Skip to main content

Odlomak iz 20 poglavlja

Kratak odlomak iz 20 poglavlja romana Četiri elemneta


Priča o gardi

„Bratstvo. Pričaj mi o Bratstvu, objasni mi. Molim te... Ako se sećaš.“
„Ako se sećam?“ Uzdahnuo je i glasom teškim kao sama zemlja rekao, „Lili, ja ništa ne zaboravljam, samo se nekih stvari nerado prisećam a ovo je upravo nešto, što sam mislio da će zauvek ostati u zaboravu.“
Sela sam na palo stablo a on se zagledao u daljinu, u neka davna vremena i otpočeo svoje pripovedanje.
„Bratstvo je osnovao Horas, najmlađi brat Majke Matis, Druge Majke po redu. Bila su to druga vremena, ali kao i sada, tako i tada, ljudi su bili previše teritorijalni. Nikad neće shvatiti da je cela Zemlja njihova. Imaju potrebu za podelom Zemlje, umesto da je zajednički koriste i poštuju, ali takvi su, vole da se dele po svim mogućim kriterijumima. Na crne i bele, na one koji pričaju ovim ili onim jezikom a onda su tu još i religije i samo se cepkaju i cepkaju, na grupice a grupice na još manje grupice, neshvatajući da su zapravo svi isti, svi jednaki i svi polažu jednako pravo na Zemlju i nemaju potrebu za podelom, ali to, izgleda, nikad neće shvatiti. Zbog te teritorijalnosti uvek su postojali sukobi i koliko god da smo se držali po strani i koliko god da smo je štitili, Matis je ubijena.“ Reče sa velikim bolom u glasu. „To nas je pogodilo i iznenadilo a Horas je bio taj koji ju je pronašao. U izlivu besa i tuge umočio je svoj amulet u njenu krv i prislonio ga na grudi zaklinjući se nad sestrinim telom da se njena smrt više neće ponoviti, da će od sada pa do kraja sveta njegova krv štititi Majčinu krv i u tom trenu na grudima mu je ostao žig ujedinjenih simbola a pojavio se i na njegovoj krvi, na njegovoj deci i deci njegove dece.“
Moj san, prisetih se.
„Sedam Horasovih sinova, sedam Horasovih unuka i sam Horas, kao njihov vođa. Bilo ih je petnaest i tako je nastala Majčina garda, tako su se u početku zvali. Bili su više nego korisni, odani i ponosni na ono ko su i šta su, i potpuno posvećeni zaštiti Majke. Ponosno su nosili oznaku ujedinjenih simbola na sred grudi. Njihov moto i pozdrav je bio ’Za Majku zauvek’ koji su gordo uzvikivali kod pozdrava.“ Tiho izgovorih te reči i zapitah se, šta li je značio taj san, ali iz nekog razloga se nisam usudila pitati Rišara. Prekinuo je na trenutak svoje pripovedanje o tako davnim vremenima i lice mu je poprimilo sasvim drugačiji, gnevniji izraz, ali samo na trenutak, pre nego što se ponovo izgubio u prošlosti. „Postala je to nasledna uloga Horasovih potomaka a kao i kod prve Garde, njihov broj se održao do kraja, uvek ih je bilo petnaest. Zakletvi Garde ili Bratstva, kako su kasnije nazvani iz razloga što su ga, uglavnom, činila krvna braća.... Inicijaciji nikad nisam prisustvovao, bilo je to nešto striktno između Majke i njih. Niko nije imao pristup zavetovanju Majci koje je vršio pripadnik Bratstva. Možda je, upravo, to razlog onome što je usledilo. Da sam istrajao u zahtevu da mi se omogući pristup gardistima, možda bih na vreme osetio da nam preti opasnost od njih. Uvek su se držali po strani, ali bili su joj odani i zato nisam insistirao. I tako, dolazimo čak do kraja trinaestog veka kad je započeo rat.“ Lice mu se stvrdnulo i izobličilo u neku bolnu grimasu. „Lord Gabrijel Temid.“ Izgovorio je to ime sa tolikim prezirom, kao da je upravo zaprljao jezik izgovarajući ga. „Bio je to jedan beskrupulozan, moći željan... čovek. Videla si kakvi mogu biti Majčini darovi. Nisu to samo simboli i manipulacija elementima, u njima leži velika moć stvaranja, ali i razaranja a Lord Gabrijel je eksperimentisao sa okultizmom. Sećaš se onih sestara, onih veštica?“ Prisetih se onih umilnih glasova koja su tražila da ih primim na dan mog ustoličenja, „bio je oženjen sa jednom od sestara.“
„Vešticom?“
