Četvrto poglavlje

Tek kad sam utonuo u kožno sedište aviona, bio sam u stanju odahnuti. Napetost od susreta sa gospođom Đorđević me je držala celim putem do aerodroma. Znao sam da neću naići na trenutno razumevanja službenika Centra za socijalni rad. Tri godine sam ignorisao njihova pisma i zahteve, ali nisam očekivao toliku dozu sumnjičavosti i nepoverenja. Ipak, drago mi je što smo na kraju uspeli da nađemo zajednički jezik.

Pitam se šta bi gospođa „ja-sam-predstavnik-države” učinila ako bi joj štićenica nestala bez traga. Da je Rišar došao po Lilianu, kao što se u prvi mah ponudio, on ne bi pregovarao sa njom. Detetu bi objasnio o čemu se radi i prebacio je do Lunca a onda bismo, najverovatnije, imali zakonskih problema. Moj način možda jeste sporiji, ali je ispravniji i za moju nećaku manje stresan.

U suštini, zahvalan sam gospođi što se brine za Lilianinu dobrobit, i što se brinula o njoj kad to nisam činio ja. Neizostavan ubod krivice i kajanja propratio je ove misli, kao što ih već godinama prati. Trebao sam stupiti u kontakt sa nećakom odmah nakon Helenine sahrane. Georgov zahtev je bio logičan jedino do njene smrti. Hteo se osigurati da je nećemo oduzimati Heleni i ma koliko da je mrzeo našu porodicu, sigurno bi želeo da se pobrinemo za njegovu kći. Bilo kako bilo, sada nemamo izbora, odobravao to on ili ne. Nije da će napustiti Majčinu utrobu i doći nas zgromiti.

Pogledao sam Lilianu, koja je sela prekoputa mene. Bila je tiha i zamišljena a rekao bih i malo uplašena. Njene krupne oči bile su otečene od plača, ali od kako smo napustili hranitelje nije ni suzu pustila.

Jadno dete. Velike promene se dešavaju s njom, kojih ni sama nije svesna i za koje nije pripremljena. Radoznalo je razgledala unutrašnjost aviona, igrajući se zipsom na izbledeloj trenerici. Mogla je imati toliko više da je bila kod nas. Čak i za ove tri godine mogao sam joj priuštiti bolje školovanje, bolju odeću, porodicu, dom, ceo svet je mogla proputovati. Sada mi se pruža prilika ispraviti sve.

„Letela si avionom?” pitao sam, prekidajući tišinu.

„Ne.”

„Plašiš se?”

„Ne znam,” odgovorila je iskreno i nastavila da švrlja pogledom po jednostavnoj kabini koja deluje raskošno samo osobama koje nisu navikle na luksuz. U poređenju sa drugim avionima koje sam razgledao pre kupovine ovog, naš je skromno, ali ukusno namešten. Udobna kožna sedišta i divan u drugom odeljku su krem boje a drveni delovi, kao što su stolovi, ugradne komode i paneli kojima je avion podeljen na tri odeljka, su od lakiranog bubinga.

„Jesi li gladna? Možda bi trebala nešto pojesti.” Spremao sam se pozvati stjuardesu da joj spremi ručak, kad je tiho i sramežljivo odgovorila, „radije ne bih. Imam stegnut želudac… Ovo je vaš avion?”

„Najviše ga koristim, ali nije moj,” odgovorio sam proučavajući njeno sitno lice. „Izvini na mom radoznalom pogledu, ali veoma me podsećaš na tvoju baku. Imaš naše oči, definitivno, i njeno sitno lice. Jedino usne, to je mislim od tvoje majke, niko od nas nema tako pune usne,” prokomentarisao sam ono što sam primetio a njeni obrazi su se zarumeneli i stidljivo je oborila pogled.

Naš razgovor je prekinulo poletanje koje je prošlo brzo i glatko.

„Čime se bavite?” pitala je čim je otkopčala sigurnosni pojas.

„Vodim porodičnu kompaniju. Preuzeo sam posao kad je tvoj tata otišao.”

„A Geja? Čime se ona bavi?”

„Ona je Majka. Čuvar Majčinih darova.”

„To je zanimanje?” začudila se.

„Ne. To je...” tražio sam pravu reč kojom bih joj opisao ulogu koja sada očekuje nju. „To je nešto kao poziv.”

„Kao sveštenik?”

„Ne. Ne kao sveštenik. Videćeš i sama.”

„Zašto sam dobila ovo?” kao da je skupila malo hrabrosti i nastavila je da me ispituje. „I kako se to moglo samo tako odjednom pojaviti?”

„To su simboli same Majke zemlje, Majčinih darova ali sve će ti to Rišar objasniti.”

„Ko je Rišar?”

Da zaista, ko je Rišar? Ako bih joj rekao istinu ko je, zapravo, šta je on, verovatno mi ne bi verovala i zato sam rekao zvaničnu verziju, iako će uskoro i sama otkriti ko je Rišar.

