Odlomak iz 27 poglavlja

Odlomak iz 27 poglavlja romana "Majčini darovi", prve knjige iz serijala Četiri elementa.



Nedelju dana pre ekvinocija je Lunc živnuo. Posed, ali ne i kuća, je bio otvoren za posete i svakodnevno je Luncom prolazilo mnoštvo ljudi. Došli su kako bi dan proveli u parkovima koji su bili divno šareni u ovo doba godine... 
Uživala sam tih dana u Luncu i družila se sa ljudima, u početku stidljivo a posle sve otvorenije. Neki svečarski osećaj je i mene zaposeo.
Vrhunac proslave je bio na sam dan jesenjeg ekvinocija kada je održano kolektivno venčanje, kako sam ga ja zvala, odnosno sađenje jabuke, kako to zovu naši vernici. Pripreme za ceremoniju su počele dan pre a sam Vrt plodnosti su mladenci, zajedno sa svojim porodicama, ukrasili dugačkim belim trakama, sa kojima se vetar razdragano poigravao.
„Zna biti i raskošnije,” rekao je Rišar dok sam se divila elegantnom dekoru, „sve zavisi koliko je parova i kakav ukus imaju. Veruj mi, ima godina kad je preterano ukrašen. A neretko se mlade i posvađaju u vezi toga.”
„Toliko da si morao intervenisati?”
„Oh da,” rekao je kroz uzdah i podignute obrve.
Srećom, ove godine, četiri mlade nisu imale taj problem. Dekoracija vrta je bila jednostavna i lepa. Nas dvoje smo pre same ceremonije obavili jednu dužu i isceljujuću meditaciju, koja mi je bila preko potrebna. Zadnjih par dana sam bila rastrzana između školskih i Majčinih obaveza i htela, ne htela, to sebi priznati, bila sam veoma umorna.
Onda je usledilo venčanje. Zajedno sa Rišarom smo venčali četiri para. Svi su bili veoma elegantni, ne u venčanicama i smokinzima, ali sve mlade su bile u lepršavim haljinama a mladoženje u odelima. Venčanice se, navodno, nose na svečanom prijemu koji organizuju roditelji mladenaca i na civilnom venčanju, koje nije obavezno, ali se sve češće praktikuje. Sudeći po Rišarovim rečima naša ceremonija blagoslova je najsnažniji oblik združivanja dve osobe, dve srodne duše. Bez greške blagoslovila mladence i poželela im srećan i plodan brak, dajući svakom paru po jednu veliku crvenu jabuku ubranu sa 235 godina stare jabuke u vrtu. Zagrizom u jabuku su potvrdili svoje obećanje jedan drugom.
„Što veći griz, plodniji brak”, objasnio je Rišar tokom priprema.
Ostatak jabuke su spustili na zemlju, koju sam lagano otvorila i posadila je a onda uz svoj hokus - pokus poterala semenje u rast. Iz svake jabuke je izrasla tanka grančica i nastavila rasti do oblika sadnice. Dosta sam vežbala kako bih znala pogoditi pravu veličinu zato što svaka jabuka će sama nastaviti rast u zavisnosti od skladnosti združenja. U vrtu plodnosti ima velikih jabuka, prepunih sočnih plodova, ali ima i isušenih. Na svakom drvetu je okačena tabla sa imenima mladenaca i godinom združenja, koju mladenci, po običaju, sami izrađuju i s vremena na vreme osvežavaju novom bojom.
Ceremonija je završena molitvom Majci i zaista sam uživala u celom događaju, tačno kao što je letos rekao moj brat, „možda ti se čak svidi“ i svidelo mi se.



Autor: Dana Hill
Fotografija: houseandgarden.co.uk

No comments:

Post a comment

Četvrto poglavlje