„Da, one potiču od Matisine starije sestre Zais i uvek su četiri, spremne uzeti u sebe po jedan Majčin duh. Zahira ga je zavela i okrenula protiv Majke. Njena moć iluzije je bila zastrašujuća a ujedno i zadivljujuća. Ubedila ga je da ako se pobije Matisin rod a to su svi Telusi, moć Majke će preći njihovoj porodici. Njih dvoje su spojili dve najsnažnije loze. U početku nismo znali šta se dešava, činilo se da su u pitanju obični nesrećni slučajevi, pad sa konja, pad sa litice, ujed zmije i tome slično. Kad je otrovana Majčina sestra saznalo se da Temid stoji iza toga i da koristi Bratstvo za svoje prljave poslove. Naš narod se podelio na one verne Majci i one koje je Temid uspeo zavesti na svoju stranu. Prvi put smo bili suočeni sa sukobom unutar naše vere. Nažalost, upoznali smo se sa najdivljačkijim oblikom osvete koji samo ljudi mogu izmisliti - krvnom osvetom. Sve je izmaklo kontroli. Bila su to mračna vremena. Siguran sam da bi se sam Horas zgnušao kad bi saznao u šta se Garda pretvorila, on je voleo svoje sestre i osnovao je Gardu kako bi ih zaštitio a ne preuzeo moć.“ Stavio je ruke na bokove i duboku udahnuo. „Usledio je ceo vek krvne osvete i divljaštva, sa obe strane, sve do Majke Beatrix. Na strani Temida se tada našao Anton Temid i zatražio je oprost. Uspeli su uspostaviti dogovor i mir je zapečaćen na...“ pogledao me je nečitljivim pogledom, „činilo se na trajan način. Sukobi su ugušeni, Garda se vratila pod okrilje Majke i uselila u njen zamak. Nije prošlo ni godinu dana a Beatrix je otrovana. Naravno da je sumnja odmah pala na Bratstvo, njena sestra Ignacia je ustoličena i istog dana je izvršila saslušanje gardista. Predočeni su joj dokazi, ali i očevici. Jedan od slugu je svedočio i rekao da je video kako pripadnik Bratstva sipa neku tekućinu u vino Majke Beatrix. Ignacia je tada bila u blaženom stanju, od porođaja ju je delilo par dana i kao danas se sećam i razgovora i dogovora sa njom. Neka zla slutnja se uvukla u nas i odlučili smo završiti s njima jednom za svagda. Zatražila je da se sretne s njima a kad je okupila celu Gardu u svečanoj dvorani, uzela je od Temida amulet i izjavila da je ovim činom Garda i zvanično rasformirana a zatim je samo nestala. Osetio sam gde je otišla, na mesto gde je položena prva zakletva i znam da je uništila i sam amulet, zato što je gardistima nestao žig sa grudi. Garda je prinuđena napustiti zamak i Ignacia je te večeri rodila blizance, sina i ćerku. Čim su deca rođena, ćerku sam uzeo i sklonio na najsigurnije mesto na planeti... u to vreme. U jedno pleme Čeroki Indijanaca, daleko od svih ratova i evropske civilizacije, gde je Majka priroda još uvek bila poštovana. Mislio sam da će tamo biti najsigurnija a Ignacia se složila sa mnom. Te noći su se Gardisti vratili u zamak, izbio je sukob, pobili su svu njenu decu, a nju sam sklonio na sigurno, na livadu, ali uzalud. Poludela je, doslovno.“ Utihnuo je na trenutak, seo do mene i zagnjurio glavu u ruke i verujem preskočio jedan deo priče. Gnušao se sam sebe i bilo mi je žao što sam ga naterala da mi ispriča ovu priču. Za mene je to strašna istorijska priča, ali njemu su to mučna sećanja koja su zatrpana u njemu i kojih se, pre svega, stidi. „Ubili su i nju, proboli je kopljem, sa odojčetom na grudima.“ Prošaptao je napokon a meni suze skliznuše niz obraz. Tišina je zalegla na šumu, kao da je osetila iznenadan nalet tuge i bola koji me je obuzeo. „Posle sam se dao u uništavanje svega što je imalo vezu sa Bratstvom. Hteo sam ih uništiti jednom za svagda, izbrisati kao da nikad nisu postojali. Sve knjige, sve spise gde se ijole pominjala Garda ili Bratstvo sam lično spalio a Horacio, Ignaciin odabranik je, za to vreme vodio istrebljenje Bratstva. Podivljao je doslovno i nije ni znao da ima još jednu živu ćerku a ja mu to nisam hteo reći, zato što bi omekšao. Našao je sve pripadnike Bratstva i sve ih pobio, nije ostao niti jedan jedini gardista, niti član njegove porodice. Niko, ko bi mogao obnoviti Bratstvo. Umro je ne znajući za Tes,“ tiho, sa bolom u glasu, je završio priču, „i zaista mi je žao zbog toga.“

