Skip to main content

Zaljubljeni div

Bio jednom jedan div, 
zaljubljeni mamin sin.
Zavoli on jednu plavušu, 
jednu crnku i jednu Branku.
Na ovoj mu se svidi ovo, 
na onoj mu je lepo ono 
a ova mršavica, 
kuva kao njegova rođena mamica.
Veliki problem u tome nije video ,
„zašto ne bih mogao biti sa sve tri.
Ipak sam ja div, 
veliki mamin sin.“
Svakoj je dva dana u nedelji posvetio 
a sedmi za sebe ostavio.
I sve bi dobro bilo da dane u glavi 
izmeš’o nije,
pa umesto da crnku zove, 
on do Branke ode
i priznade njima dvema 
da je u igri još jedna.
Naljutiše se devojke 
i rekoše da odabere.


I troumi se jadan div, 
sitna duša mamina,
ne zna koja od njih 
da mu postane žena.
Dal’ da ženi lepoticu 
il’ da bira dobricu, 
na kraju odluči, 
ipak je on div 
koji mnogo hranu voli, 
da će oženiti najbolju kuvaricu. 
Znao je koja kuva najbolje,
al’ ipak od njih zatraži 
da mu spreme svoja najbolja jela.
Zajednički ručak su organizovale
i divu hranu spremile
posele ga uvrh čela 
i počele sa serviranjem jela.
Prva ga posluži plavuša i nažalost,
od njenog prokelja 
div se sav (da prostite) ukenja.
Zatim mu je lepa crnka
servirala od svog čuvenog paprikaša
a jadnom divu umalo izgore duša.
Na kraju je na red stiglo Brankino pečenje,
u ustima mu se rastopilo 
i srce njegovo osvojilo.
I tako, snajku je div odabrao, oženio 
i više se nije probudio. 

Igra sa ženskim srcem 
može biti veoma skupa, 
jer ne ume da prašta svaka, 
toga nije bio svestan div, 
kad je slomio srca tri.

Autor Dana Hill
Fotografija polyvore.com

Comments

Popular posts from this blog

Otvorite oči... budni ste

Priča "Otvorite oči, budni ste" je ušla u uži izbor književnog konkursa Kluba "Reč i glas" i objavljena je u zbirci "Paralelni svetovi" IK "Metafizika". Takođe ovu priču sam uvrstila u svoju prvu zbirku priča pod nazivom "Carstvo reči" koju možete da nabavite na sledeći način: link




Jutro je počelo uobičajeno, gužvom u kući, napominjanjem dece da ustanu, da se umiju, da se obuku. I već tada je počela glavobolja. Blago pulsiranje u slepoočnicama koje se pojačavalo iz minuta u minut. Kad sam sela u kola počelo je zujanjem u ušima. U početku je to bio tih, ravnomeran, ton koji sam ignorisala, ali već na prvoj raskrsnici zvuk je dosegnuo intenzitet sirene. Kao kroz maglu se sećam da sam decu odvezla u školu a dalje znam samo za probadajući bol u glavi, zvuk sirene i jako svetlo koje ulazi ispod kapaka ma koliko ih jako stiskala. „Otvorite oči… budni ste,“ rekao je nežan ženski glas i nakon trena zbunjenosti poslušala sam je i kao kroz maglu…

Odlomak iz 6 poglavlja

Odlomak iz 6 poglavlja romana Četiri elementa - Majčini darovi.



Sedela sam sa sestrom u njen zadnji dan života. I na taj jedan, jedini, dan sam dobila ono o čemu sam maštala kao dete, dobila sam sestru i prijateljicu. „Brini se o Demi,” šapnula mi je i nežno stisnula ruku. „Budi joj majka kad ja to ne budem mogla.” Bol u mojim grudima se od ovih reči samo pojačao. Ugnezdio se tamo onog trena kad sam je ugledala na bolničkom krevetu i kao da nije nameravao da me napusti.  „U početku ćemo biti sestre, koje mi nismo imale priliku biti,” prošaptala sam.  „Bila sam tako glupa i ljubomorna,” rekla je tiho. „Kad ste došli, moj tata je držao za ruku tebe. Tebe, a ne mene. Tvoj pogled je bio pun obožavanja i… želela sam da te boli isto kao i mene, da njega boli. Da barem u toj boli budemo ravnopravni. Glupo, zar ne.” Na te reči smo se rasplakale a zatim tešile jedna drugu. „Dosta,” rekle smo obadve i pričale o magnoliji koja samo što nije procvetala ispred prozora sobe. Rekla je da je to njeno …

Odlomak iz 34 poglavlja