Skip to main content

Trenutak sadašnjosti


Budućnost, iz pogleda sadašnjosti, sazidana je od naših nada, od naše mašte, od naših želja. Jedina realnost, u našim životima, je sadašnjost i taj jedinstveni trenutak u kojem postojimo. Naš život je sačinjen od niza takvih trenutaka koje uslovljavaju i potčinjavaju sledeći, čineći tako životnu nit umotanu u klupko iz kojeg život plete mustru kombinujući je sa drugim nitima iz svoje košare.
Šta ako taj jedinstveni trenutak našeg postojanja postane podložan manipulaciji? Šta ako se može pogledati levo umesto desno?
Nalazim se u jednom takvom trenutku i posmatram dešavanja preko puta ulice. Sam moj prelazak preko vlažnog kolovoza, može promeniti ovaj jedinstveni trenutak. Pitanje je, rizikovati promenu ili ne? Pogledati levo, umesto desno?
Gledam desno i primećujem devojku u svetlo plavoj haljini. Deluje pomalo nestabilno na visokim štiklama. Zagledana je u ekran mobilnog telefona i tipka poruku starijoj sestri. Lice joj krasi široki osmeh. Upravo je dobila posao i želi to podeliti sa njom, želi dokazati sestri da nije nezahvalan promašaj. 
Vlažne stepenice su klizave, pokliznuće se, promašiti stepenik i poleteti dole.
Čovek u sivom odelu u ruci nosi aktn tašnu, jako stiska njenu crnu ručku i skreće levo ka stepeništu. U tašni su važna dokumenta koja nosi na overu. On će uhvatiti devojku koja pada stepeništem i pri tom ispustiti svoju tašnu.
Iza ćoška pojavljuje se mladić u vrećastim bermudama i prljavoj majici. Mladić će pokupiti aktn tašnu.
Levo, niz put, jedna uplakana žena ulazi u taksi. Taksista, bivši student psihologije, rado sluša tuđe probleme i deli savete. Pita ženu gde je vozi a neodlučna žena ne zna. Upravo se posvađala sa svojim ljubavnikom, ne želi napustiti svog supruga i poverava se taksisti. Lakše je ispričati svoju priču strancu čiji sud vas ne zabrinjava, nego poveriti se nekome kome je zaista stalo do vas.
Zaokupljen pričom koju mu pripoveda uplakana žena, taksista neće primetiti čoveka koji mu izleće pred točkove u svojoj poteri za mladićem koji mu je ukrao tašnu. Taksista će kasno zakočiti i čovek će poleteti preko krova njegovog taksija.
Mladić beži što dalje od nesreće i skriva se u jednoj uličici nedaleko od škripe kočnica. Otvara aktn tašnu, iz nje vadi novčanik, mobilni telefon a papire baca u kontejner. Od dilera će kupiti svoje dragoceno prokletstvo, zavući se u svoj brlog, predozirati i umreti.
Taksista će izgubiti dozvolu jer će čovek u odelu podleći povredama na putu do bolnice a žena iz taksija neće ostaviti svog muža. Ona odgovor na svoje pitanje kojeg muškarca odabrati dobija nakon izlaska iz taksija. U stanju šoka odmah zove svog supruga.
Za čoveka u odelu nema spasa, on umire i njegova nit se završava u ovoj priči. U njegovoj nesreći, i izgubljenim dokumentima, poslodavac vidi prst sudbine. Odustaje od spajanja. Zaposleni, neće izgubiti posao a on će već nakon tri meseca naći novog partnera koji će uložiti sredstva u razvoj njegovog projekta.
Devojka u plavoj haljini je padom niz stepenište slomila nogu i firma će umesto nje zaposliti drugog kandidata koji će se u roku od godinu dana ucenama i prevarom uspeti sve do partnerstva u firmi. Ali zato devojka, će se za vreme oporavka posvetiti onome što je oduvek htela raditi, ali nije imala, niti hrabrosti, niti vremena za to. Počeće da piše, a to će joj na kraju doneti ono najdragocenije, pohvalu starije sestre.
Kao i u svakom trenutku tako i u ovom postoji leva i desna strana. Nečiji niz trenutaka se ne može promeniti, ali nečija nit je podložna promenama.
Ako mladić pogleda levo umesto desno, videće policijska kola koja se približavaju mestu nesreće. U svom zamućenom umu će pomisliti da dolaze po njega zbog krađe tašne i prvo što će učiniti je da će se otarasiti dokaza. Baciće neotvorenu tašnu u kontejner i sakriti se u svratištu. Tamo će volonter prepoznati znakove krize, na vreme pozvati hitnu i naći njegovu porodicu. Putovanje koje predstoji momku nije lako i nije kratko, ali će rezultirati rođenjem jednog od najbrilijantnijih naučnika. Naučnika koji će shvatiti kako uhvatiti trenutak sadašnjosti i dati nam mogućnost manipulisanja njime. Naučniku zahvaljujući kojem ja posmatram ovaj trenutak i imam moć da ga u potpunosti promenim, samo treba da pređem ulicu i sprečim devojku da padne. Ali ona mora da padne, jer čovek mora izgubiti tašnu, kako bi je momak ukrao, on mora potrčati za njim i istrčati pred taksi, taksi ga mora pregaziti i taksista mora izgubiti dozvolu, jer ako je ne izgubi danas, sutra će pregaziti petogodišnju devojčicu a ta devojčica mora da živi. U ovom trenutku ne smem ništa učiniti, u sledećem, moram. Moram se pobrinuti da momak pogleda levo.
Devojka se približava stepeništu, momak izlazi iza ćoška, žena ulazi u taksi, čovek u odelu skreće ka stepeništu. Devojka pada, čovek ju hvata, momak uzima tašnu, čovek trči za njim i izleće pravo pred taksi. Želim da sprečim tu nesreću, ali ne smem.
Prolazim pored nesreće i odlazim ka uličici gde je skrovište potražio mladić i dovoljno je samo da on krajičkom oka primeti moju senku. Iza mojih leđa uz zvuk sirene prolaze kola. Usplahireni momak baca torbu u kontejner ne uzimajući novac.
Moje vreme u ovom trenutku ističe. Trenutak je sačuvan a devojčica je za sada spašena.