Autor D.Hill
Fotografija pixgood.com

Popular posts from this blog

Do sutra draga moja, ovde ili onde.

Priča iz zbirke Carstvo reči.
Iz starog ormara, koji je njegova davno pokojna majka donela u miraz, izvukao je svoj crni sako. Iako ga je juče, pre stavljanja na vešalicu, očetkao, ipak je dohvatio četku i kratkim potezima iščetkao ramena sakoa. Obukao ga i proverio ručni sat.  U ogledalu se zagledao u umorne staračke oči, popravio kravatu, poslednji Elvirin rođendanski poklon, i pokrio sedu kratku kosu crnim šeširom.  Nije vadio mantil, danas su na radiju najavili najtopliji martovski dan u poslednjih sto godina, iako se on seća i toplijeg marta a možda je to bio samo zato što je tada upoznao nju. Devojku crvene kose, sitnih pegica rasutih po nosu i širokog osmeha od kojeg je zastajao dah. Elviru. Njegovu prvu i jedinu ljubav. Najmlađu nećaku udovice Lenhart, vlasnice zgrade u kojoj je stanovao sa svojom porodicom, u kojoj još uvek stanuje. „Dobar dan gospodine Kovač,“ pozdravila ga je mlada komšinica Milica od prekoputa. Pametna mlada žena. Novinar. Podseća ga na njegovu Elviru i on…

Odlomak iz 34 poglavlja

Odlomak iz 7 poglavlja

Odlomak iz 7 poglavlja romana Četiri elementa - Majčini darovi.

Sedeh sa mojom sestrom u njen poslednji dan. I na taj jedan jedini dan, sam dobila ono o čemu sam maštala kao dete, dobila sam sestru i prijateljicu a kao otkupninu za sve propuštene dane, mi je ostavila ovo malo čudo od deteta, koje se penje na tobogan i svaki put mi mahne pre nego što sedne i spusti se dole, uz osmeh kao da joj je prvi put. „Brini se o Demi,“ prisetih se sestrinih reči, sa bolom u grudima, ništa slabijim od onog koji osetih kad ih je izrekla. „Budi joj majka kad ja to ne budem mogla.“  „U početku ćemo biti sestre, koje mi nismo imale priliku biti,“ prošaptala sam, jer su mi glas ukrale suze.  „Bila sam tako glupa i ljubomorna,“ rekla je tiho, „tog leta, kad ste došli, moj tata je držao za ruku tebe. Tebe, a ne mene. A ti si me gledala sa tolikim obožavanjem... Želela sam da te boli isto kao i mene, da njega boli. Da barem u tom bolu budemo ravnopravni.“  Rasplakale smo se a potom tešile jedna drugu.  „Dosta,“…