Prvomajska



I nema veće muke, u poslednji aprilski dan,
do objasniti, dobrim ljudima, svoje bube 
(Što su mi mozak sasvim pojele,
i sad, valjda, razmišljam drugačije...
ili uopšte ne razmišljam, šta ja znam)
Kako ne vidim poentu zašto, upravo, 
u taj jedan jedini dan, taj prvi majski dan 
moram roštilj u prirodi da jedem
a krpeljima hrana da budem.
Roštilj možeš jesti kad god ti se prohte 
a priroda je ovde svaki dan.
I zar nisu već svi ukapirali 
onu Prirodinu, izlizanu, foru,
skuplja vredno svu vodu, 
štedi svaku kap, 
i kad se miris roštilja krajolikom razlije, 
uz najavu gromova par, 
veselim izletnicima kišu na glavu izlije
i onu poslednju kap.
Zato, kad veseljaci sve krpelje nahrane, 
a trava se prosuši,
Dana će posle svog roštiljanja u bašti
sa prirodom na miru da besedi
o njenim planovima za neki novi Maj prvi.


Autor Dana Hill
Fotografija telegraf.rs

2 коментара:

Zemlja nade 11