Skip to main content

Napuštena

Priča je objavljena u mojoj prvoj zbirci priča pod nazivom "Carstvo reči" a knjigu možete naručiti na: link


Više ništa neće biti isto. 
Mojim hodnicima više neće odzvanjati njegovi teški koraci. Iz kuhinje se neće svakog jutra širiti miris prženih jaja i slanine. Svake večeri, u pola osam, dnevnu sobu neće ispuniti glas spikera kako bi čuo najnovije vesti i uverio se da penzija ovog meseca neće kasniti.
Jutros se sve promenilo. Ostala sam sama i pusta, sa krovom koji prokišnjava, ispucalim zidovima u prizemlju i razbijenim prozorom u dečjoj sobi, onoj u koju niko nije voleo zalaziti.
A kad se samo setim tih srećnih dana, kad sam bila kuća za primer, kojoj se svaki prolaznik divio. Sa mojim plavim zidovima, belom drvenom ogradom, cvetnom lejom i zelenim travnjakom. Uvek mirisna, čista i nadasve živa. Onda su počeli da me napuštaju. Polako, jedan po jedan su odlazili, sve dok nismo ostali samo On i Ja. Stari i tužni.
Danas su izneli i Njega. Otišao je na svoje poslednje putovanje a meni su ostali samo golubovi na tavanu, miševi u podrumu i mačka što se zavukla u dečju sobu.
Možda jednom i nađem novog vlasnika. Nekoga, ko će me ponovo načiniti mirisnom i čistom, ali to neće biti On. On, koji me je svojim rukama sagradio i svoju dušu u svaki moj zid ugradio.


Autor Dana Hill
Fotografija: pixabay.com

Popular posts from this blog

Do sutra draga moja, ovde ili onde.

Priča iz zbirke Carstvo reči.
Iz starog ormara, koji je njegova davno pokojna majka donela u miraz, izvukao je svoj crni sako. Iako ga je juče, pre stavljanja na vešalicu, očetkao, ipak je dohvatio četku i kratkim potezima iščetkao ramena sakoa. Obukao ga i proverio ručni sat.  U ogledalu se zagledao u umorne staračke oči, popravio kravatu, poslednji Elvirin rođendanski poklon, i pokrio sedu kratku kosu crnim šeširom.  Nije vadio mantil, danas su na radiju najavili najtopliji martovski dan u poslednjih sto godina, iako se on seća i toplijeg marta a možda je to bio samo zato što je tada upoznao nju. Devojku crvene kose, sitnih pegica rasutih po nosu i širokog osmeha od kojeg je zastajao dah. Elviru. Njegovu prvu i jedinu ljubav. Najmlađu nećaku udovice Lenhart, vlasnice zgrade u kojoj je stanovao sa svojom porodicom, u kojoj još uvek stanuje. „Dobar dan gospodine Kovač,“ pozdravila ga je mlada komšinica Milica od prekoputa. Pametna mlada žena. Novinar. Podseća ga na njegovu Elviru i on…

Odlomak iz 34 poglavlja

Odlomak iz 7 poglavlja

Odlomak iz 7 poglavlja romana Četiri elementa - Majčini darovi.

Sedeh sa mojom sestrom u njen poslednji dan. I na taj jedan jedini dan, sam dobila ono o čemu sam maštala kao dete, dobila sam sestru i prijateljicu a kao otkupninu za sve propuštene dane, mi je ostavila ovo malo čudo od deteta, koje se penje na tobogan i svaki put mi mahne pre nego što sedne i spusti se dole, uz osmeh kao da joj je prvi put. „Brini se o Demi,“ prisetih se sestrinih reči, sa bolom u grudima, ništa slabijim od onog koji osetih kad ih je izrekla. „Budi joj majka kad ja to ne budem mogla.“  „U početku ćemo biti sestre, koje mi nismo imale priliku biti,“ prošaptala sam, jer su mi glas ukrale suze.  „Bila sam tako glupa i ljubomorna,“ rekla je tiho, „tog leta, kad ste došli, moj tata je držao za ruku tebe. Tebe, a ne mene. A ti si me gledala sa tolikim obožavanjem... Želela sam da te boli isto kao i mene, da njega boli. Da barem u tom bolu budemo ravnopravni.“  Rasplakale smo se a potom tešile jedna drugu.  „Dosta,“…