Skip to main content

Božić - Vianoce

Iako je napolju plus deset, a snega nema ni ove godine, Božić nam je stigao.
Jelku, dekoracije, poklone smo nabavili i to sve zahvaljujući božićnoj propagandi.
Ali, imali mi jelku, poklone, bogatu trpezu ili ne, bio napolju sneg ili ne, Božić će nas naći samo ako u sebi nosimo božićni duh.
Obavezne božićne dekoracije su uzaludne ako nemate onu najbitniju - vaš osmeh.
I zato, ne dozvolite da vas potčini propaganda, uživajte u praznicima sa svojim najbližima a gozbe i kolači su bili i biće a najveći poklon je osmeh upućen najmilijim.



Hoci je plus desať a nieto snehu, aj tak k nám zavítali Vianoce.
Stromček, dekorácie, darčeky sme si zadovážili a to všetko ďakujúc vianočnej propagande.
Lebo, mal to všetko alebo nie, bol vonku snech alebo nie, ak v sebe nosíš vštepený duch Vianoc, oni ťa nájdu kdekoľvek a akokoľvek.
Závezné vianočné dekorácie su márne ak nemate tu najdôležitejšiu – úsmev.
A preto, nedovoľte podmaniť sa propagande a obyčajom, ale si užite sviatky v pohode a pokoji so svojimi najbližšími.Hostini a kolače boli aj budú a najväčší darček je úsmev na tvári venovaní najmilším.

Autor: Dana Hill
Fotografija: Daily Post

Popular posts from this blog

Prvo poglavlje

Postoje neke nevidljive sile, koje imaju moć nad našim životima, nad nama samima. Okrenu naopačke i naš život, i naša osećanja, ali otvore nova vrata, ukažu na nove mogućnosti a iz nas izvuku ono što nismo ni znali da nosimo u sebi. Neko to naziva sudbinom, neko spletom okolnosti, neko Božjim prstom.  Imam svega sedamnaest godina i ta nevidljiva sila se već nekoliko puta poigrala sa mnom.  Prvi put se to desilo kad mi je, pre nepunih sedam godina, poginuo tata u saobraćajnoj nesreći. Kao danas se sećam trenutka kad se mama stropoštala na pločice u kuhinji usred telefonskog razgovora.  Bila je nedelja, kasno posle podne i tatu smo očekivale tokom noći, umesto njega, stigao je poziv sa porodičnog imanja i dok sam se pobrinula za mamu i povratila joj svest, veza se prekinula a mama je jedva protisnula reči, „tata je umro“. Poginuo je nedaleko Lunca, mesta gde je odrastao i koje je napustio kako bi bio sa mamom, sa mnom i dvanaest godina se nije vraćao tamo, ali sada ga više neće napustiti. S…

Saputnik

Priča je objavljena u mojoj prvoj zbirci "Carstvo reči" koja je dostupna na sledećim mestima: link

Hrabri Gavrilo

Priča objavljena na strani 95. u petom broju Časopisa za umetnost i kulturu Zvezdani kolodvor

U sred žitnih polјa, iza bagremovog šumarka, stoji jedna kuća stara, nekad davno plava, sada skoro prazna. Prozori joj razbijeni, krov nakrivlјen a vrata zatvorena, odavno neotvarana. Ali nije kuća posve prazna, nastanila se ovde mišja kolonija. Zaposeli su oni, u početku, tavan i podrum, a posle i kuhinju i salon. Sve šuškaju i hranu skuplјaju, mišje porodice ovde uživaju, nigde lјudi i mačora, nigde pasa i pacova, prava mišja utopija.  Jednog toplog jutra, negde pred sam kraj jula, došli su novi vlasnici kuću da obiđu, otvorili vrata i prozore i pozvali majstore da kuću poprave. Od tog julskog dana a sve do Miholјdana, nastade u kući prava ludnica. Rastrčali se miševi na sve strane, neki se u polјe kod rodbine odselili, neki u bagremovom šumarku utočište našli, ali oni najuporniji beže po kući iz sobe u sobu, čas u podrum, čas na tavan, više ni kofere ne pakuju, samo okolo trčkaraju i gazd…