili onde.

Priča iz zbirke Carstvo reči.
Iz starog ormara, koji je njegova davno pokojna majka donela u miraz, izvukao je svoj crni sako. Iako ga je juče, pre stavljanja na vešalicu, očetkao, ipak je dohvatio četku i kratkim potezima iščetkao ramena sakoa. Obukao ga i proverio ručni sat.  U ogledalu se zagledao u umorne staračke oči, popravio kravatu, poslednji Elvirin rođendanski poklon, i pokrio sedu kratku kosu crnim šeširom.  Nije vadio mantil, danas su na radiju najavili najtopliji martovski dan u poslednjih sto godina, iako se on seća i toplijeg marta a možda je to bio samo zato što je tada upoznao nju. Devojku crvene kose, sitnih pegica rasutih po nosu i širokog osmeha od kojeg je zastajao dah. Elviru. Njegovu prvu i jedinu ljubav. Najmlađu nećaku udovice Lenhart, vlasnice zgrade u kojoj je stanovao sa svojom porodicom, u kojoj još uvek stanuje. „Dobar dan gospodine Kovač,“ pozdravila ga je mlada komšinica Milica od prekoputa. Pametna mlada žena. Novinar. Podseća ga na njegovu Elviru i on…