Nebeski san

Kroz maglu i inje 
jedan san meni naiđe.

Znam da je bio spokojan i tih, 

al’ se sa žalom slabo sećam njih.

Lepih i tihih, 
staloženih i setnih,

što mi se u san spustiše

a dušu pustu radošću ispuniše.

Tako divni i krasni su bili

svojim mirnim svetlom me pokrili.

Koraknuh za njima, 
potrčah bez daha

nogama teškim 
protiv nebeskog vetra.

Stani, Ludice naša - glas zvonak vikne,

da sa nama nebeskim vetrom lebdiš,

Vreme Ti Nije,

imaš još posla Tu gde jesi,

da nastaviš svoj život 
u uzvišenoj sreći.

Pod pokrovom sete i tuge 
san se sa očiju mine.

Probudih se tog jutra
ispunjena nadom i srećom 

što na mene sija Sunce 
doneto Nebeskim Vetrom.

Autor: Dana Hill 

Fotografija randomwallpapers.net