Koza bi da se voza

Jedna Koza,

oduvek je htela da se voza,

još kao mala 

samo o tome je sanjala

i zato je prvom prilikom

sa bicikla gume pojela.

Probala je i sa starim trotinetom,

ali umesto točkova 

grčeve je dobila.

Ni gume od motora nisu joj pomogle

da na nogama točkove dobije.

Nije joj bilo jasno 

kako to ljudima polazi za rukom.

A onda, jednog dana

videla je decu

kako na svakoj nozi 

po četiri točka imaju

„to mora da je to“, pomislila je.

Prvom prilikom se do kuće došunjala

i sve točkiće sa rolera pojela.

Sva srećna do jutra je čekala

ali ni od toga joj točkovi nisu izrasli

„hm možda bih sledeći put

sa traktorom trebala probati...“

Autor: Dana Hill

Fotografija: pixabay.com

Zaturene reči

Pisala bih vam ja svašta,

o vitezovima hrabrim

i princezama usnulim,

o zlim maćehama

i patuljcima, vilama, vešticama.

Pisala bih o ljubavi srećnoj

i o onoj nesrećnoj,

o budućnosti znanoj,

i prošlosti nepoznatoj.

O vanzemaljskim otmicama,

robotima, klonovima

i paralelnim univerzumima.

Možda bih nešto pisala

i o ubistvima namernim i slučajnim

i detektivima neustrašivim.

Da, pisala bih svašta

kad bih samo reči našla,

ali negde sam ih zaturila.

Sada ih po knjigama tražim

ali kad ih nađem,

napisaću vam sve

pa čak i više.

Dana Hill