Skip to main content

Brige običnog čoveka



Šta to muči običnog čoveka
a da nije muka svakidašnja,
kako račune platiti i decu nahraniti,
možda ga muči ko će na izborima pobediti
i koga će u sledećih par godina psovati.
Da li ga muči tesna obuća dečja 
i jakna već previše kratka 
ili da li će izdržati koalicija.
Možda ima drugih briga,
ko će ove godine u derbiju pobediti
ili da li će omiljeni teniser pehar ljubiti.
A možda ga muči plata mala 
i kako da skrpi da mu deca napokon vide malo sveta 
da se i oni „ko sav normalan svet“ 
na plaži sunčaju i u plićaku brčkaju, 
a možda vodi brigu o onoj što je pokazala gaće,
koga će sa Farme da izbace ili u Parove da ubace.
Možda se brine da mu plata i ratu za kredit obuhvati 
a možda šta će se desiti u omiljenoj mu seriji.
I tako prolazi godina za godinom
u kom običnog čoveka tište stvari razne,
one bitne i one manje bitne 
i odjednom se nađe u krevetu bolničkom
psuje doktore nesposobne i lekove previše skupe, 
zar je on toliko godina od plate za zdravstvo izdvajao
da bi sada kod privatnika išao.
I za njim, na kraju puta,
plakaće samo ona deca što su tesnu obuću nosila
i jednom, preko sindikata, se u moru Jadranskom kupala,
a svi ostali za njega neće ni znati, 
ko je bio taj čovek običan kog su tištale sve te nebitne stvari.

Autor Dana Hill 
Fotografija freefitnesstips.co.uk 




















Popular posts from this blog

Odlomak iz 34 poglavlja

Veštičja vozačka dozvola

Sedela sam u čekaonici čekajući vozačku dozvolu.
Ako vi normalci mislite da imate problem sa birokratijom, da su vaše "šalteruše" nadrndane, da vam uvek nedostaje taj jedan papir da bi dobili neki pišljivi dokument, onda nikad niste podneli zahtev za veštičju vozačku dozvolu.  Za razliku od vas, mi veštice, pored svih vaših „normalskih“ uverenja, moramo pribaviti još: - uverenje Veštičje letačke komisije,  - potvrdu Veštičjeg suda o nekorišćenju nedozvoljenih vradžbina,  - licence od tri kontrole leta.
Normalska kontrola leta, zadužena samo za nas veštice, ima jedan jedini biro. Zbunjeni su, puni predrasuda, uplašeni i zbog toga detaljni i izuzetno spori. Veštičja kontrola leta je relativno brza, i njih moram da pohvalim, ali iz Zmajeve kontrole leta sam jedva izvukla živu glavu. Troglavi službenik iako pokušava uslužiti tri stranke odjednom, nažalost, ima samo dve ruke a kad se glave posvađaju među sobom, nastane opšti haos. Definitivno nije lako troglavima. Pogrešno shvaćena bi…

Do sutra draga moja, ovde ili onde.

Priča iz zbirke Carstvo reči.
Iz starog ormara, koji je njegova davno pokojna majka donela u miraz, izvukao je svoj crni sako. Iako ga je juče, pre stavljanja na vešalicu, očetkao, ipak je dohvatio četku i kratkim potezima iščetkao ramena sakoa. Obukao ga i proverio ručni sat.  U ogledalu se zagledao u umorne staračke oči, popravio kravatu, poslednji Elvirin rođendanski poklon, i pokrio sedu kratku kosu crnim šeširom.  Nije vadio mantil, danas su na radiju najavili najtopliji martovski dan u poslednjih sto godina, iako se on seća i toplijeg marta a možda je to bio samo zato što je tada upoznao nju. Devojku crvene kose, sitnih pegica rasutih po nosu i širokog osmeha od kojeg je zastajao dah. Elviru. Njegovu prvu i jedinu ljubav. Najmlađu nećaku udovice Lenhart, vlasnice zgrade u kojoj je stanovao sa svojom porodicom, u kojoj još uvek stanuje. „Dobar dan gospodine Kovač,“ pozdravila ga je mlada komšinica Milica od prekoputa. Pametna mlada žena. Novinar. Podseća ga na njegovu Elviru i on…