„Pričaj
mi o Bratstvu. Objasni mi. Molim te... Ako se sećaš.”
„Ako
se sećam?” Uzdahnuo je i glasom teškim kao sama Zemlja rekao, „Lili, ja ništa
ne zaboravljam, samo se nekih stvari nerado prisećam. Nadao sam se da će ovo zauvek
ostati izgubljeno.” Pokazao mi je na palo stablo. Poslušno sam se
smestila i sa nestrpljenjem čekala pripovedanje. Zagledao se u daljinu, u neka
davna vremena i počeo.
„Bratstvo
je osnovao Horas, najmlađi brat Majke Matis. Druge Majke po redu. Bila su to
drugačija vremena od ovih, ali kao i sada, tako i tada, ljudi su bili previše
teritorijalni. Nikad neće shvatiti da je cela Zemlja njihova. Imaju potrebu za
podelom Zemlje, umesto da je zajednički koriste i poštuju. Vole se deliti po
svim mogućim kriterijumima. Po boji kože, po jeziku kojim govore, po Bogu kojem
se mole. Cepkaju se i cepkaju, na grupice, ne shvatajući da su svi isti. Svi su
jednaki, polažu jednako pravo na Zemlju i zato ne postoji potreba za podelom.
To, čini mi se, nikad neće shvatiti. Zbog te teritorijalnosti uvek su postojali
sukobi. Koliko god da smo se držali po strani, koliko god da smo je čuvali,
Matis je ubijena”, rekao je sa osetnim bolom u glasu. „To nas je pogodilo i
iznenadilo. Horas ju je pronašao. U izlivu besa i tuge umočio je svoj amulet u
njenu krv. Prislonio ga je na grudi zaklinjući se nad sestrinim telom da se takva
smrt više neće ponoviti. Da će od sada pa do kraja sveta njegova krv štititi
Majčinu krv. U tom trenu na grudima mu je ostao žig ujedinjenih simbola, a
pojavio se i na svim njegove krvi... na deci i deci njegove dece.”
Moj san, prisetila sam se.
„Sedam Horasovih
sinova, sedam Horasovih unuka i sam Horas, kao vođa. Bilo ih je petnaest i tako
je nastala Majčina garda. Tako su se u početku zvali. Bili su više nego
korisni. Odani, u potpunosti posvećeni zaštiti Majke. Ponosno su nosili oznaku
ujedinjenih simbola na sred grudi. Moto i pozdrav im je bio Za Majku zauvek koji su sa ponosom
uzvikivali.”
Šta li je značio taj san, zapitala sam se. Iz nekog razloga se
nisam usudila pitati Rišara. Prekinuo je na trenutak pripovedanje i lice mu je
poprimilo sasvim drugačiji, gnevniji, izraz. Samo na tren, pre nego što se
ponovo izgubio u prošlosti. „Postala je to nasledna uloga Horasovih potomaka. Kao
i kod prve Garde, njihov broj se održao do kraja. Uvek ih je bilo petnaest. Njihovoj zakletvi... Inicijaciji nikad nisam
prisustvovao. Bilo je to nešto striktno između Majke i njih. Niko nije imao
pristup zavetovanju Majci koje je vršio gardista kandidat. Možda je, upravo, to
razlog onome što je usledilo. Da sam istrajao na zahtevu da mi se omogući
pristup gardistima, možda bih na vreme osetio da nam od njih preti opasnost.
Uvek su se držali po strani. Imali su kodeks, običaje, protokole, ali bili su
joj odani i zato nisam insistirao. I tako dolazimo čak do kraja trinaestog veka
kad je započeo rat.” Lice mu se stvrdnulo i izobličilo u bolnu grimasu. „Lord
Gabrijel Temid”, rekao je ime sa toliko prezira, kao da je upravo zaprljao
jezik izgovarajući ga. „Bio je jedan beskrupulozan, moći željan... čovek.
Videla si kakvi mogu biti Majčini darovi. Nisu to samo simboli i manipulacija
elementima. U njima leži velika moć stvaranja, ali i razaranja. Temid je
eksperimentisao sa okultizmom. Sećaš se sestara, onih veštica koje sam ti
spomenuo?” Klimnula sam i prisetila se umilnih glasova kojih se Demi uplašila,
„Temid je bio oženjen jednom od sestara.”
„Vešticom?”
