Budućnost, iz pogleda sadašnjosti, sazidana je od naših nada, od naše mašte, od naših želja. Jedina realnost, u našim životima, je sadašnjost i taj jedinstveni trenutak u kojem postojimo. Naš život je sačinjen od niza takvih trenutaka koje uslovljavaju i potčinjavaju jedan drugi, čineći životnu nit umotanu u klupko iz kojeg život plete mustru kombinujući je sa drugim nitima iz svoje košare.
Šta ako taj jedinstveni trenutak našeg postojanja postane podložan manipulaciji? Šta ako se može pogledati levo umesto desno?
Nalazim se u jednom takvom trenutku i posmatram dešavanja preko puta ulice. Sam moj prelazak preko vlažnog kolovoza, može promeniti ovaj jedinstveni trenutak. Pitanje je, rizikovati promenu ili ne? Pogledati levo, umesto desno?
Gledam desno i primećujem devojku u svetlo plavoj haljini. Deluje pomalo nestabilno na visokim štiklama. Zagledana je u ekran mobilnog telefona i tipka poruku starijoj sestri. Lice joj krasi široki osmeh. Upravo je dobila posao i želi to podeliti sa njom, želi dokazati sestri da nije nezahvalan promašaj.
Vlažne stepenice su klizave, pokliznuće se, promašiti stepenik i poleteti dole.
Čovek u sivom odelu u ruci nosi aktn tašnu, jako stiska njenu crnu ručku i skreće levo ka stepeništu. U tašni su važna dokumenta koja nosi na overu. On će uhvatiti devojku koja pada stepeništem i pri tom ispustiti svoju tašnu.
Iza ćoška pojavljuje se mladić u vrećastim bermudama i prljavoj majici. Mladić će pokupiti aktn tašnu.
Levo, niz put, jedna uplakana žena ulazi u taksi. Taksista, bivši student psihologije, rado sluša tuđe probleme i deli savete. Pita ženu gde da je vozi a neodlučna žena ne zna. Upravo se posvađala sa svojim ljubavnikom, ne želi napustiti svog supruga i poverava se taksisti. Lakše je ispričati svoju priču strancu čiji sud vas ne zabrinjava, nego poveriti se nekome kome je zaista stalo do vas.
Zaokupljen pričom koju mu pripoveda uplakana žena, taksista neće primetiti čoveka koji mu izleće pred točkove u svojoj poteri za mladićem koji mu je ukrao tašnu. Taksista će kasno zakočiti i čovek će poleteti preko krova njegovog taksija.
Mladić beži što dalje od nesreće i skriva se u jednoj uličici nedaleko od škripe kočnica. Otvara aktn tašnu, iz nje vadi novčanik, mobilni telefon a papire baca u kontejner. Od dilera će kupiti svoje dragoceno prokletstvo, zavući se u svoj brlog, predozirati i umreti.
Taksista će izgubiti dozvolu jer će čovek u odelu podleći povredama na putu do bolnice a žena iz taksija neće ostaviti svog muža. Ona odgovor na svoje pitanje kojeg muškarca odabrati dobija nakon izlaska iz taksija. U stanju šoka odmah zove svog supruga.
Za čoveka u odelu nema spasa, on umire i njegova nit se završava u ovoj priči. U njegovoj nesreći, i izgubljenim dokumentima, poslodavac vidi prst sudbine. Odustaje od spajanja. Zaposleni, neće izgubiti posao a on će već nakon tri meseca naći novog partnera koji će uložiti sredstva u razvoj njegovog projekta.
Devojka u plavoj haljini je padom niz stepenište slomila nogu i firma će umesto nje zaposliti drugog kandidata koji će se u roku od godinu dana ucenama i prevarom uspeti sve do partnerstva u firmi. Ali zato devojka, će se za vreme oporavka posvetiti onome što je oduvek htela raditi, ali nije imala, niti hrabrosti, niti vremena za to. Počeće da piše, a to će joj na kraju doneti ono najdragocenije, pohvalu starije sestre.
Kao i u svakom trenutku tako i u ovom postoji leva i desna strana. Nečiji niz trenutaka se ne može promeniti, ali nečija nit je podložna promenama.
Ako mladić pogleda levo umesto desno, videće policijska kola koja se približavaju mestu nesreće. U svom zamućenom umu će pomisliti da dolaze po njega zbog krađe tašne i prvo što će učiniti je da će se otarasiti dokaza. Baciće neotvorenu tašnu u kontejner i sakriti se u svratištu. Tamo će volonter prepoznati znakove krize, na vreme pozvati hitnu i naći njegovu porodicu. Putovanje koje predstoji momku nije lako i nije kratko, ali će rezultirati rođenjem jednog od najbrilijantnijih naučnika. Naučnika koji će shvatiti kako uhvatiti trenutak sadašnjosti i dati nam mogućnost manipulisanja njime. Naučniku zahvaljujući kojem ja posmatram ovaj trenutak i imam moć da ga u potpunosti promenim, samo treba da pređem ulicu i sprečim devojku da padne. Ali ona mora da padne, jer čovek mora izgubiti tašnu, kako bi je momak ukrao, on mora potrčati za njim i istrčati pred taksi, taksi ga mora pregaziti i taksista mora izgubiti dozvolu, jer ako je ne izgubi danas, sutra će pregaziti petogodišnju devojčicu a ta devojčica mora da živi. U ovom trenutku ne smem ništa učiniti, u sledećem, moram. Moram se pobrinuti da momak pogleda levo.
Devojka se približava stepeništu, momak izlazi iza ćoška, žena ulazi u taksi, čovek u odelu skreće ka stepeništu. Devojka pada, čovek ju hvata, momak uzima tašnu, čovek trči za njim i izleće pravo pred taksi. Želim da sprečim tu nesreću, ali ne smem.
Prolazim pored nesreće i odlazim ka uličici gde je skrovište potražio mladić i dovoljno je samo da on krajičkom oka primeti moju senku. Iza mojih leđa uz zvuk sirene prolaze kola. Usplahireni momak baca torbu u kontejner ne uzimajući novac.
Moje vreme u ovom trenutku ističe. Trenutak je sačuvan a devojčica je za sada spašena.
Autor: Dana Hill
Fotografija: internet
Fotografija: internet
Нема коментара:
Постави коментар