„Recimo da je on porodični savetnik. Rekla si da te Georg nije pripremio, sigurno si se veoma uplašila kad si dobila prvi simbol?” Klimnula je, ali ništa nije rekla. „Žao mi je što te tada nisu pripremili za ovo. Mama je imala veliku želju, ali joj brat nije dozvolio. Mislio je da tebe ovo nikad neće sustići, ali ne možeš pobeći od toga ko si. Ti si unuka Majke Gertrude, sestra Majke Geje, naslednica Prve Majke i trenutno najstarija ženska osoba u našoj porodici i zato si dobila simbole Majčina četiri dara. Da li ti je barem nešto rekao o našoj porodici i našem nasledstvu?” Slegla je zbunjeno ramenom. „Nije ti ništa objasnio o Majci?”

„Majci?” ponovila je zbunjeno.

„Majci Zemlji.”

„Rekao je da verujete u Majku Zemlju koja je rodila sav život na Zemlji i dala ljudima četiri elementa kao dar?” odgovorila je pitanjem.

„Barem ti je nešto rekao. Mislili smo da će ih možda Demetrija dobiti, ali darovi su pronašli tebe.”

„Ko je Demetrija?”

„Gejina kći,” odgovorio sam.

„Geja ima ćerku?” začudila se.

„Da, Demetriju. Uskoro puni šest godina i ima crvenu kosu, isto kao i njena majka.”

Po njenom izrazu lica primetio sam da broji godine u sebi, „već je bila u blaženom stanju kad ste bili u poseti. Tvom tati je nakon bakine sahrane saopštila da je trudna i da je odabrala.”

Ova informacija ju je uzrujala. Znam da joj Geja nije ostala u lepom sećanju. Sveta Majka mi je svedok da je i mene izluđivala dok je Jozefin bila živa. Smirila se tek nakon njene smrti, sve dok se Georg nije pojavio sa Lilianom onog leta. Tada, kao da se stari bol vratio a gnev ponovo probudio u njoj. Posle se kajala zbog toga. Još uvek se kaje.

„Zašto je tražila da me vidi? Mrzi me,” prošaptala je u bradu, utonuvši dublje u veliku fotelju.

„Geja te nikad nije mrzela. Bila je ljuta, ispunjena nekim gnevom i to je dosta dugo trajalo, ali već odavno nije takva.” Zagledala se kroz prozor a onda pitala ono što ju je zaista mučilo.

„Rekli ste da je moj tata tražio od vas da...”

„Liliana, nemoj da mi persiraš,” prekinuo sam je u postavljanju bolnog pitanja. Po glasu sam čuo da je na ivici suza. „Slobodno me možeš zvati Ben i nije da te nismo hteli kontaktirati. To sigurno ne.” Ponovo sam zažalio što je ni jednom nisam pozvao. „Njegov zahtev je bio jasan, ni pod kojim uslovom te nismo smeli dovesti u Lunc. Ipak, pozvati, poslati čestitku za rođendan, to sam mogao. Oprosti mi što nisam.” Suza joj je skliznula niz lice. Brzo ju je obrisala nadlanicom i sklonila pogled u stranu ne bi li oterala i ostale. Posegnuo sam preko stola za njenom rukom. „Trebao sam. Zaista sam trebao.” Hteo sam je utešiti i smiriti a zapravo sam je još više uzrujao. „Možeš naći snage u svom srcu da mi oprostiš?” Rasplakala se, izvukla ruku iz moje ne bi li prigušila jecaj.

„Suzana,” pozvao sam stjuardesu. „Ako se želiš osvežiti, Suzana će ti pokazati toalet.”

Nije se dugo zadržala. Stjuardesa tek što je spremila osveženje i čim se udaljila, prekinula je tišinu. „Ne ljutim se na vas, samo sam zbunjena.”

„Verujem da jesi. Kad smo već načeli ovu tešku temu, hteo bih te nešto pitati. Tvoj tata je imao svoje mišljenje i neke svoje razloge, ali ti imaš pravo na svoje. Da li želiš da se borim za tvoje starateljstvo?” Iznenadila se, rastužila i nakon kratkog trenutka veoma tiho rekla, „da.”

„Liliana, onda to smatraj učinjenim. Ne mogu ti nadoknaditi izgubljeno, ali od danas, šta god ti treba, tu sam za tebe. Imaš moje obećanje.” Obrisala je još jednu nezvanu suzu a onda uz smešak rekla, „za početak, možete me zvati samo Lili?”

„Samo ako prestaneš da mi persiraš.” Klimnula je i tiho rekla, „okej”.

„Sada, popij, makar, šolju čaja.” Pokazao sam na spremljenu hranu pred nama. Čaj, sendviči, kroasani i kolači. Poslušala me je. U tišini smo popili čaj a ja sam počeo u mislima praviti spisak šta sve moram narediti advokatima kad sletimo. Želja mi je bila završiti usvajanje do njenog osamnaestog rođendan, dugovao sam joj to i još mnogo više od toga.

Autor Dana Hill


Uvodnu legendu iz romana Četiri elementa možete pročitati ovde link 

Prvo poglavlje možete pročitati ovde: link

Drugo poglavlje možete pročitati ovde: link

Treće poglavlje možete pročitati ovde: link

Više odlomaka iz romana Majčini darovi naći ćete u odeljku Četiri elementa, ovde: link

No comments:

Post a comment

Nevolja kuca tri puta - 2