Lunc

U serijalu Četiri elementa imanje Lunc, ima posebnu ulogu a ovo je nekoliko odlomaka koji ga opisuju.



Zaustavili smo se ispred visoke, kitnjaste kapije koja se lagano otvorila i kola su krenula ka dugačkoj hrastovoj aleji koja vodi ka belom zamku a moje srce je ubrzalo. Delovao je nestvarno kao i kad sam ga prvi put ugledala.
„Dobro došla kući,” rekao je stric otvarajući masivna bela vrata i začudio me izborom reči.
Ovo nije moja kuća, ovo nikad nije bio moj dom, pomislila sam ali ostavivši zbunjenost po strani, ušla sam u raskošan hol, koji me je ponovo ostavio bez daha. 
Zagledala sam se u visoku tavanicu koju drže stubovi od zelenog mermera, ukrašeni zlatnim štukaturama. Ispod velikog kristalnog lustera se nalazi okrugli mermerni sto sa veliki cvetnim aranžmanom. Ipak, najupečatljiviji detalj hola je balustrada od kovanog gvožđa, koja me je podsetila na razgranatu krošnju drveta čije korenje je zariveno u mermerni mozaik u dnu stepeništa a čelično drvo „raste” prateći stepenište uvijeno na desnu stranu, okružujući hol svojim gvozdenim granama i lišćem. Nesumnjivo, delo umetnika.
Ispod grandioznog stepeništa pojavila se mlada devojka svetlo smeđe kose i poželela nam dobrodošlicu. Bez trunke sumnje, sestra bliznakinja momka koji je unosio stričev i moj kofer. Predstavio mi ju je kao Adrijanu. Od strica je uzela njegov kratki crni kaput, od mene ruksak a zatim i jaknu. 
„Dođi.” Odveo me je do radne sobe u kojoj su cela dva zida bila prekrivena knjigama a prostorija je imala miris po drvetu, verovatno zbog drvene oplate i delovala mi je prilično mračno, ali i toplije od predvorja a razlog tome je bio kamin u kojem je pucketala vatra. Ispred kamina su bile postavljene dve velike fotelje a iznad se nalazila slika bele neoklasične građevine sa trouglastim štitom u sredini koji drže četiri jonska stuba. Slika samog Lunca.

****

Prošli smo pored kuće i zastali kod fontane u sredini kružnog prilaza koja prikazuje četiri žene obučene u peplos, postavljene u zdenac opleten mermernom lozom. Na glavama drže veliku posudu gde se sliva voda koju u vis baca pečurka na vrhu fontane. Sada je fontana bila prazna i nekako tužna. Zagledala sam se u beli zamak, koji je navodno moj.

****

„Kad je izgrađena kuća?” Pitala sam ne bi li skrenula njegove misli a Rišar je prihvatio ovu digresiju.

„U Evropu smo se vratili 1773. godine, pre rata za nezavisnost u Americi. Miriam je bila veliki zaljubljenik u arhitekturu, kao kad se majka ushićuje peščanim dvorcima svoje dece, ona se oduševljavala sa svime što su njena deca bila u stanju izgraditi. Dala je sagraditi kuću, ovde u Luncu, ne preterano raskošnu kako ne bi privukli radoznalce a ipak dovoljno prostranu za veliku porodicu. Više je nikad nismo napustili na duži period.” 
Lunc je zaista lepa građevina, odiše jednostavnošću kako spolja tako i unutra i upravo se u toj skladnoj jednostavnosti nalazi njena lepota. Za mene je najveću misteriju predstavljala okrugla soba sa desne strane, kojom je narušena simetrija kuće. 
„Rišar koja je to soba?” Pokazala sam na poluokrugli izbočen deo sa staklenom kupolom. „Oni visoki prozori.”

„To je bila zimska bašta. Mislim da je to bio najlepši deo kuće. Gertruda ju je zatvorila zbog Geje. Verujem da je osamnaest godina niko nije otvarao.”


****

Iako je napolju padao sneg, u malom vrtu je bilo sasvim prijatno. Krov, koji je napravljen od belog šatora, zadržavao je nestašne pahulje napolju a potrebnu toplinu je dala livada, na kojoj uvek vlada leto. Jednom prilikom mi je Rišar rekao, „mi nemamo potrebu za građenjem raskošnih hramova. Svaki travnjak, voćnjak, šuma, svako drvo je mesto za molitvu Njoj i ni jedna građevina se ne može porediti sa lepotama koje je Ona stvorila.” I bio je u pravu. Iako je zbog hladnoće i snega raširen šator i njime sakrivena raskošna krošnja jasena, mali park sa visokim zidovima od živice je jedan od lepših prirodnih hramova, sa najlepšom oltarnom freskom - otvorenim vratima Majčine livade. Bakina tetka Lilien je pokušala naslikati prizor otvorenih vrata livade, sa svim njenim zelenim nijansama i raznobojnim cvetovima u pozadini. Nalazi se u zapadnom krilu i mislim da je to jedna od njenih boljih slika, ali ipak nije uspela preneti na nju ono najdragocenije, livadinu toplinu i mir zahvaljujući kojima sam i ja uspela zadržati preko potrebnu pribranost tokom cele ceremonije.

Autor Dana Hill
Fotografija: oakalleyplantation.com

No comments:

Post a Comment

Lov 4