Skip to main content

Božić - Vianoce

Iako je napolju plus deset, a snega nema ni ove godine, Božić nam je stigao.
Jelku, dekoracije, poklone smo nabavili i to sve zahvaljujući božićnoj propagandi.
Ali, imali mi jelku, poklone, bogatu trpezu ili ne, bio napolju sneg ili ne, Božić će nas naći samo ako u sebi nosimo božićni duh.
Obavezne božićne dekoracije su uzaludne ako nemate onu najbitniju - vaš osmeh.
I zato, ne dozvolite da vas potčini propaganda, uživajte u praznicima sa svojim najbližima a gozbe i kolači su bili i biće a najveći poklon je osmeh upućen najmilijim.



Hoci je plus desať a nieto snehu, aj tak k nám zavítali Vianoce.
Stromček, dekorácie, darčeky sme si zadovážili a to všetko ďakujúc vianočnej propagande.
Lebo, mal to všetko alebo nie, bol vonku snech alebo nie, ak v sebe nosíš vštepený duch Vianoc, oni ťa nájdu kdekoľvek a akokoľvek.
Závezné vianočné dekorácie su márne ak nemate tu najdôležitejšiu – úsmev.
A preto, nedovoľte podmaniť sa propagande a obyčajom, ale si užite sviatky v pohode a pokoji so svojimi najbližšími.Hostini a kolače boli aj budú a najväčší darček je úsmev na tvári venovaní najmilším.

Autor: Dana Hill
Fotografija: Daily Post

Popular posts from this blog

Odlomak iz 7 poglavlja

Odlomak iz 7 poglavlja romana Četiri elementa - Majčini darovi.

Sedeh sa mojom sestrom u njen poslednji dan. I na taj jedan jedini dan, sam dobila ono o čemu sam maštala kao dete, dobila sam sestru i prijateljicu a kao otkupninu za sve propuštene dane, mi je ostavila ovo malo čudo od deteta, koje se penje na tobogan i svaki put mi mahne pre nego što sedne i spusti se dole, uz osmeh kao da joj je prvi put. „Brini se o Demi,“ prisetih se sestrinih reči, sa bolom u grudima, ništa slabijim od onog koji osetih kad ih je izrekla. „Budi joj majka kad ja to ne budem mogla.“  „U početku ćemo biti sestre, koje mi nismo imale priliku biti,“ prošaptala sam, jer su mi glas ukrale suze.  „Bila sam tako glupa i ljubomorna,“ rekla je tiho, „tog leta, kad ste došli, moj tata je držao za ruku tebe. Tebe, a ne mene. A ti si me gledala sa tolikim obožavanjem... Želela sam da te boli isto kao i mene, da njega boli. Da barem u tom bolu budemo ravnopravni.“  Rasplakale smo se a potom tešile jedna drugu.  „Dosta,“…

Odlomak iz 34 poglavlja

Ožiljak na duši

Priča je uvrštena u moju prvu zbirku priča "Carstvo reči" a kako nabaviti knjigu naći ćete na sledećem linku.

...I dok imam moje anđele ovaj svet mi ništa ne može... Pevao je baršunasti glas, dobro mi poznate, završne reči pesme. Moje pesme. Naše pesme. I bacio me u sećanja. Sada. Upravo sada, kad posle toliko vremena treba da se sretnemo.
.....
Tišinu sparne letnje noći je narušio zvuk klavira i nežnom melodijom me privukao u dnevnu sobu. Zatekla sam ga kako sedi na klupici i jednom rukom vešto prstima prolazi po dirkama klavira dok drugom ljuljuška našu tromesečnu kći. Našeg malog anđela. Našu Anđelu. „Vidi šta smo sad učinili," rekao je mekanim glasom, onim koji je bio rezervisan samo za nju. „Probudili smo mamu," šapnuo je zaverenički. „Divna melodija." „Ako jednom postane hit, kako li ću objasniti ljudima da je nastala zahvaljujući malom seronji i njenoj punoj peleni?" pitao je umiljato Anđelu. „Nije valjda da se napokon..." Laknulo mi je. Danima …