Skip to main content

Božić - Vianoce

Iako je napolju plus deset, a snega nema ni ove godine, Božić nam je stigao.
Jelku, dekoracije, poklone smo nabavili i to sve zahvaljujući božićnoj propagandi.
Ali, imali mi jelku, poklone, bogatu trpezu ili ne, bio napolju sneg ili ne, Božić će nas naći samo ako u sebi nosimo božićni duh.
Obavezne božićne dekoracije su uzaludne ako nemate onu najbitniju - vaš osmeh.
I zato, ne dozvolite da vas potčini propaganda, uživajte u praznicima sa svojim najbližima a gozbe i kolači su bili i biće a najveći poklon je osmeh upućen najmilijim.



Hoci je plus desať a nieto snehu, aj tak k nám zavítali Vianoce.
Stromček, dekorácie, darčeky sme si zadovážili a to všetko ďakujúc vianočnej propagande.
Lebo, mal to všetko alebo nie, bol vonku snech alebo nie, ak v sebe nosíš vštepený duch Vianoc, oni ťa nájdu kdekoľvek a akokoľvek.
Závezné vianočné dekorácie su márne ak nemate tu najdôležitejšiu – úsmev.
A preto, nedovoľte podmaniť sa propagande a obyčajom, ale si užite sviatky v pohode a pokoji so svojimi najbližšími.Hostini a kolače boli aj budú a najväčší darček je úsmev na tvári venovaní najmilším.

Autor: Dana Hill
Fotografija: Daily Post

Popular posts from this blog

Do sutra draga moja, ovde ili onde.

Priča iz zbirke Carstvo reči.
Iz starog ormara, koji je njegova davno pokojna majka donela u miraz, izvukao je svoj crni sako. Iako ga je juče, pre stavljanja na vešalicu, očetkao, ipak je dohvatio četku i kratkim potezima iščetkao ramena sakoa. Obukao ga i proverio ručni sat.  U ogledalu se zagledao u umorne staračke oči, popravio kravatu, poslednji Elvirin rođendanski poklon, i pokrio sedu kratku kosu crnim šeširom.  Nije vadio mantil, danas su na radiju najavili najtopliji martovski dan u poslednjih sto godina, iako se on seća i toplijeg marta a možda je to bio samo zato što je tada upoznao nju. Devojku crvene kose, sitnih pegica rasutih po nosu i širokog osmeha od kojeg je zastajao dah. Elviru. Njegovu prvu i jedinu ljubav. Najmlađu nećaku udovice Lenhart, vlasnice zgrade u kojoj je stanovao sa svojom porodicom, u kojoj još uvek stanuje. „Dobar dan gospodine Kovač,“ pozdravila ga je mlada komšinica Milica od prekoputa. Pametna mlada žena. Novinar. Podseća ga na njegovu Elviru i on…

Odlomak iz 34 poglavlja

Odlomak iz 7 poglavlja

Odlomak iz 7 poglavlja romana Četiri elementa - Majčini darovi.

Sedeh sa mojom sestrom u njen poslednji dan. I na taj jedan jedini dan, sam dobila ono o čemu sam maštala kao dete, dobila sam sestru i prijateljicu a kao otkupninu za sve propuštene dane, mi je ostavila ovo malo čudo od deteta, koje se penje na tobogan i svaki put mi mahne pre nego što sedne i spusti se dole, uz osmeh kao da joj je prvi put. „Brini se o Demi,“ prisetih se sestrinih reči, sa bolom u grudima, ništa slabijim od onog koji osetih kad ih je izrekla. „Budi joj majka kad ja to ne budem mogla.“  „U početku ćemo biti sestre, koje mi nismo imale priliku biti,“ prošaptala sam, jer su mi glas ukrale suze.  „Bila sam tako glupa i ljubomorna,“ rekla je tiho, „tog leta, kad ste došli, moj tata je držao za ruku tebe. Tebe, a ne mene. A ti si me gledala sa tolikim obožavanjem... Želela sam da te boli isto kao i mene, da njega boli. Da barem u tom bolu budemo ravnopravni.“  Rasplakale smo se a potom tešile jedna drugu.  „Dosta,“…