Nebeski san




Kroz maglu i inje 
jedan san meni naiđe.
Znam da je bio spokojan i tih, 
al’ se sa žalom slabo sećam njih.
Lepih i tihih, 
staloženih i setnih,
što mi se u san spustiše
a dušu pustu radošću ispuniše.
Tako divni i krasni su bili
svojim mirnim svetlom me pokrili.
Koraknuh za njima, 
potrčah bez daha
nogama teškim 
protiv nebeskog vetra.
Stani, Ludice naša - glas zvonak vikne,
da sa nama nebeskim vetrom lebdiš,
Vreme Ti Nije,
imaš još posla Tu gde jesi,
da nastaviš svoj život 
u uzvišenoj sreći.
Pod pokrovom sete i tuge 
san se sa očiju mine.
Probudih se tog jutra
ispunjena nadom i srećom 
što na mene sija Sunce 
doneto Nebeskim Vetrom.

Autor: Dana Hill 
Fotografija randomwallpapers.net


No comments:

Post a Comment

Lov 4