Skip to main content

Misli Vrano, misli

Gde ti je misao, Vrano,
dok ponavljaš tuđa ubeđenja
ne bi li ih usvojila. 
Čula si kreštanje drugih
pa se pridružuješ jatu,
želiš biti kao svako drugi.
I možda... ako zakreštiš među prvima 
bićeš pametnija od svih, zar ne, Vrano.
A zašto ne bi kreštala svoje reči?
Zašto ne bi kreštala svoje misli?
Zakrešti, Vrano, ono što Ti misliš
ili počni da veruješ u ono što kreštiš.
Počni da shvataš nebuloznu stranu reči
čija melodija te je opila.
I ne razmišljaš više, Vrano
samo ponavljaš naučeno.
Bitno je samo da se krešti, zar ne Vrano?
Samo da se krešti i čuje svoj glas.
Pa krešti, Vrano, 
onda krešti,
ako te to usrećuje.
Važno je da si srećna, Vrano.
Nije bitno da li tvoje kreštanje
nekog unesrećuje ili vređa.
Krešti Vrano crna, dok te glas služi.
Jednom ćeš možda shvatiti
reči koje kreštiš 
a onda ćeš umuknuti, 
Vrano.


Autor D.Hill
Fotografija pinterest.com



Popular posts from this blog

Odlomak iz 7 poglavlja

Odlomak iz 7 poglavlja romana Četiri elementa - Majčini darovi.

Sedeh sa mojom sestrom u njen poslednji dan. I na taj jedan jedini dan, sam dobila ono o čemu sam maštala kao dete, dobila sam sestru i prijateljicu a kao otkupninu za sve propuštene dane, mi je ostavila ovo malo čudo od deteta, koje se penje na tobogan i svaki put mi mahne pre nego što sedne i spusti se dole, uz osmeh kao da joj je prvi put. „Brini se o Demi,“ prisetih se sestrinih reči, sa bolom u grudima, ništa slabijim od onog koji osetih kad ih je izrekla. „Budi joj majka kad ja to ne budem mogla.“  „U početku ćemo biti sestre, koje mi nismo imale priliku biti,“ prošaptala sam, jer su mi glas ukrale suze.  „Bila sam tako glupa i ljubomorna,“ rekla je tiho, „tog leta, kad ste došli, moj tata je držao za ruku tebe. Tebe, a ne mene. A ti si me gledala sa tolikim obožavanjem... Želela sam da te boli isto kao i mene, da njega boli. Da barem u tom bolu budemo ravnopravni.“  Rasplakale smo se a potom tešile jedna drugu.  „Dosta,“…

Odlomak iz 34 poglavlja

Ožiljak na duši

Priča je uvrštena u moju prvu zbirku priča "Carstvo reči" a kako nabaviti knjigu naći ćete na sledećem linku.

...I dok imam moje anđele ovaj svet mi ništa ne može... Pevao je baršunasti glas, dobro mi poznate, završne reči pesme. Moje pesme. Naše pesme. I bacio me u sećanja. Sada. Upravo sada, kad posle toliko vremena treba da se sretnemo.
.....
Tišinu sparne letnje noći je narušio zvuk klavira i nežnom melodijom me privukao u dnevnu sobu. Zatekla sam ga kako sedi na klupici i jednom rukom vešto prstima prolazi po dirkama klavira dok drugom ljuljuška našu tromesečnu kći. Našeg malog anđela. Našu Anđelu. „Vidi šta smo sad učinili," rekao je mekanim glasom, onim koji je bio rezervisan samo za nju. „Probudili smo mamu," šapnuo je zaverenički. „Divna melodija." „Ako jednom postane hit, kako li ću objasniti ljudima da je nastala zahvaljujući malom seronji i njenoj punoj peleni?" pitao je umiljato Anđelu. „Nije valjda da se napokon..." Laknulo mi je. Danima …