„Potiču od Matisine starije
sestre Zais i uvek su četiri, spremne uzeti u sebe po jedan Majčin duh. Zahira
ga je zavela i okrenula protiv Majke. Moć njene iluzije je bila zastrašujuća, ujedno i zadivljujuća. Ubedila ga je da ako se pobije Matisin rod, a to su
Telusi, moć Majčinih darova će preći njima... U početku nismo znali šta se
dešava, činilo se da su u pitanju nesrećni slučajevi. Pad sa konja. Pad
sa litice. Bolest i tome slično. Kad je otrovana Majčina sestra saznalo se da
Temid stoji iza svega i da koristi Bratstvo za svoje prljave poslove. Naš narod
se podelio na one verne Majci i one koje je Temid uspeo zavesti na svoju
stranu. Prvi put smo se suočili sa ratom unutar naše vere. Sve je izmaklo
kontroli. Bila su to mračna vremena. Siguran sam da
bi se Horas zgnušao nad tim. Voleo je sestre i osnovao je Gardu kako bi ih
zaštitio, a ne preuzeo moć.” Stavio je ruke na bokove i duboku udahnuo.
„Usledio je ceo vek krvne osvete i divljaštva. Sa obe strane. Sve do Majke
Beatris. Na suprotnoj strani se tada našao Antoan Temid i zatražio oprost.
Uspeli smo uspostaviti dogovor sa njim i mir je zapečaćen na...” pogledao me je
nečitljivim pogledom, „činilo se na trajan način. Sukobi su ugušeni. Garda se
vratila pod okrilje Majke i uselila u njen zamak. Nije prošlo ni godinu dana Beatris
je otrovana. Naravno da je sumnja odmah pala na Bratstvo. Njena sestra Ignasija
je ustoličena i istog dana je izvršila saslušanje gardista. Ispitivani su
očevici i predočeni dokazi. Jedan od slugu je rekao da je video kako pripadnik
Bratstva sipa neku tekućinu u majčino vino. Ignasija je bila u blaženom stanju,
od porođaja ju je delilo par dana i kao danas se sećam našeg dogovora. Zla
slutnja se uvukla u nas i odlučili smo završiti s njima jednom za svagda.
Zatražila je da se sretne sa Gardom.
Pošto su se okupili u tronskoj dvorani, oduzela je amulet Temidu i izjavila da
je ovim činom Garda zvanično rasformirana. Zatim je nestala. Osetio sam da je
otišla na mesto gde je položena prva zakletva i znam da je uništila amulet, jer
je gardistima nestao žig sa grudi. Garda je isterana iz zamka i Majka je te
večeri rodila blizance, sina i ćerku. Čim su deca rođena, ćerku sam uzeo i
sklonio na najsigurnije mesto na planeti... u to vreme. U jedno pleme Čeroki
Indijanaca, daleko od svih ratova i evropske civilizacije. Majka priroda je
tamo još uvek bila poštovana. Mislio sam da će tamo biti najsigurnija. Te noći
su se Gardisti vratili u zamak. Izbio je sukob. Bio je to pravi pokolj u kojem
su pobijena sva deca.” Utihnuo je na trenutak, seo do mene i zabio glavu u
ruke. Verujem da je preskočio jedan deo priče. Gnušao se sam sebe i bilo mi je
žao što sam ga naterala da priča. Za mene je to bila strašna istorijska priča,
ali njemu su to bila mučna sećanja koja su zatrpana i kojih se, pre svega,
stideo. „Ubili su i nju. Proboli su je kopljem i mačem, zajedno sa tek rođenim
sinom na grudima.” Prošaptao je napokon i meni su suze skliznule niz obraz.
Tišina je zalegla po šumi, kao da je osetila iznenadan nalet tuge i bola koji
me je obuzeo. „Posle sam se dao u uništavanje svega što je imalo neku vezu sa
Bratstvom. Hteo sam ih uništiti jednom za svagda. Izbrisati ih iz istorije, kao
da nikad nisu postojali. Sve knjige, sve spise gde se iole pominjala Garda ili
Bratstvo sam lično spalio. Horasio, Ignasijin odabranik je, za to vreme vodio
istrebljenje. Nije znao da ima još živu ćerku, a nisam mu to hteo reći, zato
što bi omekšao. Našao je sve pripadnike Bratstva i sve ih pobio. Nije ostao ni
jedan jedini gardista, niti član porodice. Niko, ko bi mogao obnoviti Bratstvo.
Umro je ne znajući za Tes”, tiho, sa bolom u glasu, je završio priču, „i zaista
mi je žao zbog toga.”
.png)
.png)
.png)
Нема коментара:
Постави коментар