Priča je uvrštena u moju prvu zbirku priča "Carstvo reči" a kako nabaviti knjigu naći ćete na sledećem linku.
Jednog jutra pred sam kraj juna, samo par nedelja posle svatova, požali se posluga i pomoć zatraži od princa.
„Vidite, ovako, dobri moj gospodaru“, počne stara kuvarica nesigurno.
„Nemam ja ništa protiv što vaša uvažena žena, naša nova princeza, mnogo voli da kuva. I nije da ne zna da kuva, ali dok ja ujutro ustanem ona već uveliko peče pogače. Doručak i meni i osoblju spremi a pečenje za ručak u rernu stavi. Zaduži me da ga podlivam i ako stignem priloge spremam.“
„Da, da i krave pomuze, i nahrani, i napoji, šta onda ja da radim?“, javi se mlekarica i odmah posle nje i sobarica, „Sve sobe sredi, samo sa krpom po palati trči i sve se žali kako ima mnogo posla, k'o da mi to ne znamo, al' ne mora ona metlom da vitla, valjda je sada postala princeza.“
„Da, da, princeza“, javi se stara pralja, „A ne kuvarica, i sobarica, i mlekarica, i pralja, i zato vas molimo, dragi naš prinče, da svoju ženu smirite i od nje princezu napravite da mi, slučajno, bez posla ne ostanemo.“
Nasmeja se naš princ veselo i obeća svojoj posluzi da će princezu obuzdati.
Par dana je uzalud reči trošio reči, te najzad shvatio da nije lako stare navike iskoreniti. Svima je dao slobodne dane i već sledećeg jutra sa princezom krenuo u nove radne pobede.
Zajedno su krave muzli, i kuvali, metlom okolo vitlali, i veš širili, a princ je samo brže i brže terao princezu da radi toliko da je umalo skapala od gladi.
Ponavljalo se to nekoliko dana i napokon se princeza požali da sama neće sve stići i tu joj princ predloži da vešeraj pralji ostavi. Srećna princeza princa poljubi kao da joj je dao dar najveći.
Već sledećeg dana ručak joj izgori, zato što je onaj koji je trebao šporet da ugasi on ga „slučajno“ na najjače stavi i princezi predloži da kuvaricu zaposli. Srećna princeza princa poljubi kao da joj je dao dar najveći.
Još su ostale mlekarica i sobarica, i sledećeg dana padne kiša kao naručena. Nekim nesrećnim slučajem princu su krave iz štale pobegle i utrčale pravo u palatino predvorje i napravile takav krš i lom da je princeza umalo doživela nervni slom. I princ pozove ove poslednje dve da sve raskrče a princeza ga u obraz zahvalno poljubi.
Sela su naša umorna goluba dva negde kod prljavog stepeništa i napokon princeza princa sasluša. „Posluga za svoj posao prima platu i kad bi im ti posao uzela njihova deca bi bila gladna. Znam da si vrednica, ali od danas ćeš biti princeza.“
I tako, princeza stari život po strani ostavi a posluzi pomaže tako što im na put ne staje.
Autor Dana Hill
Fotografije: collider.com i bustle.com
Нема коментара:
Постави коментар