Skip to main content

Brige običnog čoveka





Šta to muči običnog čoveka

a da nije muka svakidašnja,

kako račune platiti i decu nahraniti,

možda ga muči ko će na izborima pobediti

i koga će u sledećih par godina psovati.

Da li ga muči tesna obuća dečja 

i jakna već previše kratka 

ili da li će izdržati koalicija.

Možda ima drugih briga,

ko će ove godine u derbiju pobediti

ili da li će omiljeni teniser pehar ljubiti.

A možda ga muči plata mala 

i kako da skrpi da mu deca napokon vide malo sveta 

da se i oni „ko sav normalan svet“ 

na plaži sunčaju i u plićaku brčkaju, 

a možda vodi brigu o onoj što je pokazala gaće,

koga će sa Farme da izbace ili u Parove da ubace.

Možda se brine da mu plata i ratu za kredit obuhvati 

a možda šta će se desiti u omiljenoj mu seriji.

I tako prolazi godina za godinom

u kom običnog čoveka tište stvari razne,

one bitne i one manje bitne 

i odjednom se nađe u krevetu bolničkom

psuje doktore nesposobne i lekove previše skupe, 

zar je on toliko godina od plate za zdravstvo izdvajao

da bi sada kod privatnika išao.

I za njim, na kraju puta,

plakaće samo ona deca što su tesnu obuću nosila

i jednom, preko sindikata, se u moru Jadranskom kupala,

a svi ostali za njega neće ni znati, 

ko je bio taj običan čovek kog su tištale sve te nebitne stvari.

Autor Dana Hill 
Fotografija freefitnesstips.co.uk 





















Comments

Popular posts from this blog

Otvorite oči... budni ste

Priča "Otvorite oči, budni ste" je ušla u uži izbor književnog konkursa Kluba "Reč i glas" i objavljena je u zbirci "Paralelni svetovi" IK "Metafizika". Takođe ovu priču sam uvrstila u svoju prvu zbirku priča pod nazivom "Carstvo reči" koju možete da nabavite na sledeći način: link




Jutro je počelo uobičajeno, gužvom u kući, napominjanjem dece da ustanu, da se umiju, da se obuku. I već tada je počela glavobolja. Blago pulsiranje u slepoočnicama koje se pojačavalo iz minuta u minut. Kad sam sela u kola počelo je zujanjem u ušima. U početku je to bio tih, ravnomeran, ton koji sam ignorisala, ali već na prvoj raskrsnici zvuk je dosegnuo intenzitet sirene. Kao kroz maglu se sećam da sam decu odvezla u školu a dalje znam samo za probadajući bol u glavi, zvuk sirene i jako svetlo koje ulazi ispod kapaka ma koliko ih jako stiskala. „Otvorite oči… budni ste,“ rekao je nežan ženski glas i nakon trena zbunjenosti poslušala sam je i kao kroz maglu…

Odlomak iz 6 poglavlja

Odlomak iz 6 poglavlja romana Četiri elementa - Majčini darovi.



Sedela sam sa sestrom u njen zadnji dan života. I na taj jedan, jedini, dan sam dobila ono o čemu sam maštala kao dete, dobila sam sestru i prijateljicu. „Brini se o Demi,” šapnula mi je i nežno stisnula ruku. „Budi joj majka kad ja to ne budem mogla.” Bol u mojim grudima se od ovih reči samo pojačao. Ugnezdio se tamo onog trena kad sam je ugledala na bolničkom krevetu i kao da nije nameravao da me napusti.  „U početku ćemo biti sestre, koje mi nismo imale priliku biti,” prošaptala sam.  „Bila sam tako glupa i ljubomorna,” rekla je tiho. „Kad ste došli, moj tata je držao za ruku tebe. Tebe, a ne mene. Tvoj pogled je bio pun obožavanja i… želela sam da te boli isto kao i mene, da njega boli. Da barem u toj boli budemo ravnopravni. Glupo, zar ne.” Na te reči smo se rasplakale a zatim tešile jedna drugu. „Dosta,” rekle smo obadve i pričale o magnoliji koja samo što nije procvetala ispred prozora sobe. Rekla je da je to njeno …

Odlomak iz 34 poglavlja