Prvomajska

I nema veće muke, u poslednji aprilski dan,

do objasniti, dobrim ljudima, svoje bube 

(Što su mi mozak sasvim pojele,

i sad, valjda, razmišljam drugačije...

ili uopšte ne razmišljam, šta ja znam)

Kako ne vidim poentu zašto, upravo, 

u taj jedan jedini dan, taj prvi majski dan 

moram roštilj u prirodi da jedem

a krpeljima hrana da budem.

Roštilj možeš jesti kad god ti se prohte 

a priroda je ovde svaki dan.

I zar nisu već svi ukapirali 

onu Prirodinu, izlizanu, foru,

skuplja vredno svu vodu, 

štedi svaku kap, 

i kad se miris roštilja krajolikom razlije, 

uz najavu gromova par, 

veselim izletnicima kišu na glavu izlije

i onu poslednju kap.

Zato, kad veseljaci sve krpelje nahrane, 

a trava se prosuši,

Dana će posle svog roštiljanja u bašti

sa prirodom na miru da besedi

o njenim planovima za neki novi Maj prvi.

Autor Dana Hill

Fotografija telegraf.rs