Autor: Dana Hill

Popular posts from this blog

Sreća na vratima

Priča je uvrštena u moju prvu zbirku priča "Carstvo reči" a kako nabaviti knjigu naći ćete na sledećem linku.

Uporno kucanje dovuče me do vrata, otvorim ih, kad tamo, nasmejana neznanka. Nešto mi poznato na njoj, al' ne znam šta.  „Dobar dan,“ pozdravi me Ona. „Dobar dan,“ odgovorim ja. „Mogu li da uđem?“ zatraži ljubazno. „Izvinite, a ko ste vi?“ upitam zbunjeno. „Zar me ne prepoznajete?“ nasmeje se radosno. „Često me dozivate, mislila sam da me poznajete. Ja sam Sreća i evo me tu sam.“ Sklonim se i pustim je unutra, ko još ostavlja Sreću da čeka pred vratima. „Imam nekoliko uslova,“ počne ona poslovno, „i da bih ostala moraćete da ih ispunite.“ „Kao prvo i najvažnije, moraćete, znatno više da se smejete. Svet ne voli namrgođene ljude,“ počne Ona svoje nabrajanje. „Kao drugo, nema više prigovora na vreme. Bila kiša ili sneg, vrućina ili mraz, morate prihvatiti da će njih biti i bez vas. Nema razloga da se proklinje magla, to je najobičnija prirodna pojava. Zatim, nema v…

Prvo poglavlje

Postoje neke nevidljive sile, koje imaju moć nad našim životima, nad nama samima. Okrenu naopačke i naš život, i naša osećanja, ali otvore nova vrata, ukažu na nove mogućnosti a iz nas izvuku ono što nismo ni znali da nosimo u sebi. Neko to naziva sudbinom, neko spletom okolnosti, neko Božjim prstom.  Imam svega sedamnaest godina i ta nevidljiva sila se već nekoliko puta poigrala sa mnom.  Prvi put se to desilo kad mi je, pre nepunih sedam godina, poginuo tata u saobraćajnoj nesreći. Kao danas se sećam trenutka kad se mama stropoštala na pločice u kuhinji usred telefonskog razgovora.  Bila je nedelja, kasno posle podne i tatu smo očekivale tokom noći, umesto njega, stigao je poziv sa porodičnog imanja i dok sam se pobrinula za mamu i povratila joj svest, veza se prekinula a mama je jedva protisnula reči, „tata je umro“. Poginuo je nedaleko Lunca, mesta gde je odrastao i koje je napustio kako bi bio sa mamom, sa mnom i dvanaest godina se nije vraćao tamo, ali sada ga više neće napustiti. S…

Veštičja vozačka dozvola

Sedela sam u čekaonici čekajući vozačku dozvolu.
Ako vi normalci mislite da imate problem sa birokratijom, da su vaše "šalteruše" nadrndane, da vam uvek nedostaje taj jedan papir da bi dobili neki pišljivi dokument, onda nikad niste podneli zahtev za veštičju vozačku dozvolu.  Za razliku od vas, mi veštice, pored svih vaših „normalskih“ uverenja, moramo pribaviti još: - uverenje Veštičje letačke komisije,  - potvrdu Veštičjeg suda o nekorišćenju nedozvoljenih vradžbina,  - licence od tri kontrole leta.
Normalska kontrola leta, zadužena samo za nas veštice, ima jedan jedini biro. Zbunjeni su, puni predrasuda, uplašeni i zbog toga detaljni i izuzetno spori. Veštičja kontrola leta je relativno brza, i njih moram da pohvalim, ali iz Zmajeve kontrole leta sam jedva izvukla živu glavu. Troglavi službenik iako pokušava uslužiti tri stranke odjednom, nažalost, ima samo dve ruke a kad se glave posvađaju među sobom, nastane opšti haos. Definitivno nije lako troglavima. Pogrešno shvaćena bi…