Skip to main content

Božić - Vianoce

Iako je napolju plus deset, a snega nema ni ove godine, Božić nam je stigao.
Jelku, dekoracije, poklone smo nabavili i to sve zahvaljujući božićnoj propagandi.
Ali, imali mi jelku, poklone, bogatu trpezu ili ne, bio napolju sneg ili ne, Božić će nas naći samo ako u sebi nosimo božićni duh.
Obavezne božićne dekoracije su uzaludne ako nemate onu najbitniju - vaš osmeh.
I zato, ne dozvolite da vas potčini propaganda, uživajte u praznicima sa svojim najbližima a gozbe i kolači su bili i biće a najveći poklon je osmeh upućen najmilijim.



Hoci je plus desať a nieto snehu, aj tak k nám zavítali Vianoce.
Stromček, dekorácie, darčeky sme si zadovážili a to všetko ďakujúc vianočnej propagande.
Lebo, mal to všetko alebo nie, bol vonku snech alebo nie, ak v sebe nosíš vštepený duch Vianoc, oni ťa nájdu kdekoľvek a akokoľvek.
Závezné vianočné dekorácie su márne ak nemate tu najdôležitejšiu – úsmev.
A preto, nedovoľte podmaniť sa propagande a obyčajom, ale si užite sviatky v pohode a pokoji so svojimi najbližšími.Hostini a kolače boli aj budú a najväčší darček je úsmev na tvári venovaní najmilším.

Autor: Dana Hill
Fotografija: Daily Post

Comments

Post a Comment

Popular posts from this blog

Otvorite oči... budni ste

Priča "Otvorite oči, budni ste" je ušla u uži izbor književnog konkursa Kluba "Reč i glas" i objavljena je u zbirci "Paralelni svetovi" IK "Metafizika". Takođe ovu priču sam uvrstila u svoju prvu zbirku priča pod nazivom "Carstvo reči" koju možete da nabavite na sledeći način: link




Jutro je počelo uobičajeno, gužvom u kući, napominjanjem dece da ustanu, da se umiju, da se obuku. I već tada je počela glavobolja. Blago pulsiranje u slepoočnicama koje se pojačavalo iz minuta u minut. Kad sam sela u kola počelo je zujanjem u ušima. U početku je to bio tih, ravnomeran, ton koji sam ignorisala, ali već na prvoj raskrsnici zvuk je dosegnuo intenzitet sirene. Kao kroz maglu se sećam da sam decu odvezla u školu a dalje znam samo za probadajući bol u glavi, zvuk sirene i jako svetlo koje ulazi ispod kapaka ma koliko ih jako stiskala. „Otvorite oči… budni ste,“ rekao je nežan ženski glas i nakon trena zbunjenosti poslušala sam je i kao kroz maglu…

Odlomak iz 6 poglavlja

Odlomak iz 6 poglavlja romana Četiri elementa - Majčini darovi.



Sedela sam sa sestrom u njen zadnji dan života. I na taj jedan, jedini, dan sam dobila ono o čemu sam maštala kao dete, dobila sam sestru i prijateljicu. „Brini se o Demi,” šapnula mi je i nežno stisnula ruku. „Budi joj majka kad ja to ne budem mogla.” Bol u mojim grudima se od ovih reči samo pojačao. Ugnezdio se tamo onog trena kad sam je ugledala na bolničkom krevetu i kao da nije nameravao da me napusti.  „U početku ćemo biti sestre, koje mi nismo imale priliku biti,” prošaptala sam.  „Bila sam tako glupa i ljubomorna,” rekla je tiho. „Kad ste došli, moj tata je držao za ruku tebe. Tebe, a ne mene. Tvoj pogled je bio pun obožavanja i… želela sam da te boli isto kao i mene, da njega boli. Da barem u toj boli budemo ravnopravni. Glupo, zar ne.” Na te reči smo se rasplakale a zatim tešile jedna drugu. „Dosta,” rekle smo obadve i pričale o magnoliji koja samo što nije procvetala ispred prozora sobe. Rekla je da je to njeno …

Odlomak iz 34 poglavlja